Krijumčari u ratu sa državnim budžetima

I bila bi to priča za kriminalističku rubriku, kada se šteta koju trpe proizvođači i države sa rastućim crnim tržištem cigareta, ne bi merila milijardama evra ili dolara. „Gubitak od nenaplaćenih poreza je ogroman, posebno jer se Evropska unija delimično finansira od carinskih akciza. Naime, zemlje članice prosleđuju 75 odsto ovih prihoda Uniji“ piše Njujork tajms i navodi procenu Jensa Gajera, nemačkog poslanika u Evropskom parlamentu, koji tvrdi da zajedničkom budžetu zbog toga nedostaje milijarda evra, dok zemlje članice godišnje izgube i do devet milijardi. Gajer je zabrinut i jer „veruje da obim krijumčarenja cigareta pokazuje da ozbiljne strukture organizovanog kriminala stoje iza ovih običnih, nelegalnih trgovaca na malo“ piše Njujork tajms.

Koliko šverc cigareta počinje ozbiljno da ugrožava legalne proizvođače, svedoči obim godišnjih istraživanja koje finansira duvanska industrija. „Neoborive činjenice ove nelegalne trgovine mogu se naći na najlepšim mestima: u smeću. Istraživači su raštrkani u sve značajnije gradove 27 zemalja članica EU, gde sakupljaju zgužvane paklice cigareta. One se nose na analizu u laboratorije gde se koje određuje da li su kupljene legalno ili su krivotvorene. Neka pakovanja su tako pažljivo proizvedena u Kini, Dubaiju ili istočnoj Evropi da čak imaju lažne akcizne markice različitih država“ navodi se u tekstu i dodaje da „poslednji rezultati pretraživanja po smetlištima pokazuju da se učešće crnog tržišta povećalo do rekordnih razmera“ a samo u Španiji, nakon povećanja akciza prošle godine, nelegalna prodaja porasla je za 300 odsto, što znači više od 4,6 milijardi cigareta ili čak do 20 odsto legalnog tržišta. Prema pisanju Njujork tajmsa, godišnji izveštaj koji je u junu objavio KPMG u ime kompanije Filip Moris, crno tržište cigareta već pet godina beleži rast, sa učešćem većim od 10 odsto u potrošnji, što je oko 65 milijardi cigareta, a samo u Bugarskoj se učešće krijumčarenih cigareta udvostručilo u periodu između 2008. i 2010. godine.

U Srbiji je do dolaska velikih igrača, Filip Morisa, Japan tobaka i Britiš ameriken tobaka, crno tržište bilo daleko dominantnije od legalnog. Strane kompanije uspele su da ga ograniče, pa je od prve privatizacije, kada je 2003. godine Filip Morisu prodata Duvanska industrija Niš, budžetski prihod od prodaje duvanskih proizvoda porastao sa 10,8 na 39,4 milijarde u 2009. godini. U tom trenutku punjenje od akciza i PDV-a činilo je šest odsto budžeta dok danas, tri godine po izbijanju krize, čini gotovo 13 odsto. Multinacionalne kompanije, osim zaustavljanja šverca cigareta, tražile su i da zajedno sa vladom dogovaraju akciznu politiku, kako bi mogli da se postepeno prilagođavaju novim uslovima. Međutim, pitanje koje se postavlja jeste do koje granice će tim kompanijama proizvodnja u Srbiji biti isplativa, jer je osim poslednjeg julskog, Zakonom o akcizama predviđeno i naredno januarsko povećanje. Imajući u vidu kupovnu moć srpskog potrošača, moguće je da i posle ovog, a i narednih poskupljenja bitno opadne promet, jer će se deo odreći tog sve skupljeg zadovoljstva, a deo preći na crno tržište. U tom svetlu, povećanje državnog nameta biće za budžet kontraproduktivno, a to nije jedina opasnost od ove mere. Podsetimo, Filip Moris se iz Mađarske povukao kada je ta zemlja, sledeći evropske direktive, podigla akcize na sadašnji nivo, a posle slične „akcije“ rumunske vlade, budžet te zemlje izgubio je milijardu evra priliva od dažbina na duvanske proizvode.

Igra mačke i miša

Već godinama se u Evropi oni koji sprovode zakon i krijumčari igraju mačke i miša tako što se švercovane cigarete skrivaju u svemu i svačemu, od nameštaja do tovara božićnih jelki. A četvorogodišnja ekonomska kriza u Evropi sve vreme proširuje crno tržište cigareta, zakidajući narode u Evropskoj uniji za dragocene prihode i stvarajući novu klasu krijumčara – piše Njujork tajms.

Trgovci protiv krijumčara

Beni Gilsenan iz Dablina napravio je sopstveno istraživanje. Kada je irska ekonomija 2008. godine počela da tone nakon sloma nacionalnog tržišta nekretnina, primetio je da opada broj redovnih mušterija u njegovoj radnji, „Benny’s“, koja u istom kraju postoji oko 40 godina. Sreo se sa bivšom mušterijom, koga je video da puši samo nekoliko stotina metara dalje. Čovek mu je vrlo jednostavno izložio brojke. „Ja prodajem paklicu za 9,20 evra, dok oni mogu da je kupe i za 3,20, što je za šest evra manje“, kaže Gilsenan dodajući da je kod njega prodaja opala za oko 40 odsto poslednje četiri godine, zbog čega je morao da otpusti dvoje radnika. Zbog toga su on i ostali vlasnici radnji oformili grupu nazvanu „Trgovci protiv krijumčara“ koja zahteva strože kazne za krijumčare.