Nisu jeftine ali efikasno gase požar u kućnom budžetu

Kako sada stvari stoje, posle odluke Narodne banke Srbije da skrati rokove za uzimanje keš kredita na dve godine, trend rasta kreditnih kartica će i dalje biti prisutan. Bankari tvrde da su samo u prethodnih mesec dana izdali između tri i četiri odsto više kreditnih kartica od uobičajenog mesečnog proseka do tada, što znači da bi, ako se takav trend nastavi, do kraja godine broj kreditnih kartica mogao da bude povećan za trećinu. Tome će u dobroj meri kumovati ne samo povećano interesovanje građana koji u njima vide zamenu za gotovinske kredite, nego i konkurencija koja banke treba da se bore i za svakog novog klijenta tako što nude sve više pogodnosti vezanih i za korišćenje kreditnih kartica. Građanima, svakako, privlačno zvuči kada im Meridijan banka na primer nudi kreditni limit od 12 plata uz mogućnost da mesečno otplaćuju samo jedan odsto potrošenog kredita. „Na takav potez smo se odlučili da bismo privukli što veći broj klijenata i uzeli deo tržišnog kolača, jer pre toga nismo poslovali sa kreditnim karticama“, priznaje Branka Podunavac, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom. Ona, ipak, dodaje da je pitanje da li, dugoročno, ovakav rizik banka može da izdrži.

Automati nisu baba roge

– Nisu bankomati baba roge koje jedu kartice niti aparati postavljeni da bi prevarili klijente. U prilog tome govori i podatak da je kod nas procenat zloupotreba kartica zenamarljiv, i uglavnom su to bili slučajevi vezani za zloupotrebu stranih kartica, ali su počinioci ovih dela, dobro uspostavljenim štitom prevencije, na vreme otkriveni i uhapšeni – tvrdi Dušan Sikimić, CR menadžer Dajnersa.

Računice bankara pokazuju da ukolikko klijent mesečno vraća samo jedan odstoduga, da on zapravo otplaćuje samo kamatu, a glavnica ostaje tako da kredit može da traje u nedogled. S druge strane, postavlja se i pitanje koliko revolving kartice, a kreditne su kod nas uglavnom takve, ima smisla ako se potroši ceo limit, a vraća samo jedan odsto mesečno. „U tom slučaju, vi praktično posle jedne transakcije blokirate kreditnu karticu jer raspolažete tako malim iznosom da vam je isto kao i da je nemate, objašnjava Sejad Šehić, Direktor odeljenja za platne kartice Banke Inteza. On smatra da je normalan minimalni iznos koji treba plaćati kod revolving kartice pet do deset odsto duga, iako analitičari tvrde da se bankama zapravo više isplati da je mesečna rata što manja jer se tada na ostatak duga zaračunava kamata koja u proseku iznosi 2,5 odsto mesečno. Ako se kredit brže vraća, to je ostatak duga manji i zarada banka samim tim manja. No, Šehić ističe da su građani Srbije dovoljno svesni da mogu da izaberu način otplate koji im najviše odgovara i napominje da za razliku od gotovinskih kredita kod revolving kartica svaki klijent može da se odluči i da pre roka isplati dug bez ikakvih dodatnih troškova. «Onaj procenat o kome se govori, bilo da je to jedan, pet, deset ili više odsto, samo je minimalni iznos koji se mesečno mora nadoknaditi, sve ostalo je stvar volje i mogućnosti samog klijenta“, podseća Šehić.

