„Crna Gora je priznala Kosovo kao nezavisnu državu i ona može na njega da gleda kao na entitet koji je bio u sastavu SFRJ i pronadje tako pravni osnov za raspravu o imovinskih zahtevima iz Prištine.To je , dakle, pitanje Crne Gore i Kosova i to nas ne tangira“, kaže za Danas Gašo Knežević, predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju bivše SFRJ povodom vesti iz Prištine da je tamo formirana Komisija utvrdila spisak od 172 fabrike, prodavnice,parcele koje u bivšim jugoslovenskim republikama pripadaju preduzećima sa KiM.
Ministar u kosovskoj vladi Artan Behrami je izjavio da će se razgovori o povraćaju imovine najpre voditi sa Crnom Gorom jer su vlasti te države do sada pokazale najviše konstruktivnost. Komisija osnovana u Prištini tvrdi da kosovska preduzeća potražuju 104 objekta u Srbiji, 42 u Crnoj Gori, 15 u BiH, 6 u Hrvatskoj, 4 u Makedoniji i 1 u Sloveniji. Od ovih država Kosovo nije priznala BiH, a Srbija ga je Ustavom definisala kao deo svoje teritorije.
„Dakle, u Srbiji ne postoji nikakva mogućnost da se o tome uopšte raspravlja, ne postoji pravni temelj“, kaže Knežević. I u slučaju Crne Gore bi trebalo izvršiti temeljnu pravnu analizu jer Crna Gora nije potpisnica Sporazuma o sukcesiji. I o tom zahtevu Kosova i Metohije, smatra Knežević, mogu raspravljati samo države njegove potpisnice.Crna Gora to nije. Stvar bi mogla i u crnogorskoj poziciji da bude problematična ako se radi o firmama sa KiM na koje vlasničko pravo polažu, recim, firme iz centralne Srbije, pa preko njih i na njihovu imovinu u Crnoj Gori.
„Ima još jedan problem, mi stvari nećemo da nazovemo pravim imenom, pa onda ne možemo da postavimo pravu dijagnozu, ali u sadašnjoj situaciji ni Borko Stefanović niti bilo ko drugi ne može da počne pregovore o tome“, kaže Knežević.
Naš predstavnik u Komisji za sukcesiju osebno podvlači da su pitanja imovine gradjana i drugih pravnih lica rešena Aneksom G Sporazuma o sukcesiji. „Pitanje društvene i privatne imovine regulisano je tim aneksom tako da država stoji po strani. Sama zaštita je ostala na samim subjektima titularima te svojine“.
Aneks G je jasan:
„ Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na teritoriji države sukcesora i na koju su gradjani ili druga pravna lica SFRJ imali prav na dan 31.12.1990. godine biće priznata, zaštićena i vraćena u prvobitno stanje od strane te države u skladu sa utvrđenim standardima i normama međunarodnog prava, i to nezavisno od nacionalnosti, državljanstva, boravišta ili prebivališta takvih lica.Ovim se obuhvatju lica koja su nakon 31.12.1990. godine stekla državljanstvo ili novo prebivalište ili boravište u državi različitoj od države sukcesora. Osobe koje nisu bile u mogućnosti da ostvare takva prava će imati pravo na naknadu u skladu sa gradjanskim i međunarodnim pravnim normama“.
Knežević na kraju ističe da su autori Sporazuma o sukcesiji imali odbojan stav prma generalnoj supstituciji, kojapodrazumeva da se države prebiju za celokupnu i državnu i privatnu i imovinu firmi, a da je i on sam veliki protivnik takve supstitucije. „Prvo u generalnoj supstitucji pojedinci uvek gore prodju. Drugo, jedna takva zaštita zahteva ogromnu pravnu službu, ogroman informacioni sistem, kakav nema nijedna od država sukcesora, sem možda Slovenija“. Kako bi svoj sav pojačao, Knežević tvrdi da sam „ nikad ne bi navijao za to da me država zastupa“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
