foto FoNet/EPSIako je Elektroprivreda Srbije (EPS) prvi kvartal ove godine završila sa neto dobitkom u iznosu od 10,8 milijardi dinara, taj rezultat, ipak, deluje skromnije u poređenju sa profitom ostvarenim u istom periodu prošle godine.
Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg plana, u prvom kvartalu prošle godine EPS je ostvario dobit od 24,1 milijardu dinara, što je za 13,3 milijarde dinara više u odnosu na dobit iz istog perioda ove godine.
Pad dobiti u ovoj godini može se objasniti smanjenjem cene struje za privredu koja je, podsećamo, 1. maja 2024. godine snižena za oko 20 odsto.
Zatim, u prva tri meseca ove godine hidroelektrane su proizvele manje energije, zbog loše hidrologije i revitalizacije pojedinih agregata, pre svega u RHE „Bajina Bašta“.
EPS je uvozio i više struje u prvom kvartalu ove godine nego prošle. Dok su prošle godine troškovi nabavke električne energije iznosili 9,1 milijardi dinara, ove godine skočili su na 19,1 milijardi dinara.
Šta još pokazuju rezultati?
Poslovni prihodi EPS-a u prvom kvartalu ove godine iznosili su 121,8 milijardi dinara, dok su prošle godine bili nešto viši i iznosili 124,8 milijardi dinara.
Glavni prihod za EPS jeste prihod od prodaje električne energije koji je u prva tri meseca ove godine iznosio 119,7 milijardi dinara, dok je prošle godine u istom periodu bio 122,3 milijardi dinara.
EPS je ove godine ostvario viši prihod od prodaje struje građanima, iako nije bilo poskupljenja struje. Razlozi leže u tome da je ove godine građanima isporučeno više energije, a s druge strane ove zime nije bila aktivna akcija štednje električne energije, koja je građanima donosila i do 20 odsto popusta na ukupan račun.
Prihod od isporuke za garantovane snabdevanje (građanima) iznosio je 46,2 milijarde dinara, dok je prošle godine bio 37,6 milijardi dinara.
Podsetimo, struja za građane poslednji put je poskupela u novembru 2023. godine i od tada nije menjana.
Međutim, EPS je zaradio manje od prodaje struje privredi, a kao što smo već naveli glavni razlog je pad cene struje za oko 20 odsto od 1. maja 2024.
Prihod od isporuke za komercijalno i rezervno snabdevanje (privredi) iznosio je u prvom kvartalu ove godine 54,8 milijardi dinara, dok je prošle godine bio 64,1 milijardu dinara.
Pad prihoda EPS beleži i kada je reč o prodaji struje na berzi. U okviru stavke „Prodaja u funkciji uravnoteženja i optimizacije EEP i ostale isporuke“, u koje spada i prodaja struje na berzi, može se videti pad prihoda. Dok su prošle godine iznosili 5,7 milijardi dinara, ove godine su više nego duplo manji i iznose 2,4 milijarde dinara.
Kada je reč o poslovnim rashodima, oni su ove godine iznosili 107,4 milijarde dinara i bili su viši za 15,3 milijardi dinara u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći trošak za EPS predstavlja nabavka električne energije i pristupa sistemu. Kao što smo već naveli, troškovi električne energije koštali su EPS u prva tri meseca ove godine 19,1 milijardu dinara, što je za 10 milijardi dinara više u odnosu na isti period prošle godine.
Troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu obuhvataju nabavku električne energije na berzama električne energije (SEEPEX, HUPX, CROPEX), nabavku od licenciranih kupaca, Elektroprivrede Republike Srpske, povlašćenih proizvođača električne energije van EPS-a, od PD EPS Trgovanje i troškove pristupa i balansne energije.
Pored nabavke struje, EPS ima i trošak nabavke uglja. Nabavka uglja je bila manja ove godine u odnosu na prošlu pa je samim tim manje i koštala EPS. Ove godine za uvoz uglja plaćeno je 7,3 milijarde dinara, dok je prošle godine taj trošak iznosio 9,5 milijarde dinara.
