U pružanju usluga neophodno je napraviti razliku između javnih preduzeća monopolista i onih koja se na tržištu suočavaju sa konkurencijom iz privatnog sektora. To dalje znači da se ne mogu primenjivati isti modeli za sva javna preduzeća, s obzirom na to da je apsurdno da ona preduzeća koja imaju monopol na tržištu ulažu novac u marketing.

Nasuprot tome, ona javna preduzeća, koja su izložena snažnoj konkurenciji, teško mogu da ostanu „u igri“ bez ulaganja u marketinške kampanje. Sve to ukazuje na činjenicu da javna preduzeća moraju da se reformišu i reorganizuju, kako bi mogla da se upuste u tržišnu utakmicu koja bi omogućila podizanje kapaciteta ukupne privrede. To podrazumeva pre svega sposobnost menadžmenta da proceni koji su izazovi svetskog tržišta, da bi svoje kompanije učinili konkurentnijim. Ove konstatacije mogle su se čuti na skupu „Javna preduzeća i tržišna konkurentnost u Srbiji“, koji je organizovao Danas konferens centar.

Ministar privrede u Vladi Srbije Željko Sertić podsetio je na činjenicu da je socijalistički način privređivanja podrazumevao metode i procese rada koji nisu uključivali konkurenciju. On je ukazao na to da se u uslovima tzv. dogovorene privreda znalo ko i šta radi, da je postojala socijalna odgovornost, poštovala se realizacija planova, ali da nije postojala prava tržišna utakmica koja bi pripremila privredne kapacitete za oštru konkurenciju u kojoj smo se našli pre 20 godina.

– Ni dan-danas u najvećem broju naših javnih i privatnih kompanija nemamo razvijene tržišne mehanizme. Brzo smo postali otvoreno tržište na koje je svako mogao da uđe i da napravi kompaniju, a pre svega da nam proda svoje usluge i robu koja se pravi u drugim zemljama. Osim toga, suočili smo se i sa pogrešnom strategijom ekonomskog razvoja u kojoj gotovo da i nije bilo mesta za oživljavanje proizvodnje i reindustrijalizaciju. Rezultat takvog pristupa je nezavršen proces tranzicije i naše sve manje šanse za oporavak društva – istakao je Sertić.

On je napomenuo da je nespremnost naših preduzeća da se takmiče sa firmama koje su dobile pristup našem tržištu rezultirala time da sada imamo jednu veliku multinacionalnu kompaniju, koja prestavlja ozbiljnu konkurenciju kako Poštama Srbije tako i drugim operaterima.

– Na listi od 500 preduzeća za privatizaciju ima i onih koja nemaju tržišni potencijal, dok su ona koja imaju potencijal i sposoban menadžment suočena sa nasleđenim problemima, pa ne mogu da se pojave na tenderima. Gotovo 170 firmi uopšte ne funkcioniše, od toga 80 nema nijednog zaposlenog, dok u ostalim ima tek po nekoliko radnika. Neće sva preduzeća otići u stečaj, procenjujemo da će ih biti oko stotinu, uglavnom ovih bez radnika jer ona i ne mogu, osim kroz taj proces, da budu ugašena – objasnio je ministar.

Sertić je precizirao da stečaj ne znači, po automatizmu, gašenje preduzeća s obzirom na to da ima zainteresovanih kupaca koji žele da ulažu u preduzeće u stečaju, preuzimajući i deo radnika. Takođe, postoji pravni model kako da se spasu neke od firmi. „Bilo bi lakše da smo to uradili 2003, 2004. ili 2008. godine, ali tada je bilo atraktivno prodavati firme koje su imale tržište. Bilo je jednostavnije da kupite deo, ili ukupan kapital preduzeća, da dobijete tržište i proizvodnju koju ćete ugasiti ili dalje razvijati“, objašnjava ministar. On je istakao da će se spasavati svako preduzeće koje ima bilo kakav tržišni potencijal, i to će biti omogućeno ili kroz plan reorganizacije, dogovorenu prodaju ili pak izvlačenje kroz stečaj.

