Pekez: Brzi rast akciza može da podstakne šverc

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Kako je objasnio, Evropska unija ima pravilo po kojem zemlje članice treba da primenjuju akcizu od 90 evra na svakih 1.000 cigareta. Međutim, to pravilo važi za zemlje članice, a Hrvatska je dobila prelazni period od četiri godine da se sa time usaglasi. Zbog toga, kako je dodao, ako Srbija planira da uđe u EU 2020. godine, toliku akcizu će morati da uvede tek 2024. godine.

U ovom trenutku, akcizno opterećenje u Srbiji iznosi 52 evra na 1.000 cigareta. Aktuelni akcizni kalendar završava se sa ovom godinom i Srbija tek treba da napravi kalendar (raspored postepenog povećavanja akciza na duvan) za naredni period, pa Pekez predlaže da se kao godina konačnog dostizanja cilja od 90 evra uzme 2024. godina. U suprotnom, kako smatra, prebrzo podizanje akciza bi samo dovelo do toga da se građani okrenu švercovanom duvanu.

On je naveo primer akciznih šokova, koji su posebno registrovani u zemljama niske kupovne moći – Srbiji, BiH i Albaniji, gde je automatski došlo do rasta šverca, najvećim delom lokalno uzgajanog rezanog duvana. Nelegalna trgovina je ozbiljan problem, naglasio je, budući da u nekim zemljama regiona dostiže i do četvrtinu ukupnog tržišta i da dovodi do godišnjih gubitaka u budžetima od oko 400 miliona evra.

– Svaka država je specifičan slučaj u pogledu kupovne moći i projektovanog poreskog prihoda, ali borba protiv nelegalne trgovine je svima zajednička – dodao je Pekez i pohvalio saradnju zemalja regiona u borbi protiv sive ekonomije.

Na samitu su učestvovali ministri finansija i predstavnici centralnih banaka Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Federacije BiH, Kosova, Albanije i Makedonija, direktori poreskih uprava, bankari, privrednici i finansijski stručnjaci iz regiona. Glavne teme su bile fiskalna konsolidacija, privredni oporavak, javni dug, reforma poreske uprave, siva ekonomija, prednosti i mane aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, efekti članstva u Evropskoj uniji.