Malinari očekuju pomoć od nove vlade

P { margin-bottom: 0.21cm; }S druge strane, stručnjaci ocenuju da su mediji preuveličali obim štete, za koju kažu da je mnogo manja od one koju je, u maju prošle godine, izazvao grad i savetuju da se malinjaci ne podižu na područjima višim od 1.000 metara. Prema prvim procenama najviše su oštećeni malinjaci u Ivanjici, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, ali i u delovima Arilja, i to na područjima iznad 800 metara. Malinjaci nisu bili osigurani, niti takvu vrstu osiguranja nude osiguravajuće kuće, mada je u najavi i ta mogućnost. Komisije, koje su formirale lokalne samouprave, trebalo bi da utvrde štetu, a proizvođači se nadaju pomoći od države. Užički region, naročito ariljski kraj, poznat je po proizvodnji kvalitetne maline i sa gotovo 50 odsto učestvuje u ukupnoj proizvodnjitog voća u Srbiji. Kako ekonomska kriza traje godinama, malinarstvo poprima i socijalnu komponentu, jer se sve više domaćinstva odlučuje za tu proizvodnju i od nje ostvaruje jedini prihod. Iako stručnjaci ukazuju na to da nadmorske visine od 1.000 i više metara nisu optimalne za uzgoj maline, nekoliko godina unazad zasadi niču i na tim visinama, a poljoprivrednici tvrde da su plodovi kvalitetni i konkurentni, zbog kasnije berbe i mogućnosti plasmana na tržištu.

Malinari iz Prijepolja otišli su korak dalje. Osim što su zatražili pomoć od lokalne vlasti, predsednik te opštine Emir Hašimbegović, smatra da bi Vlada Srbije trebalo da proglasi elementarnu nepogodu na delu teritorije te opštine. „Od vlade očekujemo razumevanje, jer jedino posle proglašavanja elementarne nepogode možemo da se bavimo visinom nadoknade pričinjene štete, kako bi ljudima pružili pomoć“, kaže Hašimbegović. U Prijepolju, koje postaje važan malinarki centar, pod malinama je oko 500 hektara, a procena je da nedavni sneg oštetio polovinu tog zasada. U Ivanjici, prema nezvaničnim podacima, malina je stradala na više od 1.000 hektara, pa se predsednik te opštine Milomir Zorić takođe nada državnoj pomoći, a slična situacija je u Novoj Varoši i Priboju.

Borko Pavić, predsednik Saveza Srpska malina, koja okuplja proivođače iz 15 opština i gradova Zlatiborskog i Moravičkog okruga, kaže da su štete u malinjacima oko 50 do 60 odsto na nadmorskim visinama od oko 700 metara, a da je rod kompletno uništen na visinama od oko 1.000 metara.

– Procene štete nisu preuveličane, niti su marketiški trik proizvođača kako bi postigli što višu cenu, nego je to realnost. Već nekoliko godina svedoci smo naglih klimatskih promena, pa je uzgoj maline u nižim predelima, od 300 do 400 metara nadmorske visine, postao problematičan zbog isušivanja zemljišta, plamenjače i ostalih bolesti. S druge strane, na nadmorskim visinama od 800 do 1.000 metara prinosi su izuzetni, manji je rizik od bolesti, malina kasnije sazreva i kasnije se bere, što podiže cenu. Apelujemo na Ministarstvo poljoprivrede da pomogne proizvođačima. Naše udruženje, u saradnji sa Institutom za voćarstvo i poljoprivednim stručnim službama, pokušava da edukuje proizvođače posebno one koji su započeli tu proizvodnju u Sjenici, Novom Pazaru, Šumadiji, pa čak i u Surdulici, kako bi izbegli početničke greške – ističe Pavić i podseća da je samo u Prijepolju, za tri godine, zasađeno više od dva miliona sadnica.