– Mali je broj dobrih i kvalitetnih primera u koje su strane kompanije ulagale i napravile novi proizvod. Takvih retkih primera ima u poljoprivredi, hemijskoj industriji, ali najmanje u mašinskoj industriji. Dozvolili smo da naša industrija dođe do nule. U javnosti se često zapletemo u priču o reindustrijalizaciji, ali to nije moguće na način kako je rađeno 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, jer danas postoji tržišna utakmica, a tržišni principi su jednostavni – rekao je Sertić.

On je u tom kontekstu naveo da postoje kompanije koje analiziraju tržište, ali i firme koje su u problemu, pa kupuju jeftine akcije koje posle prodaju, a najveći je broj investicionih fondova koji rade samo to. Ministar je ukazao i na problem sa Beogradskom berzom, koja ne funkcioniše kako treba, i dodao da je za njen oporavak potrebno dosta vremena i znanja. Uz opasku da naši privrednici nemaju dovoljno poslovnog znanja, Sertić je naglasio da nam dobre ideje ne manjkaju. Kako je objasnio, ključno pitanje na kojem strani investitori insistiraju odnosi se na to da li su radnici u Srbiji spremni da se kad ostanu bez jednog posla, upuste u drugi. „Tako procenjuju sposobnost i vitalnost menadžmenta, ali i radnika, i naša zemlja ima visoke ocene u tome. Neophodno je, dakle, izaći iz ljušture sigurnosti i shvatiti da danas nijedno radno mesto nije zagarantovano“, upozorava ministar privrede i dodaje da ljudi ne poznaju elementarne stvari, poput onih kako se pravi biznis plan i koje su obaveze prema državi, pa bi edukacija trebalo da ide u tom pravcu.

Prema njegovim rečima, nijedno preduzeće ne sme da ostane bez kadrova, ali važno je da zaposleni koji tu ostanu rade punim kapacitetom. On je, kako je istakao, prvi za otpuštanje neradnika, ali tvrdi da to nije moguće uraditi bez prethodne analize. Ministarstvo privrede poslalo je javnim preduzećima plan ušteda koje treba da naprave u narednoj godini, podsetio je ministar privrede i za sada su tu strategiju razvoja napravile samo JP Pošte Srbije, Elektroprivreda Srbije i Elektromreža Srbije. On je dodao da su se javna preduzeća svojom zaslugom našla na stubu srama i sada bi trebalo da im se pomogne da promene način upravljanja i uvedu novu metodologiju.

Milan Krkobabić, direktor JP Pošte Srbije, rekao je da su konkurentnost, tržište, pozicioniranje, javna preduzeća i državna svojina, krupne stvari.

– Delim mišljenje da imamo javna preduzeća i akcionarska društva, međutim ima i onih koji tvrde da njihove firme nisu javna preduzeća. Ključ svega je vlasništvo. Tamo gde je država vlasnik, ona mora i da gazduje na uman i valjan način. Često se postavlja pitanje da li je uputno da država bude vlasnik, ali ja ću podsetiti da je deset svetskih najprofitabilnijih kompanija u državnom vlasništvu, poput kineskih banaka od kojih je jedna i Centralna kineska banka – rekao je Krkobabić.

Direktor Pošta se složio sa ministrom Sertićem da je naša Berza u povoju i da tek treba da oživi i istakao da su javna preduzeća kamen o vratu države Srbije.

– Ako pogledamo fiskalnu konsolidaciju i stanje javnih finansija, i to koliko javna preduzeća treba da zarade u sledećoj godini, svakako da ona predstavljaju teret i na plećima građana. Jedino je Elektroprivreda Srbije krenula u reforme, dok, kako mi se čini, ostali nemaju tu nameru, izgleda da čekaju naređenje ministra. Šta to znači da ne postoji svest i spremnost da se krene u suštinske reformske promene. I još nešto, Pošte Srbije upravo kreću u takvu reorganizaciju – istakao je Krkobabić.

