Onlajn buking sve popularniji među turistima

Činjenica je, naime, da internet servisi i onlajn buking preuzimaju dominantnu ulogu. To znači da je neophodno predstavljati se veb-sajtovima, na svim jezicima, dok bi finansiranje marketinga trebalo za državu da bude imperativ – izjavio je Slobodan Unković, direktor Departmana za međunarodne odnose Univerziteta Singidunum, i jedan od učesnika konferencije Globalni internet servisi i turistička promocija Srbije, koju je organizovao Danas konferens centar.

Neka od pitanja kojima su se bavili panelisti ovog skupa bila su: da li je promocija turističke ponude Srbije održiva bez prisustva na internet servisima, zašto je taj oblik promocije najmerljiviji i najpovoljniji vid oglašavanja. Posebno intrigantno bilo je pitanje: zašto je budžet za promociju Srbije kao turističke destinacije znatno manji od budžeta drugih država u regionu Jugoistočne Evrope kad se zna da je turizam jedna od retkih grana koja u Srbiji, a i na globalnom planu, beleži rast. Kako je objasnio domaćin skupa, direktor Danas konferens centra Željko Pantić, turizam bi trebalo da ide u korak sa tehnološkim razvojem i promenom navika potencijalnih turista, s obzirom na to da su promotivni TV spotovi prevaziđeni, dok se značajan deo globalnog oglašavanja i promocije preselio na internet. Unković se složio s konstatacijom da je neophodno pratiti promene koje donose savremene informacione tehnologije, ali je dodao da je za razvoj turizma, osim promocije, neophodan analitički pristup.

– Čitava koncepcija promocije se menja, sve je manje slanja poruka preko mreža klasičnih televizija ili štampe, a i sajmovi moraju da menjaju svoj profil. To bi, što pre, trebalo da shvate svi turistički poslenici u Srbiji. Osim toga, fale nam ozbiljna istraživanja, jer dalji potezi zavise od toga koje nam je tržište cilj. Tako, recimo, ako uzmemo u obzir da će Kinezi ove godine potrošiti 120 milijardi dolara na putovanja u inostranstvo, a Amerikanci i Nemci po 84 milijarde, i uz to obratimo pažnju na turiste koji dolaze sa tradicionalnih tržišta, kao što su Velika Britanija, Francuska, Italija i Rusija, onda to znači da bi trebalo da imamo internet prezentacije na jezicima svih tih zemalja – naglasio je Unković i dodao da su srpskom turizmu potrebni i novi kadrovi, sa vrhunskim znanjima iz struke, hotelijerstva, agencijskog poslovanja.

On je ukazao na značaj koji turizmu pridaju zemlje savremenog sveta, kao i na potrebu da se preispita mesto koje on zauzima u Srbiji u odnosu na druge privredne grane.

– Moglo bi se reći da smo ove godine imali veoma uspešnu turističku žetvu, a trend rasta turizam beleži i na globalnom nivou. Praktično, od 2004. u toj privrednoj grani prisutan je stalni rast, koji je krajem 2008, zbog ekonomske krize, bio usporen. Tada su vođene velike rasprave i bilo je eksperata koji su smatrali da su došli „crni dani“ za međunarodni turizam, s obzirom na to da se njegov razvoj vezuje za privredni rast. Drugi su, međutim, tvrdili da će turizam znatno pre drugih delatnosti da izađe iz krize. I tako je i bilo. Već 2010. registrovan je rast za gotovo sedam odsto – podsetio je Unković.

Prema njegovoj proceni, međunarodni turizam će ove godine ostvariti rast od 4,2 do 4,5 odsto, dok će potrošnja u toj industriji premašiti 1,35 milijardi dolara. To su, kako tvrdi, izuzetni rezultati, s obzirom na to da je u zemljama EU ove godine zabeležena stagnacija i visoka stopa nezaposlenosti. S druge strane, upozorava Unković, turizam se u Srbiji ne tretira ozbiljno, sa stanovišta uticaja na privredni i društveni razvoj.

– Imamo kvalitetne resurse, a rezultati koje smo ostvarili prošle godine pokazuju da je Srbija već dobro prihvaćena na međunarodnom tržištu. Podsetiću da je samo u ugostiteljstvu zaposleno više od 180.000 ljudi. Ako uzmemo u obzir sve delatnosti koje su profitirale zahvaljujući potrošnji stranih i domaćih turista, onda razloga za zadovoljstvo i te kako ima. Utoliko pre je preko potrebna dugoročna strategija kojom bi bili zacrtani ne samo pravci razvoja već i mere za stimulisanje turizma. Osim toga, trebalo bi poslati jasnu poruku hotelijerima, turističkim agencijama, avio-prevoznicima, sportskim društvima, ministarstvima za sport, kulturu, saobraćaj, da bez komplementarnosti svih tih faktora nema uspešnog turizma – poručio je Unković i dodao da nije slučajno što se u nekim zemljama turizam naziva industrijom.