On je potvrdio da će to udruženje zatražiti od osiguravajućih kuća da malinarima, pre ovogodišnje berbe, ponude i osiguranje od šteta izazavanih i drugim elmentarnim nepogodama, a ne samo od grada. Pavić dodaje da bi Ministarstvo poljoprivrede, posredstvom IPA fondova, trebalo da omogući postavljanje protivgradnih mreža u malinjacima, jer poljoprivrednici za to nemaju novca. U tom slučaju mreže bi svojim zasenama štitile maline i od velikih vrućina, ali i od nepogoda poput snega u maju. Milan Đokić iz udruženja Vilamet u Arilju, tvrdi da će posledice šteta biti evidentne i u rodu naredne sezone, zbog razlilčtih oblika bakterioza, te da se to može sanirati jedino velikim ulaganjima. „To podrazumeva da se poseku stari izdanci, kao i da se koriste hemijski zaštitni preparati protiv bakterija“, ocenio je Đokić, koji je ukazao na podatak da je u ariljskom kraju pod malinama oko 2.500 hektara, kao i da će rod za 30 do 50 odsto biti niži, nego prošle godine.

Miodrag Bogdanović, koji u ivanjičkom selu Kumanica, na obroncima Golije, uzgaja malinu na nekoliko parcela ukupne površine 33 hektara i to na na nadmorskoj visini od 900 do više od 1.000 metara, tvrdi da je šteta u njegovim malinjacima od 60 do 80 odsto. I on, poput drugih ivanjičkih proizvođača, očekuje da komisija proceni štetu, ali je zabrinut zbog toga što to to sporo ide, jer lokalna vlast nije formirana. Dodaje da je državni sekretar Ministartva poljoprivrede Zoran Rajić razgovarao sa predstavnicima opština Ivanjica, Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, ali da malinari ne znaju kome da se obrate za pomoć, jer nova vlada nije formirana.

– Malinjake nisam osigurao, jer osiguravajuće kuće priznaju osiguranje samo za štete od grada. Nije tačno da malinari nisu zainteresovani, ali osiguravajuće kuće bi trebalo da ponude širi spektar osiguranja, kojim bi bile obuhvaćene i štete od suše, grada, poplava, pa i snega u maju. Za štete koje je 14.maja prošle godine izazvao grad, odgovorna je država, jer je protivgradne stanice, umesto 15. aprila, pokrenula 15.maja. S druge strane, od 660 miliona dinara, koliko je iznosila prošlogodišnja šteta od grada u malinjacima u Ivanjici, dobili smo samo dva odsto, odnosno 14,2 miliona dinara. Ukupna šteta na voćarskim zasadima, poput jabuka, šljiva, malina i drugog voća, premašila je milijardu dinara. To je sraman odnos države prema poljoprivrednicima – kaže Bogdanović i pita se kada će malinari dobiti odgovarajuću podršku države imajući u vidu da malinarstvo u ukupnom izvozu učestvuje sa 250 miliona evra.

Akontna cena od 210 do 220 dinara

– Otkupljivači, prerađivači i vlasnici hladnjača se uvek vešto sklanjaju od određivanja cene, iako znaju kolika bi ona trebalo da bude. Mi tražimo da mininalna početna akontna cena bude kao prošle godine, odnosno od 210 do 220 dinara po kilogramu. To je reralna cena, utoliko pre što će rod biti znatno manji, a konačnu cenu neka odredi tržište – poručio je Borko Pavić, predsednik Saveza Srpska malina.

Uskoro pravilnik o otkupu

– Od Ministarstva poljoprivrede tražićemo da se do kraja maja, ili početka juna, usvoji pravilnik o sanitarnim standardima u lancu berbe, otkupa, prerade i prometa jagodičastog voća. Biće propisane procedure u kompletnom lancu – od uzgajivača, berača, preko otkupljivača do prerađivača i trgovaca, kako bi se sprečila pojava noro virusa, zbog čega je EU privremeno pojačala nadzor nad uvozom tog voća. Podsetiću da svaka druga malina koja se kupi u Švedskoj potiče iz Srbije, koja je najveći izvoznik jagodičastog voća u EU i u druge zemlje sveta. Ako se potpiše ugovor sa jednom našom kompanijom, očekujemo da i u Engleskoj svaka druga malina bude poreklom iz Srbije – izjavio je nedavno, u Užicu, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.