Kada je 2000. godine mlada naučnica Ivanka Božović-Jelisavčić (doktorirala fiziku teških kvartova), poput mnogih drugih iz svoje generacije, napustila Srbiju rešena da se nikad više ne vrati, nije ni slutila da će samo četiri godine kasnije promeniti mišljenje. Rešila je da se vrati u matičnu kuću, Institut za nuklearne nauke u Vinči, i da zahvaljujući iskustvu stečenom u inostranstvu, pomogne uspostavljanju jedne, u našoj sredini još nedovoljno ukorenjene oblasti – eksperimentalne fizike visokih energija. Okupila je oko sebe ekipu mladih, ambicioznih fizičara i osnovala Grupu za eksperimentalnu fiziku visokih energija. I rezultati nisu izostali. Ovoj grupa od desetak istraživača poverena je realizacija tri od nekoliko desetina značajnih međunarodnih projekata a o Institutu za nuklearne nauke ponovo se govori na prestižnim međunarodnim naučnim skupovima.
– Iako mnogi i danas „Vinču“ vezuju isključivo za nuklearni program, po čemu je ova naučno-istraživačka ustanova nekada bila poznata u svetskim okvirima, činjenica je da je to sada multidisciplinarni institut u kojem se obavljaju raznovrsna istraživanja, počev od onih vezanih za biomedicinu, pa do nanotehnologija, koje su naučni prioritet Evrope, ali i Srbije. Institut raspolaže kako ljudskim tako i materijalni potencijalom, a pre svega znanjem, i može da se uključi u realizaciju naučnih prioriteta, naravno uz podršku Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i društva u celini. Jer, Srbija se može pohvalii bogatom naučnom tradicijom koje se ne treba odricati, a Institut Vinča jedna je od najstarijih evropskih laboratorija ovakvog profila – kaže za Danas Ivanka Božović-Jelisavčić.
Ona podseća da su stručnjaci ovog instituta uključeni su u realizaciju najvećeg svetskog eksperimenta sa akceleratorima, u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi. Grupa stručnjaka za eksperimentalnu fiziku visokih energija predstavlja Institut Vinča i u ATLAS eksperimentu a učestvuju i u projektovanju takozvanog linearnog kolajdera, koji predstavlja budućnost u ovoj naučnoj disciplini. U taj posao uključeno je 374 instituta iz 30 zemalja.
– Mi paralelno radimo i na planiranju budućih eksperimenata u kojima se traga za odgovorima na pitanja o prirodi prostora i vremena, kao i o tome koji su to najmanji gradivni elementi sveta oko nas i kako se oni ponašaju. Već više od 2.500 godina, filozofi i naučnici pokušavaju da odgovore na pitanje: Kakvo je poreklo materije koja nas okružuje? Ljudi iskustveno doživljavaju stvarnost u trodimenzionalnom prostoru uz postojanje vremenske dimenzije, nesvesni da postoji možda čak još sedam dodatnih, zakrivljenih dimenzija vremena. Neverovatno je da ovakvi eksperimenti mogu da ponude odgovore i na ta pitanja – ističe naša sagovornica.
– Veoma je važno imati u vidu,kada je reč o saradnji sa CERN-om, i posebno pretenzijama Srbije da postane punopravni član,da ova saradnja kao i informacije o njoj,moraju biti dostupne svim svim zainteresovanim istraživačima,kao što je to svuda u svetu,a ne privilegija jednog zatvorenog kruga – kaže Dr Ivanka Božović-Jelisavčić.
Rad Grupe za eksperimentalnu fiziku visokih energija međunarodno je prepoznat što uliva nadu da najmlađi (po godinama svojih istraživača) naučni institut u Srbiji ima budućnost. „Institut Vinča je nesumnjivo srpski brend, i ja verujem da smo mi kreatori naučne budućnosti Srbije“, naglašava Ivanka Božović-Jelisavčić i podseća da se sve više mladih naučnika vraća u zemlju. Činjenica je, međutim, da su i dalje otvorena pitanja: kako poboljšati finansijski položaj naučnika i kako motivisati mlade ljude da se bave naukom. Naša sagovornica smatra da se to može postići pozitivnom selekcijom i adekvatnim uzimanjem u obzir rada mladih istraživača, a posebno u oblasti fizike visokih energija gde najveći deo posla u velikim međunarodnim kolaboracijama nose upravo doktoranti.
Od oko 600 zaposlenih u Institutu Vinča, više od 400 je naučnih saradnika i istraživača, pri čemu je više od 200 doktora nauka. Naša sagovornica ističe da je Vinča srpskoj nauci dala 570 doktora nauka. Bilo je godina kada je svakog meseca u proseku, po jedan naučni radnik Instituta sticao doktorsku diplomu. Institut za nuklearne nauke Vinča je, od osnivanja do današnjih dana, jedinstvena institucija u srpskoj nauci, jedna od malobrojnih koje su postigle punu afirmaciju i priznanja u svetskim razmerama. Posebno raduje činjenica što se sve više mladih naučnika sa inostranim iskustvom uključuje u naučne programe Instituta koji se realizuju u dvadesetak laboratorija. Institut Vinča, čini se, s razlogom nosi epitet stožera nauke u Srbiji, između ostalog i zato što je „iznedrio“ čak dvanaestoro akademika.
Međunarodna saradnja
Institut Vinča je svojevrsni ambasador Srbije u svetu. Poput naše sagovornice, mnogi saradnici-istraživači boravili su u vodećim svetskim laboratorijama, od SAD i Japana do Norveške, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Rusije. I vrata Vinče bila su otvorena mnogim naučnim radnicima i nobelovcima, kao i šefovima država i vlada, poupt Hruščova, Bulganjina, Mikojana, Dag Hamaršelda, Nasera, Indire Gandi… Naučnici Instituta Vinča veruju da će se traj trend nastaviti uključivanjem ove ustanove u projekat zajedničke francusko-srpske laboratorije koji nedavno promovisan u Beogradu.
Redak eksperiment
Ivanka Božović-Jelisavčić diplomirala je 1995. godine na istraživačkom smeru Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a četiri godine kasnije, na istom fakultetu doktorirala je fiziku teških kvartova.To je, inače, jedina doktorska disertacija u Srbiji urađena na DELPHI eksperimentu u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, i među retkima u svetu..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