Uz konstataciju da je bivša SFRJ 1987. i 1988. godine bila među 15 najpoznatijih turističkih zemalja u svetu, Unković je istakao da smo tada imali kompletnu turističku politiku koja je bila sastavni deo ekonomske politike. Podsetio je i na podatak da je promotivnu aktivnost naše zemlje Svetska turistička organizacija ocenila kao izuzetno kvalitetnu, dok je naša mreža turističkih predstavništava bila jedna od najefikasnijih. „Od turizma smo 1987. godine zaradili 3,3 milijarde dolara prihoda. Da bismo turizmu vratili stari sjaj, za to je potrebna stimulativna kreditna politika, kao i stvaranje uslova za privlačenje stranog kapitala i izgradnju smeštajnih kapaciteta. Ne treba zanemariti i ulaganja u promotivne aktivnosti, za šta se u ovom trenutku izdvaja tek jedan odsto od ukupnih prihoda turizma“, zaključio je Unković.

Prema oceni Nikole Andrića, direktora Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, zvanični pokazatelji o učešću turizma u BDP-u i potrošnji turista nisu precizni, jer se deo prometa odvija u sivoj i crnoj zoni koje nisu predmet statističke obrade.

– Zanimljivo je da je Svetska turistička organizacija utvrdila veći procenat učešća turizma u BDP-u Srbije nego naš Zavod za statistiku. To je zato što se ovde proračuni rade na osnovu broja boravišnih taksi. Tako gledano, mi smo ostvarili milijardu dolara vidljivih prihoda. Ako se, međutim, uzme u obzir prihod ostvaren u sivoj i crnoj zoni, onda je iskazani deficit od 120 miliona dolara zanemarljiv. Zato se svi mi koji se bavimo turizmom nadamo da ćemo što pre preći na satelitski obračun, jer nam je to jedina šansa da sav prihod bude vidljiv i da tako pokažemo koliki je značaj turizma – objašnjava Andrić.

On je naveo podatke EKTA, udruženja Evropske unije, prema kojima posredstvom agencija putuje 40 odsto turista, onlajn sajtove koristi 40 odsto, dok 20 odsto putuje „na crno“. Činjenica da 60 odsto turističkog kolača u Evropi ide mimo turoperatora, i da je 20 odsto novca od turističke zarade neoporezivo, naterala je udruženje EKTA da, kao produžena ruka Evropske komisije za turizam, izađe sa novom platformom, koja će od 2015. biti znatno rigoroznija. Andrić tvrdi da će onlajn promocije biti sve češći oblik predstavljanja turističkih destinacija, iako Srbija po upotrebi računara i interneta zaostaje za zemljama EU, pa čak i za državama bivše Jugoslavije.

– Srbija ima šta da ponudi, ali problem je što se onlajn najviše promoviše Beograd. Zato je važno da se na državnom nivou shvati koliki je značaj finansiranja marketinga. Srbija je jedina zemlja koja nema podsticaje za marketing kada je u pitanju razvoj turizam. Drugim rečima, država nije prepoznala da ova ulaganja, dugoročno posmatrano, donose sigurnu dobit. U Istri se, recimo, za onlajn promocije odvaja 80 odsto marketinškog budžeta, dok ostalih 20 odsto ide na ostale sadržaje, uključujući i sajmove. S druge strane, činjenica je da sa porastom onlajn prezentacija turistički sajmovi gube na značaju. Primera radi, Hrvatska, koja je 2012. učestvovala na 100 sajmova, naredne godine svela je broj učešća na 70, a sledeće će se predstaviti na samo 50 sajamskih manifestacija – komentariše Andrić.

Najavljujući naredni Međunarodni sajam turizma u Beogradu, on je rekao da ćemo ugostiti bar još šest novih zemalja – Indoneziju, Argentinu, Indiju, Južna Afriku, Albaniju i Rumuniju. Dodao je, takođe, da se sa predstavnicima još desetak zemalja pregovora, kao i da je na pomolu dogovor sa Rusima i Italijanima. „Iako bi se mogao steći utisak da su sajmovi prevaziđeni oblik predstavljanja, oni su, ipak, veliki turistički podstrek za zemlju u kojoj se organizuju, i još uvek su najjeftinija promocija te države“, kaže Andrić.

Zoran Đukanović, direktor preduzeća Djuk end Peterson, smatra da je srpska turistička onlajn prezentacija na zavidnom nivou, ako se uzmu u obzir predstavljanja turističkih organizacija, zatim Beograda kao destinacije, noćnog života, ili pojedinih hotela.

