Počela izgradnja dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta od 400kV

Izvođač radova, firma „Kodar Energomontaža“, izabran je posle sprovođenja kompleksnog međunarodnog tenderskog postupka, a planirano je da radovi budu završeni do 2027. godine.

Taj dalekovod od 109 kilometara, sa 309 stubova, biće deo treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, jednog od najznačajnijih infrastrukturnih projekata energetike u Srbiji i regionu.

Pored izgradnje dalekovoda, treća sekcija obuhvata i opremanje dva nova dalekovodna polja trafo-stanice Obrenovac i podizanje trafo-stanice Bajina Bašta na naponski nivood 400 kV.

Stari 220 kV dalekovodi u zapadnoj Srbiji biće zamenjeni novim 400 kV vodovima, što će, uz povećanje prenosnog kapaciteta, omogućniti priključenje buduće reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koja će predstavljati jedan od najvažnijih resursa za balansiranje elektro-energetskog sistema.

Ukupna vrednost treće sekcije iznosi oko 100 miliona evra uz kredit banke KfW od 64,5 miliona evra, donaciju „Western Balkans Investement Framework“ (WBIF) od približno 21 milion evra, i uz sredstva EMS-a.

Kamen-temeljac dalekovoda su položili ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, direktorka EMS-a Jelena Matejić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre i šefica Odeljenja Ambasade Nemačke za privrednu saradnju Judit Hofman.

Ministarka Đedović Handanović izjavila je da je reč o najvažnijem projektu u prenosnom sistemu ne samo u Srbiji, već i u Jugoistočnoj Evropi.

„Ono što su auto-putevi za saobraćaj, to su dalekovodi za energetiku i danas počinjemo radove na novoj deonici najvažnijeg ‘energetskog auto-puta’. Danas slavimo prekretnicu – početak radova na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora od Obrenovca do Bajine Bašte, dužine 109 km. Ovim projektom povećavamo sigurnost snabdevanja potrošača u zapadnoj Srbiji i ojačavamo interkonekcije sa susednim zemljama“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, izgradnjom Transbalkanskog koridora već smo se povezali sa Rumunijom, a završetkom čitavog projekta dodatno ćemo osnažiti povezanost sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, i dalje sa Italijom.

Podsetila je i da u narednih pet godina Srbiju čekaju značajna ulaganja na prenosnoj mreži, uključujući izgradnju Panonskog koridora ka Mađarskoj.

„Usvojili smo detaljan spisak prioritetnih projekata čija je ukupna vrednost za prenosni sistem iznosi oko 500 miliona evra. To će značiti dodatnu sigurnost za naše građane, ali će i doprineti da osnažimo industriju i izvođače, da mogu da rade i u regionu“, navela je ministarka.

Ona je zahvalila Evropskoj uniji (EU) i nemačkoj Vladi na finansijskoj podršci za izgradnju Transbalkanskog koridora, koji je važan i za priključenje buduće RHE „Bistrica“.

„Od izvođača očekujem da ne kasne sa radovima, kako bi projekat bio završen u naredne dve i po godine, kako je i planirano“, naglasila je Đedović Handanović.

Generalna direktorka EMS AD Jelena Matejić rekla je da vrednost izgradnje celog Transbalkanskog koridora iznosi više od 200 miliona evra u šta spada 323 kilometara 400 kV dalekovoda, podizanje naponskih nivoa dve trafostanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice.

„Osim ove treće sekcije, čeka nas i četvrta, za koju su sredstva obezbeđena i biće završena 2028. godine“, navela je Matejić.

Istakla je da taj projekat doprinosi jačanju energetske stabilnosti Srbije, podrška je njenoj energetskoj tranziciji i donosi čvršće povezivanje tržišta energije Istočne i Zapadne Evrope.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre je naveo da je EU za ceo Transbalkanski koridor EU obezbedila donaciju od 38,3 miliona evra, uz povoljne kredite KfW-a, a prethodnih godina EU je dala više od milijardu evra za energetski sektor u Srbiji.

Žofre je istakao da je ovaj projekat bitan za celu Evropu jer će doprineti stvaranju šireg, integrisanog sistema što će omogućiti stabilnije snabdevanje korisnika struje na celom kontinentu, i da se izbegnu eventualni problemi.

Šefica Odeljenja Ambasade Nemačke za privrednu saradnju Judit Hofman je kazala da Nemačka i Srbija ove godine obeležavaju 25 godina saradnje u razvoju, a da je „energetika sektor u kojem je naša podrška najveća“.

„Zadovoljstvo nam je što sa nemačkom razvojnom bankom KfW podržavamo realizaciju Tranbalkanskog koridora“ koji će „doprineti povezivanju prenosnih sistema i od velikog je značaja za razvoj mreže i priključenje projekata obnovljivih izvora“, rekla je Hofman.

EMS je navela da Transbalkanski koridor za prenos električne energije obuhvata četiri sekcije: Prva sekcija, od Pančeva do granice s Rumunijom, završena je 2017. godine, druga sekcija, od Kragujevca do Kraljeva, uz radove na trafostanicama u tim gradovima, realizovana 2022. godine.

Posle dans započete treće sekcije, planirana je izgradnja četvrte koja će povezati Bajinu Baštu sa Višegradom u Bosni i Hercegovini i Pljevljima u Crnoj Gori koja će biti završena 2028. godine, a sredstva su obezbeđena.

Ukupna vrednost svih faza projekta Transbalkanski koridor za prenos električne energije iznosi više od 200 miliona evra, u šta spada izgradnja 323 kilometra 400 kV dalekovoda, podizanje naponskih nivoa dve trafostanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice.