Očuvali smo vrednost dinara efikasnim intervencijama na deviznom tržištu, a postigli smo i ukupnu finansijsku stabilnost dobrom monetarnom i fiskalnom politikom, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je rekla da je u protekle četiri godine, koliko je ona na čelu NBS, dinar izgubio 2,5 odsto svoje vrednosti i da je očuvana relativna stabilnost kursa i niska inflacija. Prema Tabakovićevoj, NBS je uspela da podstakne privrednu aktivnost i pojača poverenje u domaću valutu smanjenjem referentne kamatne stope za kredite u dinarima sa 11,75 odsto na sadašnjih četiri odsto.
Ona je napomenula da je danas gotovo tri puta veća štednja u dinarima nego na kraju 2012. i da ona nastavlja da raste bez obzira što dinarska štednja nije velika kada se poredi sa štednjom u stranim valutama.
Prema guvernerki, 75 odsto novih kredita odobrenih privredi i građanima u prvoj polovini 2016. godine je u dinarima. U izveštaju NBS se navodi i da je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi i građanima u junu iznosila 9,1 odsto.
Tabaković je ukazala da se Srbija i dalje suočava sa visokim nivoom problematičnih kredita i da je to problem kojim se sada najviše bavi NBS. U NBS očekuju i da će fiskalni deficit države ove godine iznositi 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je manje nego što je bilo predviđeno sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Upitana da li bi eventualno povećanje plata u javnom sektoru i penzija moglo ugroziti procene NBS,Tabaković je odgovorila da nikakva odluka o tome još nije doneta i da će se u slučaju da do takvog povećanja dođe voditi računa o mogućnostima Srbije.
Zamenik generalnog direktora NBS Branko Hinić je, na pitanje o povećanju cene mesa na srpskom tržištu, rekao da je to posledica povećanja tražnje u Evropskoj uniji i da je reč o sezonskom poskupljenju. Hinić ne očekuje da se sadašnja cena mesa zadrži, navodeći da je poljoprivredna godina dobra i da su niske cene ratarskih proizvoda.
Tabaković: Gde je 45 tona zlata?Prema rečima Tabakovićeve, NBS trenutno raspolaže sa 18,3 tone zlata, od čega se 1,01 tona nalazi u trezorima Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, dok se sve ostale količine čuvaju u trezorima Narodne banke u Srbiji.
Ali, govoreći o ovim rezervama, Tabakovićeva je izjavila kako je u Bazelu ranije bilo 46 tona zlata, a da ne zna kako je od tolike količine, sada ostala samo jedna tona.
“Kako je ostalo u Bazelu samo 1,01 tona zlata od 46 tona koja su tamo bile, mislim da će se time dugo i ozbiljno baviti odgovorni i ozbiljni ljudi”, rekla je Tabakovićeva, pomenuvši usput i sukcesiju, ali bez ikakvog daljeg elaboriranja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
