Matijević i Kostić se svaki za sebe bore za PKB

Ali konačan spisak neće biti objavljen još nekoliko dana, kako bi se sačekale eventualno ponude poslate poštom, rečeno je Danasu u Ministarstvu privrede.

Iako lista zainteresovanih investitora još nije poznata, prema ranijim najavama zvaničnika, za PKB su zainteresovani Kinezi, ali i Al Dahra iz Emirata, dok su neki od domaćih biznismena, poput Miodraga Kostića i Petra Matijevića, najavljivali udruživanje kako bi ušli u trku. Neposredno nakon raspisivanja javnog poziva, oni su objavili da odustaju „jer su preslabi za to“, ali kako pišu beogradski mediji, po svemu sudeći obojica su poslala svoje ponude, odvojeno. Matijević je, naime, kako prenosi B92 za Betu izjavio da je ljubav između njih „pukla“ i da je „pismo poslala svaka firma posebno, Kostić je biznismen, ja sam seljak“, rekao je on ali nije želeo da otkrije koliko je spreman da plati za PKB, jer je kupovina „teška strategija“ i kada bi rekao iznos do koga će da ide, „to bi bilo kao da igra poker otvorenih karata“.

Ko je dovoljno jak a ko spreman za igru, za sada se ne zna, a u Ministarstvu ističu da se u ovoj fazi neće ni utvrđivati cena.

– To je tek prvi korak, test u kome ćemo proveriti kakva je zainteresovanost za PKB i koje modele potencijalni investitori nude. Potom će biti urađena nova procena vrednosti Korporacije a Ministarstvo će u prvoj polovini ove godine odrediti model privatizacije – kažu i dodaju da tek potom sledi javni poziv na kome će se birati kupac, pri čemu učešće kompanija u sadašnjem prikupljanju ponuda nije uslov za nadmetanje u završnoj fazi.

Stručnjaci ističu da iako Korporacija sada posluje sa gubitkom, reč je o kompaniji koja ima dosta potencijala ali i zahteva velika ulaganja.

– I ministar privrede naglasio je da država ima zadatak da u privatizaciji PKB zadrži poljoprivrednu proizvodnju, ali i da ne ostane samo na njoj. Jasno je da agrarni deo biznisa novi vlasnik, ako to bude model privatizacije, mora da kompletira, da uloži značajan novac u prerađivačke kapacitete, ali do tog cilja ne vodi samo prodaja. To može da bude dokapitalizacija, strateško partnerstvo, može država i da zadrži vlasništvo ali da izabere profesionalni menadžment. Nije nužno da se proda, mada bi to možda bilo i najizvesnije – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On podseća da PKB poseduje 1.400 hektara građevinskog zemljišta u okolini Beograda, što je ogroman potencijal ako se ima u vidu da je 2015. prodajom kompanijama MPC i Lidl samo pet hektara iz tog fundusa, na potesu između naselja Greda i Borča, zaradio 3,5 miliona evra.

– U ovoj fazi država tvrdi da će građevinsko zemljište u vlasništvu PKB-a izuzeti iz privatizacije, ali to ne umanjuje mnogo vrednost, jer Korporacija uz 5.050 hektara u državnoj ima i više od 23.000 hektara u svojini preduzeća. Reč je o poljoprivrednom zemljištu, takođe na obodu prestonice. Potencijalni investitor ili partner može da računa i na promenu te namene, tim pre što se značajne parcele nalaze upravo na području gde po nekim planovima treba da se razvije „treći Beograd“ – naglašava Savić.

Čeka se spisak

Javni poziv za privatizaciju PKB-a raspisan je sredinom januara, a osim matičnog obuhvatio je i zavisna preduzeća – Poljoprivrednu avijaciju, EKO – LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarsku stanicu. Potencijalni kupci mogli su do petka, 17. februara, da dostave pismo zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije, u kome osim osnovnih podataka o investitoru, predlažu i model privatizacije, investicioni program koji nude, okvirni plan poslovanja, planiran broj zaposlenih. Ministarstvo je najavilo da će spisak zainteresovanih investitora objaviti sredinom ove nedelje.