Paket „težak“ do 15 milijardi dinara

Predlog Ministarstva poljoprivrede, nakon dogovora sa vladom Vojvodine, koji je održan dan ranije, bio je 11 mera koje su usmerene u tri pravca. Prvi je direktna pomoć proizvođačima da se oslobode ili prolongiraju neke finansijske obaveze, druga oblast su intervencije na tržištu a u trećoj grupi, su podsticaji koji bi pomogli da se spremnije uđe u novi ciklus.

Tako će, u okviru prve grupe, gazdinstvima koja su uzimala kredite sa subvencijom države, biti produžen za godinu dana grejs period tokom kog neće vraćati glavnicu već samo kamatu. Registrovana domaćinstva biće oslobođena i plaćanja naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za prošlu i ovu godinu, dok će lokalnim samoupravama biti preporučeno da oslobode registrovana poljoprivredna gazdinstva plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2012.

Od mera kojima će se intervenisati na tržištu, značajna je odluka da Republička direkcija za robne rezerve interventno otkupi do 200.000 tona merkantilnog kukuruza, kako bi se popunile strateške rezerve, kao i mera kojom će biti privremeno ukinute carine i prelevmani na uvoz svih vrsta žitarica do naredne žetve. Takođe, dnevno će se pratiti izvoz svih vrsta žitarica i u slučaju izvoza koji bi značajno ugrozio snabdevanje domaćeg tržišta, biće preduzete nove mere.

Stručnjaci su, ipak, najbolje primili deo koji se odnosi na nove podsticaje, jer se njima ne samo ublažavaju posledice suše, nego se uspostavlja i novi, znatno širi spektar subvencija koje bi trebalo da stimulišu veću proizvodnju. Tako je predviđeno da se podsticaj tova junadi sa postojećih 5.000 dinara po grlu u tovu uveća na 10.000 dinara do kraja godine, predviđena sredstva za podsticaj tova svinja sa postojećih 500 dinara po grlu uvećaju na 1000 dinara do kraja godine, a da se premije za mleko od pet dinara po litru, povećaju na sedam za treći i četvrti kvartal ove godine. Plan Ministarstva poljoprivrede je i da se do kraja godine proširi broj korisnika podsticaja za genetsko unapređenje stočarstva ublažavanjem kriterijuma za sticanje prava na te podsticaje, a poslednjom merom utvrđeno je da se za 10 dana krene sa akcijom distribucije regresiranog dizel goriva poljoprivrednicima.

Prema rečima ministra Gorana Kneževića, za sprovođenje ovih mera biće potrebno od 12 do 15 milijardi dinara. On kaže da bi država u ovakvoj situaciji izdvojila i više da nije zatekla tako katastrofalnu situaciju u finansijama. On se nada da će sve predloženo biti ispunjeno, ali dodaje da za to treba sačekati 15. septembar, kada će se na dnevnom redu Skupštine naći rebalans budžeta u kome će biti i pozicije za mere u poljoprivredi. Uz to, većina ovih mera podrazumeva i izmenu uredbi tako da će narednih dana, istakao je ministar poljoprivrede, i to morati da se uradi.

Stručnjaci uglavnom podržavaju set mera koje je vlada usvojila kao pomoć poljoprivredi zbog ekstremne ovogodišnje suše. Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije kaže za Danas da je prijatno iznenađen širinom kojom su mere obuhvatile veliki broj problema u toj grani.

– Niko ne očekuje da država potpuno nadoknadi štetu, jer je ona velika, ali svaka mera koja relaksira proizvođače u njihovim obavezama prema bankama, poveriocima ili državi, korisna je. Inače, mere koje su donete predstavljaju veliki iskorak, jer povećavaju i nivo postojećih podsticaja, u otkupu mleka ili tovu junadi, na primer. To daje nadu da će ratarima biti pružena pomoć da u proizvodnu 2013. godinu, koja počinje sada, 1. septembra, uđu bolje pripremljeni – kaže Prostran.

On dodaje da još postoje nepoznanice, jer mere tek treba pretočiti u odgovarajuće uredbe, ali generalno, u ovim uslovima, kada postoji tenzija zbog loših klimatskih uslova ne samo kod nas, nego i u svetu, sigurno je da predstavljaju dobar potez. Prostran smatra i da je izuzetno dobro to što je pre definisanja mera, održan sastanak pokrajinske i republičke vlade i što su potezi u poljoprivredi plod zajedničkog dogovora.

Međutim, ima i onih koji nisu sigurni da će ove mere biti dovoljne da bi se poljoprivrednici iščupali iz krize u kojoj su. Poljoprivrednik iz Vladimiraca u opštini Alibunar Nikola Bodrožić kaže da im dva dinara premije za mleko ne znači ništa u situaciji kada je kukuruz poskupeo 100 odsto.

– Šta nam znače ta dva dinara kada nema hrane. Nema kukuruza, nema lucerke, sve je poskupelo i do 100 odsto – ističe Bodrožić. Iako kaže nije uzeo nijedan kredit preko Ministarstva već samo preko banaka, odluku da se produži otplata rata ocenjuje kao dobru. „Situacija međutim je loša i dobro je što država nešto radi, ali evo mi konkretno proizvođači mleka u Banatu, imamo dosta problema“, napominje Bodrožić, koji planira uskoro da se sa svojim kolegama obrati državi za pomoć jer su „zbog kriminalnih dešavanja u opštini Alibunar“ svi oni dobili „pasivan status“ pa ne mogu ni da konkurišu za kredite.

Vlada mora da gasi požar, kaže Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede, ali osim ovih mera potreban je i dugoročan plan. „Sve su to kratkoročne mere i dobre su, ali mi moramo obezbediti prehranu za stoku, sprečiti pokolj stada, treba pomoći našim proizvođačima da prežive“, napominje Cvijanović.

Dugoročan plan

Dugoročan plan u poljoprivredi podrazumeva potpunu reorganizaciju proizvodnje. Neophodno je napraviti i bilans, videti šta imamo u zalihama za prehranu stoke, šta je to što možemo da proizvedemo i u kojoj meri. „Treba realno da sagledamo stvari i da onda država pomogne seljaku. Ima mesta u Vojvodini gde je šteta na poljima zbog suše i do 100 odsto. Mora se pomoći tim ljudima da prežive“, ističe Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Ševarlić: Favorizuju se registrovana imanja

Vanredne mere Vlade Srbije za ublažavanje posledica suše ne bi trebalo da favorizuju registrovane poljoprivredne proizvođače, izjavio je profesor na Poljioprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić. „Istovremeno, iz sistema tih mera treba izuzeti površine pod pšenicom, koja nije pretrpela oštećenja od suše u značajnijem obimu, a eventualne posledice njenog manjeg prinosa su već nadoknađene dobrom cenom tog proizvoda“, kazao je Ševarlić, koji je i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. Beta