– Ipak, promocijom se ne mogu rešiti svi problemi, niti se od države može previše očekivati. Zagovornik sam teze da država treba da stvori preduslove, a da jedino privatni kapital i privatno vlasništvo mogu da pokrenu stvari s mrtve tačke. Mi nemamo posebno ministarstvo koje će se baviti turizmom, pa je samim tim nerealno očekivati da će se ministarstvo nadležno i za turizam temeljno baviti potencijalima u toj grani privrede. Jednostavno, nema kapacitete za to. Problem je i to što u turističkom sektoru nisu objedinjene snage agencija, hotelijera, i turističkih organizacija – istakao je Đukanović.

On je skrenuo pažnju na još jedan bitan problem koji se tiče promocije, a o kome, kako tvrdi, niko ne govori. To je slika koju o nama ima potencijalni klijent, a koja je „obojena“ dešavanjima na ovim prostorima u proteklih 30 godina. Prema njegovim rečima, to je otežavajuća okolnost sa kojom druge zemlje ne moraju da se suočavaju, dok Srbija treba time da se rukovodi kada kreira reklamnu kampanju.

– Mi olako zaboravljamo događaje iz prošlosti, dok ljudi na razvijenim svetskim tržištima, na koja pretendujemo, to dugo pamte. Kada pretražujete internet o Srbiji, jedan od prvih sajtova koji se pojavi je Turistička organizacija Srbije, što je dobro. Ali odmah potom sledi ogroman broj sajtova i stranih vesti, koje Srbiju vezuju za rat, ratne zločine, ekonomsku krizu, i slične negativne stvari. To je ono što potencijalni turista vidi, i tom problemu treba pristupiti ozbiljno. Osnovno je pitanje koliko novca treba uložiti da bi se ta slika izmenila. Ja se zalažem za to da mi sami kreiramo svoje kampanje u svetu. Jer upravo zbog tog balasta prošlosti, moramo mnogo više da se potrudimo kada promovišemo potencijale svoje zemlje. U tom smislu, treba da targetiramo kampanje na ciljne grupe koje su manje opterećene prošlošću, a to je mlađa populacija, a da se starijim generacijama predstavimo na drugačiji način. Takve planske kampanje, direktno usmerene ka ciljnim grupama, postigle bi dalekosežnije efekte – zaključio je Đukanović.

Perspektivna delatnost

Svetska turistička organizacija procenjuje da devet odsto od ukupnog BDP-a u svetu potiče od turizma, kao i da je svaki jedanaesti stanovnik zaposlen u toj privrednoj grani. I Srbije će ove godine ostvariti rast od gotovo 10 odsto inostranog turističkog prometa. Preciznije rečeno, Srbiju je posetilo 960.000 stranih turista, koji su ostvarili oko dva miliona noćenja. Procenjuje se da će to doneti milijardu dolara zarade. Tome treba dodati i domaće turiste, koji će potrošiti oko 1,2 miliona dolara. Prema zvaničnim podacima, učešće turizma u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi između pet i šest odsto.

Slobodan Unković, direktor Departmana za međunarodne odnose Univerziteta Singidunum

– Fale nam ozbiljna istraživanja, jer dalji potezi zavise od toga koje nam je tržište cilj. Tako, recimo, ako uzmemo u obzir da će Kinezi ove godine potrošiti 120 milijardi dolara na putovanja u inostranstvo, a Amerikanci i Nemci po 84 milijarde, i uz to obratimo pažnju na turiste koji dolaze sa tradicionalnih tržišta, kao što su Velika Britanija, Francuska, Italija i Rusija, onda to znači da bi trebalo da imamo internet prezentacije na jezicima tih zemalja

Nikola Andrić, direktor Međunarodnog sajma turizma u Beogradu

– Svetska turistička organizacija utvrdila je veći procenat učešća turizma u BDP-u Srbije nego naš Zavod za statistiku. To je zato što se ovde proračuni rade na osnovu broja boravišnih taksi. Tako gledano, mi smo ostvarili milijardu dolara vidljivih prihoda. Zato se svi mi koji se bavimo turizmom nadamo da ćemo što pre preći na satelitski obračun, jer nam je to jedina šansa da sav prihod bude vidljiv i da tako pokažemo koliki je značaj turizma

Zoran Đukanović, direktor preduzeća Djuk end Peterson

– Mi olako zaboravljamo događaje iz prošlosti, dok ljudi na razvijenim svetskim tržištima, na koja pretendujemo, to dugo pamte. Ja se zalažem za to da mi sami kreiramo svoje kampanje u svetu. Jer upravo zbog tog balasta prošlosti moramo mnogo više da se potrudimo kada promovišemo potencijale svoje zemlje. To praktično znači da bi trebalo da targetiramo kampanje na ciljne grupe koje su manje opterećene prošlošću, a to je mlađa populacija