Najniža inflacija u poslednjih 40 godina

– Kada sam došla na ovu funkciju, zatekla sam kurs od 119,07 dinara za evro, 7. avgusta prošle godine i 1,34 milijarde evra potrošene na njegovu stabilizaciju. Danas imamo kurs koji se ove godine kretao između 111 i 115 dinara za evro. Onima koji kažu da nam je pomogla dobra poljoprivredna godina, poručujem da sreća prati hrabre, ali da inflacija nije pala sama od sebe – rekla je Tabakovićeva.

Ona je priznala da je niskom rastu cena doprinela slaba kupovna moć stanovništva, “što nas ne raduje”, ali da je niska kupovna moć bila i prošle godine. NBS je u 2013. potrošila po 435 miliona evra i na kupovinu i na prodaju deviza, tako da je neto efekat bio nula, ali je nedavno dokupila još 10 miliona evra.

Direktor Direktorata Narodne banke Branko Hinić podsetio je da je Srbija prošlu godinu završila sa inflacijom od 12,2 odsto, a da je ona u novembru bila 1,6 i dodao da NBS očekuje da će naredne godine rast cena ostati u okviru cilja od četiri odsto, plus minus 1,5. On je precizirao da su niskoj inflaciji najvećim delom doprineli dobra poljoprivredna godina i rast izvoza – prvenstveno Fijatovih automobila, što je uticalo na stabilizaciju kursa. Bazna inflacija, koja isključuje hranu, takođe se nalazi u okviru ciljanog koridora, na nivou od 4,6 odsto. Od dobrih pokazatelja Hinić je istakao blagi oporavak ekonomske aktivnosti, određeni rast deviznih rezervi i smanjenje spoljnog duga.

Podaci NBS pokazuju da je kupovna moć građana pala za 14 odsto od 2008. godine do sada, a kupovnu moć “najviše obara inflacija”.

Hinić je dodao da je ovogodišnja inflacija bila praćena rastom ekonomske aktivnosti, pa će tako privredni rast ove godine biti dva odsto, od čega se 1,5 procenta odnosi na sektor poljoprivrede. Centralna banka očekuje privredni rast od 1,5 odsto u 2014. godini.

– Imamo nastavak pada kreditne aktivnosti i razduživanje privatnog sektora. Problematični krediti su na visokom nivou, ali banke imaju velika rezervisanja koja su dovoljna da se ti zajmovi pokriju – rekao je Hinić.

Viceguvernerka NBS Ana Gligorijević istakla je da su ukupne devizne rezerve blago povećane za oko 200 miliona evra i da su dostigle 7,7 milijardi, ali da su zato neto devizne rezerve povećane za čak 1,5 milijardi evra, što će centralnoj banci omogućiti da održi stabilnost valute i likvidnost u sistemu.

Problemi su zabeleženi u prilivu direktnih stranih investicija. NBS je početkom ove godine očekivala ulaganja od milijardu evra, a do sada se u Srbiju slilo samo 630 miliona. Do kraja ove godine Hinić očekuje da će se ta brojka popeti do 700 miliona. Tabakovićeva je za ovaj rezultat okrivila odlaganje dolaska banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zbog administrativnih procedura, rekavši da je ta banka trebalo da počne da posluje u Srbiji ove jeseni. Ako bi nedolazak arapske banke bio jedini razlog za podbacivanje investicija, to bi značilo da je NBS očekivala da ta banka uloži oko 300 miliona evra u zemlju u roku od samo nekoliko meseci.

Centralna banka očekuje da će nivo investicija u 2014. dostići milijardu evra.

Švajcarci banke do sada koštali pet miliona evra

Upitani za efekte dve preporuke koje je NBS uputila poslovnim bankama oko regulisanja dugova banaka prema klijentima kojima su podizale kamatne stope na kredite u švajcarskim francima, u NBS kažu da je do sada trošak koji su banke imale primenjujući ove preporuke dostigao 583 miliona dinara. U NBS su istakli i da u Srbiji trenutno ima oko 400 milijardi dinara problematičnih kredita, a da je oko 40 milijardi dinara ovih kredita preneto trećim licima, odnosno prodato firmama koje se bave otkupom potraživanja. Od tog novca, 90 odsto se odnosi na dve banke – trećina na kredite Hipo banke i četvrtina na kredite KBC banke koja se povukla iz Srbije.