On je naglasio da javni sektor ima potencijal i da očekuje da će neka od javnih preduzeća, poput Elektroprivrede Srbije, u narednih godinu do dve „sa lakoćom ubacivati novac u državnu kasu i da tada neće biti problema sa punjenjem budžeta“. Takođe, kako je naglasio, od njih očekuje da iskažu sposobnost da zarađuju, budući da su tržišno pozicionirani, i da konačno počnu da pune državnu kasu a ne da budu na teretu.

– Kažu da su Pošte Srbije monopolisti. Ne, nisu. Jer u osnovnoj delatnosti, prema podacima RATEL-a, imamo 48 konkurenata, dok ih je u sferi IT komunikacija više od 1.000, a u finansijskoj sferi svih 29 poslovnih banaka. U Pošte Srbije uđe 20 miliona klijenata, a broj finansijskih transakcija je četiri puta veći nego kod svih banaka na teritoriji države. Naše preduzeće radi u svim delovima Srbije, a u pojedinim krajevima gde pružamo usluge nema nijedne banke u krugu od 50 kilometara. Poštar je simbol naše države jer raznosi poštu i u mestima gde ni sveštenika nema. Zbog toga, neki izvode zaključak da su Pošte Srbije monopolisti – precizirao je Krkobabić.

Prema njegovim rečima, elektronska trgovina dominira i danas je lako naručiti robu preko interneta ili telefona. Čitav sistem preduzeća na čijem je čelu, kako je objasnio, nastoji da se uhvati ukoštac sa konkurencijom, a rezultat toga su 3,4 milijarde dinara bruto dobiti koju je ovaj sistem ostvario u 2013. godini, zatim više od 500 miliona dinara uplaćenog poreza na dobit, a u budžet Srbije to javno preduzeće je 28. novembra uplatilo 2,124 milijarde dinara. Krkobabić je naveo i da je neto dobit u 2013. bila 25 miliona, što je znak da je to preduzeće profitabilno i dodao da će uskoro završiti investiciju vrednu oko 46 miliona evra koja će predstavljati najsavremeniju tehnologiju. Krkobabić je podvukao da kad god se uključi televizor iskoči reklama nekog kablovskog operatera ili banke, a da Pošte nemaju ni slovo od televizijskog marketinga.

– Naša reklama su povoljne cene i pravovremena usluga. Možemo i moramo da trčimo tržišnu trku sa onim čime raspolažemo. Međutim, moramo biti oprezni dok ne budu definisane izmene u Zakonu o privrednim društvima koji je manjkav i izmene Zakona o javnim preduzećima. Ipak, ne bojimo se konkurencije jer imamo 4.500 šaltera i 15.000 stručnih ljudi. I ne samo to. Pošte su preduzeće koje sve radi samo, bez angažovanja konsultantskih kuća – naglasio je Krkobabić.

Direktor Pošta saglasio se sa stavom Sertića da nije presudno koliko će radnika u javnom sektoru biti otpušteno, već da ljudi koji ostanu zaista rade i da menadžment obezbedi poslove. Takođe, potrebno je izboriti se sa konkurencijom i pospešiti profitabilnost tih preduzeća.

– Pošte Srbije ne planiraju otpuštanje i smanjenje broja ljudi, već adekvatnu preraspodelu. Tamo gde nam nedostaju radnici prebacićemo sa mesta gde ih ima više, a takvih je najviše u administraciji. Planiramo da određen broj ljudi, uz dodatnu obuku i edukaciju, pređe na nova radna mesta. U prvoj etapi novog poslovanja prirodan odliv radnika biće dovoljan, a kako se ne bi otpuštali radnici pred penzijom, formiraćemo zaštitne radionice – najavio je Milan Krkobabić.

On je objasnio da u tom preduzeću ima bolesnih ljudi koji su po 20 do 30 godina slagali poštu i postavio pitanje da li je rešenje da ih otpuste i stave na teret države. „Naravno da nećemo to da uradimo, već ćemo naći načine da ih zaposlimo u okviru zaštitnih radionica. Naš koncept je novi poslovi, borba sa konkurencijom i punjenje budžeta“, zaključio je Krkobabić.

