Za ovu godinu, planirani rashodi u budžetu su 875 milijardi dinara i Vlada je, uprkos pritiscima, uspela da u prvoj polovini godine ne prebaci 50 odsto planiranih rashoda, tvrdi premijer Mirko Cvetković. On je na jučerašnjem skupu „Ekonomski prioriteti Srbije“ koji je organizovala Privredna komora Srbije i nedeljnik NIN, kazao da su rashodi do kraja juna bili 49 odsto planiranih za celu godinu i istakao da je dodatni deficit isključivo posledica pada prihoda koji su planirani na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto. Prema podacima Ministarstva finansija, deficit je u prvih šest meseci premašen za 35 milijardi dinara.
Cvetković je rekao da je Srbiji u ovoj godini potrebno da se zaduži za 4,2 milijarde evra, što je već predviđeno budžetom. Do sada se Srbija zadužila za 1,7 milijardi evra za pokrivanje deficita i ostalo je još 2,5 milijardi za drugu polovinu godine. Budžetski deficit će na kraju godine biti veći za 300-350 miliona evra, kazao je premijer dodajući da će ključna stvar za novu vladu biti da obezbedi planirana sredstva koja nedostaju.
– Vlada Srbije u sledeća tri meseca mora nabaviti 50 milijardi dinara za pokriće deficita i plaćanje dospelih obaveza – rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vuković. „Važno je preduzeti prve korake da doguramo do kraja ove godine i isfinansiramo deficit“, rekao je on i naglasio da se tih 50 milijardi već nalazi u državnim zapisima, ali da je poslednja aukcija neslavno prošla, pa je pitanje da li će banke biti spremne da taj iznos refinansiraju.
Vladimir Čupić, šef Hypo-Alpe Adria banke i Naleda, na direktno pitanje – postoji li mogućnost da skupi kratkoročni krediti dati privredi budu prevedeni u jeftine dugoročne sa grejs periodom – odgovorio je odlučno sa – ne. On je rekao da je ukupan skok kredita u Srbiji 26,6 milijardi evra i da je od toga blizu 14 milijardi evra uvezeno iz inostranstva. Čupić je rekao da su dosad korišćena dva izvora rasta – zaduživanje i podizanje produktivnosti smanjivanjem broja zaposlenih i snižavanjem zarada – uglavnom iscrpljena i da se najzad mora pristupiti strukturnim reformama. „Od 2008. godine prestao je da se zadužuje privatni sektor i počela je da se zadužuje država. Ali blizu smo gornje granice zaduženosti države i njeno zaduživanje će se uskoro prirodno na toj granici zaustaviti“, rekao je Čupić.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović ipak smatra da bi se pare iz državnih obveznica u privredu, inače malu i tehnološki zaostalu, mogle prevesti „merama selektivnog držanog intervencionizma na globalnim principima. „Ako nam je bruto domaći proizvod sada 30 milijardi evra, a dužni smo 15 milijardi, hajde da uzmemo još 10 milijardi da bismo došli do BDP-a od 100 milijardi, pri čemu bi nam zaduženost bila 25 odsto“, rekao je Bajatović. On je stao iza politike „u se i u svoje kljuse“, a stranih investicija, i to u proizvodnju za regionalno tržište, što dođe, dobro je došlo“.
Prema rečima šefa Kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefora, nova vlada Srbije mora da unapredi poslovni ambijent i olakša poslovanje privrede. On je dodao i da su to neophodni preduslovi za povećanje investicija i zaposlenosti i za privredni rast. Brefor je ocenio da Srbiji ne preti katastrofalni scenario, ali da će biti teško u narednih 12 do 18 meseci. Brefor je rekao i da je potrebno nastaviti reformu javnog sektora dodajući da su troškovi za lokalna, društvena i javna preduzeća i dalje visoki, kao i da bi trebalo rešiti problem upravljanja javnim preduzećima koja pripadaju građanima a ne partijama.
Nenad Popović, šef Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije je rekao da tih 10 milijardi evra, koliko nam je neophodno tokom naredne četiri godine, mogu da se dobiju od Ruske Federacije u vidu zajedničkih ulaganja i investicija u infrastrukturne projekte. Popović smatra da bi država pare u privredu trebalo da usmeri kroz nove institucije: interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, razvojnu i izvoznu banku.
Popović je predložio da se iskoristi član 24 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i zatraže pregovori o odlaganju potpune liberalizacije trgovinske razmene sa ovom asocijacijom država koja bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2014. godine jer „imaćemo inače ogroman problem sa poljoprivredom“.
Razredni starešina
„Ako je nama potreban Međunarodni monetarni fond kao razredni starešina da bismo mi uradili ono što treba, onda – aranžman sa MMF-om, ali bez političkih uslovljavanja“, rekao je Dušan Bajatović.
Vlajko Senić iz Ujedinjenih regiona Srbije smatra da se najdalje do septembra mora napraviti program za konsolidaciju javnih finansija, a da je sporazum sa MMF-om jedan od prvih uslova za to. Treba ispitati mogućnost da se dobije direktna budžetska pomoć kao za zemlje EU, rekao je Senić, a da se bez Fonda ne može, smatra i Vladimir Kravčuk iz LDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
