Madžar: Možda će i penzije morati da se diraju 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIC

Država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate od 100 evra svim punoletnim građanima, a u ovu godinu i inače je ušla sa uvećanim javnim dugom zbog neumerenog povećanja zarada u javnom sektoru od oko deset odsto, ocenio je Fiskalni savet analizirajući efekte zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u ovoj i narednoj godini.

Naglašeno je da će u narednoj godini biti neophodna kontrola rasta penzija i zarada u javnom sektoru gde bi i zamrzavanje bilo opravdano jer se očekuje da će deficit države iznositi rekordnih sedam odsto BDP-a, a trebalo bi ga svesti na dva odsto kako bi se sprečio rast javnog duga koji će i inače na kraju ove godine premašiti 60 procenata BDP. Fiskalni savet je upozorio i da će po svemu sudeći pad BDP iznositi tri odsto, ali ukoliko se kriza sa epidemijom produži, može se očekivati i minus od pet procenata, pri čemu bi bez posla moglo da ostane između 30.000 i 50.000 ljudi.

– Ne mogu da se setim da Fiskalni savet u nekoj krupnijoj stvari nije bio u pravu sa svojim konstatacijama i dijagnozama, tako da i sada mislim da je to upozorenje sasvim umesno. Ja bih i malo zaoštrio i rekao da će nešto morati i sa penzijama da se uradi, iako sam i sam penzioner, jer će veliki broj zaposlenih ostati ili bez plate ili na minimalcu. Predstoji nam jedan period u kome će dohoci zaposlenih značajno opasti u odnosu na penzije i sa stanovišta društva kao celine, to nije dobar oblik neravnoteže. U krajnjem slučaju, treba postupiti po preporukama Fiskalnog saveta, ali ipak nisam siguran da će to biti dovoljno i da neće morati da se ide i malo drastičnije u kontrolu svih dohodaka uključujući i penzije. Sve zavisi od toga koliko će ovaj virus besneti. Ako on nastavi svoju aktivnost i posle jeseni i zadre u zimu, onda će verovatno morati i nešto drastičnije da se preduzima nego što to predlaže Fisklani savet – kaže za Danas Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa univerziteta, i dodaje da su preporuke Fiskalnog saveta u ovom trenutku sasvim umesne.

Madžar: Možda će i penzije morati da se diraju 2

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić procenjuje da će već od jeseni, kada se izgubi efekat isplaćenih minimalaca, ekonomija Srbije biti i u znatno gorem stanju nego što to u ovom trenutku navodi Fiskalni savet.

– Sindikalni poverenici širom Srbije javljaju nam da ih poslodavci već sada pozivaju kako bi im predočili koliko je teška situacija, koliko nema proizvodnje, izvoz je otežan, nema para i ti razgovori su priprema za ono što nam dolazi od jeseni kada mnoge firme više neće moći da funkcionišu. Pre dva dana bio je jedan takav sastanak u Valjevu, u Krušiku, gde su sindikati burno reagovali zbog predloga da dođe do smanjenja regresa, toplog obroka i prevoza, kako bi se sprovele mere štednje. Objašnjeno im je da postoje problemi i sa poslovima koji su ugovoreni i završeni, jer ih naručilac ne preuzima zbog toga što je Srbija među epidemiološki ugroženijim zemljama – kaže Savić.

Ona dodaje da ne može da proceni koliko će iznositi pad BDP-a, ali da je sigurna kako će bez posla ostati daleko veći broj nego što je to Fiskalni savet označio.

Veruje da ćemo već od septembra i oktobra govoriti o armiji od pola miliona nezaposlenih, pri čemu će u te grupe spadati osim onih koji su bili u stalnom radnom odnosu i druge kategorije, poput radnika na određeno, pod ugovorom, na crno, radnika angažovanih u sada ugroženim granama poput turizma, ugostiteljstva ili sezonskih koji sada nisu mogli da odu u neku od zemalja Evropske unije kako bi radom tokom letnjih meseci obezbedili potporu kućnom budžetu.

„Statistika to možda neće prikazati – sve te kategorije, ali mi ćemo na jesen imati armiju socijalno ugroženih ljudi, bez sredstava za život a to će biti ogroman pritisak i na zapošljavanje i na socijalne fondove“, kaže Ranka Savić.

Zdravstvo, a ne Hram

Fiskalni savet smatra da su pojačana izdvajanja za izgradnju infrastrukture najbolji vid javne potrošnje za oporavak privrede a da je nedopustivo da se budžetske rezerve koriste na donacije poput dogradnje Hrama svetog Save. Upozorio je i da je u poslednje tri godine država u opremanje vojske i policije izdvojila tri puta više nego zemlje CIE pa bi deo tih sredstava trebalo preusmeriti u komunalnu infrastrukturu, zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo. Podseća se da država deset godina ne uspeva da obnovi kliničke centre iako su sredstva obezbeđenja 2006. godine.

Poljoprivreda vuče BDP

Pad BDP-a u Srbiji će biti manji nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope zbog strukture privrede, a ne boljih ekonomskih politika. „U Srbiji relativno veliki deo privrede proizvodi egzistencijalna dobra za kojima nije pala potražnja, pre svega hranu zbog čega je učešće poljoprivrede u ekonomiji 7,5 odsto, a u zemljama CIE, članicama EU oko 3,3 odsto“, naveo je Fiskalni savet i dadao da je u razvijenim zemljama zapadne Evrope učešće poljoprivrede u BDP oko 1,5 odsto.

Devetsto evra – loš signal

U analizi Fisklani savet upozorava da je nedopustivo povećavati plate u državnim preduzećima među kojima je Elektroprivreda Srbije koja „godinama loše posluje, a gde su plate 80 odsto iznad proseka u privatnom sektoru“. Posebno se, naglašava Savet, ne sme dozvoliti da se eventualno povećanje cene struje iskoristi za rast zarada u EPS-u koje su u proseku oko 100.000 dinara. Fiskalni savet je ocenio da su „pogrešni signali državnih zvaničnika koji se sve češće šalju u javnost da će prosečne plate 2025. godine biti 900 evra i da takve tvrdnje nisu bile kredibilne ni pre krize“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.