"Na ovu cenu svinja, but bi trebalo da košta 860 dinara": Koliko su realne nove ograničene cene mesa? 1foto; BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Dve nedelje svinjski but je najviše smeo da košta u prodavnicama 709 dinara, plećka 699, a svinjski vrat ili krmenadla 595 dinara.

Vlada je u četvrtak, međutim, cene koje je polovinom meseca korigovala na “dole”, ipak odlučila malo da podigne, te svinjski but sada može da ide do maksimalnih 750 dinara.

Naime, pre samo dve nedelje Vlada je ograničila cene svinjskog mesa, kao i maržu za prodaju pilećeg mesa, tako što ih je snizila u odnosu na prosečne u prodavnicama, i to svinjske plećke za 173 dinara po kilogramu, svinjskog vrata za 218 dinara po kilogramu i svinjske slabine za 150 dinara po kilogramu.

Sada su, novom Uredbom, u državi ograničili cene ponovo – pa tako za svinjski but bez kostiju maloprodajna cena ne sme prelaziti 750 dinara po kilogramu, dok je maksimalna proizvođačka 620 dinara.

Svinjska plećka bez kostiju ne sme u radnjama koštati više od 738,10 dinara po kilogramu, dok je maksimalna proizvođačka cena 610 dinara. Najviša cena za svinjski vrat sa kostima je 689,70 dinara po kilogramu, a proizvođačka 570 dinara, dok cena za svinjsku slabinu sa kostima u prodavnicama ne sme ići više od 659,45 dinara po kilogramu, uz maksimalnu proizvođačku od 545 dinara.

Osim toga, Uredbom je predviđeno da marža obračunata na neto cenu svežeg svinjskog mesa, umanjenu za rabate i popuste od dobavljača, iznosi maksimalno 10 odsto, a da ukupna stopa marže na svinjsko meso koje je originalno upakovano i deklarisano ne sme biti veća od osam odsto.

Predrag Božin iz kompanije Kamendin, koja se između ostalog bavi i proizvodnjom i preradom mesa, kaže za Danas da bi realna cena mesa bila ona koja je na snazi bila pre prve Vladine uredbe, od pre dve nedelje.

“Tada je cena buta bila 800 do 860 dinara za kilogram, a cena svinja je bila 250, sada je 260 dinara po kilogramu žive vage, tako da je novom Uredbom ovo malo poboljšano, ali i dalje mislim da je većina klaničara u minusu”, ističe Božin.

On kaže da je prethodna Vladina odluka o pojeftinjenju svinjskog mesa bila “teški minus”, i da su pojedini veliki proizvođači već tada rekli da su u minusima od po nekoliko miliona evra dnevno.

“Nezgodna je situacija za mesnu industriju, klaničare, porizvođače mesa, vlasnicima farmi svinja cena trenutno cena i odgovara, ali za klaničare konkretno cena nije dobra”, kaže naš sagovornik.

Božin precizira da ovakva odluka može donekle da odgovara velikim kompanijama koje imaju manje fiksne troškove, ali da ni njima to ne odgovara u potpunosti.

“Manjim proizvođačima cena nikako ne odgovara, na ovu cenu svinja but bi trebalo da bude 860 dinara. Da bismo mogli da zaradimo da preživimo, ne govorimo ovde o velikoj zaradi”, ističe Božin.

On podseća da su svi inputi skočili i da je pre krize proizvodna cena žive vage za svinju bila od 140 do 180 dinara, a da je sada najmaje 200 do 210 dinara.

“Poskupelo je sve, od soje, kukuruza, struja će poskupeti, tako da je nezgodna situacija.Međutim, ako gledamo kao kupci meso jeste skupo, ali opet meso nije kritična kategorija, nije nešto što mora da se jede svaki dan”, kaže Predrag Božin.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kaže da ništa što država radi nije dobro jer uredbe nikada nisu donele dugoročno rešenje.

“Rešavanje problema sa uredbama je samo gašenje požara”, ističe Gulan za Danas.

Sve mere koje su donete su znak neznanja države i trebalo je drugačije, napominje on i podseća da je vakcinacija svinja protiv svinjske kuge ukinuta tek 2019. bila glavni razlog zašto nema izvoza svinjskog mesa u zemlje EU.

Izvoz svinjskog mesa je 1990. u našoj zemlji, napominje Gulan to i u tekstu koji je objavio na portalu Makroekonomija.org, bio u vrednosti od 762 miliona dolara, dok je 2021. uvezeno mesa za 64 miliona dolara.

Za prva četiri meseca ove godine, ističe Gulan, uvoz tog mesa bio je 12.769 tona što je plaćeno oko 27 miliona dolara.

On napominje da je stočarstvo u velikoj krizi i da se po nivou razvoja nalazimo tamo negde gde smo bili pred Prvi svetski rat.

“Srbija je 1866. na 1.000 stanovnika imala čak 1.300 svinja dok su SAD u to vreme imale samo između 800 i 900 svinja. Bili smo daleko razvijeniji od njih”, ističe Gulan.

On kaže da su razlozi manjeg izvoza loše agroekonomske mere i neadekvatna agrarna politika.

“Ovo nije prva Vlada da tako radi, i pre su donosili slične uredbe, zamrzavali cene, uvodili zabrane izvoze i ograničavanja i evo šta se dobilo sa tim, da su ljudima koji porizvode i izvoze žitarice dozvolili da ranije izvoze pšenicu mogli su da zarade, ovako sada imaju problem”, napominje Branislav Gulan.

Maksimalna cena pilećeg mesa 300 dinara

Vlada je Uredbom osim svinjskog mesa ograničila i maksimalnu maloprodajnu i proizvođačku cenu svežeg pilećeg trupa. Marža obračunata na neto cenu svežeg pilećeg trupa, umanjenu za rabate i popuste od strane dobavljača, kako se navodi u Uredbi, iznosi maksimalno pet odsto. Maksimalna maloprodajna cena svežeg pilećeg trupa tako ne sme prelaziti 299,99 dinara po kilogramu, a proizvođačka cena je najviše 259,73 dinara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.