Kamate u rikvrec

Kamate na kreditne kartice nisu ni previsoke ni preniske, ocena je koja se može čuti u Banci Inteza. Doskorašnju običajenu kamatu od 2-2,5 odsto banke su krenule da snižavaju. Tako je Hipo Alpe Adria Grupa počela da odbrava svoje «viza revolving» kartice sa kamatom od 1,2 odsto na mesečnom nivou. Na tržištu se pojavila i prva «masterkard instalment» kreditna kartica Rajfazen banke sa limitom do 400.000 dinara Rok otplate je od tri do 60 meseci a kamata od 1,6 odsto na mesečnom nivou.. Mesečna kamata u Meridijan banci je 1,9 odsto. Pola miliona korisnika domaće «dina» kreditne kartice koja im pruža mogućnost da zajam u visini jedne ili dve plate vraćaju u tri, šest ili 12 mesečnih rata uz kamatu od 1,7 odsto mesečno ne deli mišljenje da kamate nisu visoke. Uprkos tome oni ne odustaje od kreditnih kartica. Ukupan odobreni limit na tim karticama je oko 45 milijardi dinara, a koristi se polovina te sume.

Bilo kako bilo, tek pokazalo se da građani Srbije uglavnom gledaju kako da što manje mesečno plate, što i nije nerazumljivo s obzirom na visinu prosečne plate, i da ih u krajnjoj liniji trenutno preterano ne zanima, baš kao ni kod drugih kredita, koliko ih na kraju uzeti zajam košta. To su najbolje osetile Prokredit banka i Agrobanka.
Prokredit banka je ostala pri minimumu mesečne otplate od pet odsto odobrenog kredita i zbog toga je izgubila izvestan broj klijena. U sličnoj poziciji se našla i Agrobanka.
– Pitamo se da li da se ponašamo u skladu sa preporukama Narodne banke koja insistira na smanjenju potrošnje ili da uđemo u trku sa konkurencijom nudeći neprofesionalne proizvode pa da tako podpadnemo pod udar novih mera NBS. Mislim da je naš zajednički interes da tržištu ponudimo makismalno profesionalne proizvode i da klijente ne uteramo u prezaduživanje – ističe Ljerka Vukotić, pomoćnik izvršnog direktor Agrobanke slažući se sa mišljenjem Andreje Grudena, savetnikom u NBS, da bi bilo najbolje da se banke dogovore o uslovima poslovanja sa kreditnim karticima tako da one budu korišćene na pravi način.
Kod nas je sada uobičajena slika da jedan pored drugog stoje i više aparata različitih banka. U svetu je to svedeno na jedan ili dva, ali zato oni opslužuju nekoliko banka izdavalaca plastičnih kartica.
– Ne znam kako se isplati pojedinim bankama da toliko ulažu u POS terminale. To je naročito izraženo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, gde se realizuje 80 odsto ukupno ostvrenog plaćanja karticama – pita se Marko Popović, direktor za poslove sa građanima Prokredtit banke uz napomenu da je njegova banka, koja je inače više okrenuta psolovnom svetu, izašla iz ovog posla zbog izuzetno visokih troškova.
Svaka banka se, shodno svojim mogućnostima, opredeljuje za sklapanje ugovora sa trgovinom o postavljanju POS terminala, smatra Sejad Šehić iz Banke Inteze ali da se i on nada da će u narednih nekoliko godina Srbija i u tom pogledu ličiti na razvijene zemlje u kojima se preko jednog terminala obavlja posao evidentranja transakcije obavlejne karticom za sve banke. Bitno je, međutim, da za sada da ne postoji uslovljavanje ni jedne banke da trgovac istovremeno ne može da drži druge terminale jer je svima u interesu da kratice zaista postanu zamena za gotov novac, što je i njihova osnovana namena. Šehić navodi primer razvijenih zapadnih država, poput Nemačke na primer, u kojima ne postoje revolving kreditne kartice i kaže da je realno očekivati da će se u dogledno vreme i kod nas biti više prisutne takozvane «čarč kartica», odnosno kartica koje su takođe limitirane ali se uzeti dug mora vratiti u celini određenog datuma u mesecu – najćešće je to 30 do 45 dana po obavljenoj kupovini. Time bi, smatraju bankari, kreditna kartica dobila svoju pravu fukciju i bila korišćena češće nego sada.