Plate prosvetara i zdravstvenih radnika mogle bi da budu povećane za oko četiri odsto, nakon što je postalo jasno da primanja policajaca i vojnika neće biti menjana. Istovremeno, MMF će pristati da država smanji broj ljudi koji svake godine moraju da odu iz javnog sektora, pošto se pokazalo daredukcija od pet odsto godišnje nije održiva. Umesto toga, nova kvota bi, prema računici profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, mogla da bude najviše tri odsto, odnosno oko 15.000 ljudi godišnje. To obuhvata i one koji odlaze penziju i one koji bi dobili otkaz.
Kako objašnjava Arsić, ideja koja je u upticaju je da povećanje plata dobiju samo prosvetni radnici u osnovnim i srednjim školama i medicinski radnici u zdravstvenom sistemu, tojest da nenastavnom i nemedicinskom osoblju zarade ostanu nepromenjene. To se navodi i u dokumentima MMF-a objavljenim nakon obavljene druge revizije aranžmana sa Srbijom. To bi značilo da bi povišice dobilo oko polovine zaposlenih u javnom sektoru. Pošto je, kako kaže Arsić, realno da se masa zarada poveća za oko dva odsto, onda proizilazi da bi lekari, medicinske sestre i nastavnici mogli da dobiju oko četiri odsto veće plate.
– Puno je pitanja koja tu treba da se još reše. Recimo, da li će sindikati u zdravstvu i prosveti pristati na to, jer u njima veliki uticaj imaju radnici sa srednjim obrazovanjem (koji bi u velikom delu ostali bez povišica). Takođe, ovaj model bi značio da ni lokalna i republička administracija takođe neće dobiti ništa. Uz to, moguće je da će pravosuđe ipak dobiti određeni procenat povišica, što menja račun. Tako da su moguće razne kombinacije, čak i da neko dobije pet odsto, a neko četiri ili manje – kaže Arsić.
Ako bi plate i penzije bile povećane za dva odsto u proseku, državi bi za to bilo potrebno oko 16 milijardi dinara, s tim što Arsić upozorava da povišice ne bi smele da pređu 15 milijardi. Razlog je potreba da se i sledeće godine smanji udeo izdataka za plate u BDP-u. Tako je potrebno da iz javnog sektora ode tri odsto zaposlenih, ako se ostalima plate povećaju za dva odsto, da bi udeo plata u BPD-u nastavio da pada. Tome će, kako dodaje Arsić, doprineti i inflacija, koja će realno obezvrediti povišice, kao i rast samog BDP-a.
– MMF nije srećan zbog toga, ali će pristati na povišice, jer shvata da je ogorčenje naroda ogromno i ne žele da otpor reformama bude preveliki – kaže Arsić.
Po njemu, država ne može da smanjuje javni sektor tempom bržim od tri odsto godišnje, jer bi time ugrozila funkcionisanje javnih službi, „pa bismo imali ogromne redove po bolnicama“.
– Ljudi uglavnom misle samo o funkcionerima u službenim automobilima kada se pomenu otkazi, a zaboravljaju da 80 odsto zaposlenih u javnom sektoru dolazi iz prosvete, zdravstva i bezbednosti – podseća Arsić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