Mihajlo Jovanović, izvršni direktor za informacione tehnologije, elektronske komunikacije i razvoj JP Pošte Srbije, predstavio je novu makro organizaciju ovog preduzeća i rekao da time žele da izvrše racionalizaciju troškova poslovanja, da doprinesu daljem povećanju prihoda i efikasnosti, ali i da optimizuju administraciju.

– Nova organizacija je neophodna zbog toga što je tehnološka evolucija Pošte prouzrokovana automatizacijom sortiranja pošte i implementacijom poštansko-tehnološko-informacionog sistema. Ona je napravljena prema poslovima, a ne prema ljudima. Nema otpuštanja kadrova, ali ima interne preraspodele usled prirodnog odliva. Definisali smo novih 10 funkcija preduzeća, smanjili smo radne jedinice sa 35 na 17, to smo uradili i sa sektorima koje smo sveli sa 38 na 25, redukovan je i broj direktora sa 98 na 33, a pokrenuta je procedura za smanjenje broja članova izvršnog odbora. Od januara, kada ova reorganizacija bude stupila na snagu, oglasićemo interne konkurse za mesta ta 33 direktora koji dalje treba da sprovedu novu organizaciju, koju smo inkorporirali 28. novembra u plan za 2015. i sada čekamo saglasnost Vlade Srbije – precizirao je Jovanović.

Sertić: Akcenat na upravljanje promenama

– U pojedinim medijima senzacionalistički se piše o velikom broju zaposlenih koji će ostati bez posla. Za javna preduzeća nije ključni problem koliko će ljudi otići, već koliko će biti efikasni oni što ostanu i kako će menadžment upravljati preduzećem. Naredne godine u javnom sektoru očekujemo prirodni odliv, jer će, s jedne strane, neki od zaposlenih otići u penziju, a biće i onih koji će preći u privatni sektor. Od procene ciljeva i načina rada unutar svakog preduzeća zavisiće koliko će ljudi biti proglašeno viškom – objasnio je Željko Sertić, ministar privrede u Vladi Srbije, i dodao da bi akcenat trebalo staviti na upravljanje promenama.

JP Pošte Srbije – podaci za 2013. godinu

* Bruto dobit 3,4 milijarde dinara

* Neto dobit 25 miliona dinara

* Porez na dobit 500 miliona dinara

* U budžet Srbije uplaćene 2,124 milijarde dinara

Željko Sertić, ministar privrede u Vladi Srbije

– Ključno pitanje na kojem strani investitori insistiraju odnosi se na to da li su radnici u Srbiji spremni da se, kad ostanu bez jednog posla, upuste u drugi. Tako procenjuju sposobnost i vitalnost menadžmenta, ali i radnika, i naša zemlja ima visoke ocene u tome. Neophodno je, dakle, izaći iz ljušture sigurnosti i shvatiti da danas nijedno radno mesto nije zagarantovano

Milan Krkobabić, direktor JP Pošte Srbije

– Kažu da su Pošte Srbije monopolisti. Ne, nisu. Jer u osnovnoj delatnosti, prema podacima RATEL-a, imamo 48 konkurenata, dok ih je u sferi IT komunikacija više od 1.000, a u finansijskoj sferi svih 29 poslovnih banaka. U Pošte Srbije uđe 20 miliona klijenata, a broj finansijskih transakcija je četiri puta veći nego kod svih banaka na teritoriji države

Mihajlo Jovanović iz JP Pošte Srbije

– Nema otpuštanja kadrova, ali ima interne preraspodele usled prirodnog odliva. Definisali smo novih 10 funkcija preduzeća, smanjili smo radne jedinice sa 35 na 17, to smo uradili i sa sektorima koje smo sveli sa 38 na 25, redukovan je i broj direktora sa 98 na 33, a pokrenuta je procedura za smanjenje broja članova Izvršnog odbora

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.