U prva tri meseca ove godine nešto su viši i troškovi za zaposlene. Dok je prošle godine taj trošak za EPS iznosio 13,2 milijarde dinara, ove godine je 13,8 milijarde dinara.
Blago su uvećane i obaveze EPS-a prema državi sa 2,5 na 2,7 milijarde dinara. Obaveze prema državi obuhvataju: porez na imovinu, naknade za korišćenje mineralnih sirovina, naknade za zaštitu životne sredine, naknade za korišćenje i zaštitu voda, takse…
Kada je reč o investicijama, od ukupno planiranih sredstva za prva tri meseca ove godine u iznosu od 9,8 milijardi dinara realizovano je 9,2 milijarde dinara, odnosno 94 odsto.
Proizvodnja uglja i električne energije
Podaci iz izveštaja EPS-a pokazuju da je u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle godine blago pobošljana proizvodnja uglja.
Proizvodnja uglja povećana je ove godine na 8,9 miliona tona sa 8,2 miliona tona koliko je iznosila u prvom kvartalu prošle godine.
Kada je reč o proizvodnji električne energije, ove godine u prva tri meseca ove godine bila je lošija u odnosu na isti period prošle.
U prvom kvartalu proizvodnja električne energije iznosila je 8.922,9 GWh, dok je prošle godine bila 9.745,5 GWh.
Proizvodnja energije u hidroelektranama je poprilično pala. Dok je prošle godine iznosila 3.589,3 GWh, ove godine bila je 2.566,3 GWh, što je za oko 30 odsto slabiji rezultat.
Termoelektrane proizvele su za tri odsto više električne energije u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle.
Borba sa nedostatkom kadra
Planom je predviđeno da EPS na dan 31. marta 2025. godine ima ukupno 19.344 zaposlenih, a imao je 18.687 zaposlenih, što je za 657 manje nego što je planirano. Kao razloge ovog odstupanja EPS navodi nerealizovan planirani prijem i veći odliv zaposlenih od planiranog.
Direktor EPS-a Dušan Živković je u izveštaju naveo da je kompanija učinila dodatni korak ka osnaživanju kadrova, pre svega inženjerskog.
Podsetio je da je krajem prvog kvartala objavljen novi konkurs za zapošljavanje dvadeset inženjera u Ograncima TENT, „TE-KO Kostolac“, „Đerdap“ i „Drinsko-Limske HE“, kao i inženjera za hidrološke prognoze i saradnika za upravljanje talentima u okviru sektora za ljudske resurse u Upravi.
U 2024. godini EPS je pokrenuo i program stipendiranja studenata tehničkih fakulteta i ugovore je dobilo trideset najboljih studenata Elektrotehničkog, Mašinskog, Građevinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta.
Međutim, i dalje je kadrovska struktura u EPS-u loša, jer mladi zaobilaze da rade u ovoj državnoj kompaniji. Kako se navodi u izveštaju EPS-a, strukture zaposlenih po godinama života i po godinama staža nisu zadovoljavajuće.
Najveći broj zaposlenih je u kategoriji od 51-60 i preko 60 godina starosti – 44,3 odsto zaposlenih, sledi kategorija od 41-50 godina starosti – 31,1 odsto, zatim kategorija od 31-40 godina života – 20,8 odsto. U kategoriji do 30 godina života zaposleno je tek 3,8 odsto.
Nepodudaranje podataka
Ono što je zanimljivo kod finansijskog izveštaja za prvi kvartal 2025. godine jeste što podaci objavljeni za prvi kvartal 2024. godine odstupaju od onih koji su objavljeni prošle godine.
Na primer, u izveštaju iz 2024. godine, koji je objavljen na sajtu EPS-a, piše da su u prvom kvartalu poslovni prihodi iznosili 129,9 milijardi dinara, a u izveštaju iz 2025. navodi se da su iznosili 124,8 milijardi dinara.
Kada je reč o neto iznosu, u izveštaju iz 2024. piše da je iznosio 28,2 milijarde dinara, a u izveštaju iz 2025. godine piše da je u 2024. neto iznos bio 24,1 milijardu dinara.
Pitali smo EPS zašto postoje odstupanja i da li je bilo neke korekcije u izveštaju, ali odgovor do objave ovog teksta nismo dobili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
