Podignute kamatne stope, poskupljuju krediti 1Foto: EPA/ BORIS ROESSLER

Narodna banka Srbije povećala je juče referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 3,5 odsto, a nešto kasnije je i Evropska centralna banka objavila ono što su mnogi očekivali, povećanje ključne kamate za celih 0,75 procentnih poena na 1,25 odsto.

Ne samo da je ECB povećala kamatnu stopu već je upravljačko telo banke izrazilo očekivanja da će i ubuduće povećavati kamatnu stopu kako bi se smanjila tražnja i oborila inflaciona očekivanja.
Godišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 12,8 odsto, dok se izveštaj za avgust očekuje za tri dana. Prema očekivanjima NBS vrhunac inflacije trebalo bi da bude u septembru. Cilj Narodne banke je inflacija u koridoru 1,5 i 4,5 odsto.
Prema fleš proceni Eurostata inflacija u evrozoni u avgustu je dostigla 9,1 odsto, a cilj ECB-a je inflaicja blizu dva odsto.
Jasno je da su se cene otrgle kontroli, a Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da ECB ovim gađa uzroke inflacije na strani tražnje, dok su dominantni faktori na strani ponude.

„Dominantni faktori inflacije osim cena energenata su i prekinuti lanci snabdevanja koji posebno pogađaju nemačku industriju. Nije više pitanje da li, već samo intenziteta recesije u Nemačkoj, koja će se posle preliti na evrozonu. U evrozoni inflacIja se otrgla kontroli. Ne samo da je devet odsto, već je i bazna inflacija 4,5 odsto, što je dvostruko više od njihovog cilja. ECB se nalazi na ivici provalije, jer mora da se bori protiv inflacije, ali je njihov pristup postepenog povećanja kamata pao u vodu i morali su da pribegnu ovako velikom povećanju kamate“, ocenjuje Đukić dodajući da su ECB vezane ruke zbog nezavidnog položaja zemalja poput Italije, Španije i Grčke zbog kojih će morati sporije da diže kamate.
On dodaje i da je skeptičan prema projekciji inflacije od četiri odsto u evrozoni sledeće godine, kao i da ECB zaostaje za američkim FED-om koji će prema njegovom mišljenju na sledećem sastanku podići kamatu za još 0,75 procentnih poena.
Tražeći uzroke ove globalne inflacije Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj, vraća se u pandemijske dve godine kada se i u SAD i u Evropi desila nekontrolisana monetarna ekspanzija.
„Tada su postavljene osnove za ovu inflaciju i na to se samo nadovezala ukrajinska kriza i rast cena energije i sirovina. Monetarne politike sada idu u suprotnom smeru u pokušaju da ugase požar, ali za sada prilično neuspešno. Opet, centralnim bankama su ruke vezane. U svakom slučaju ovo je očekivan i dobar smer monetarne politike“, ocenjuje Vučković.

Kada se radi o našoj monetarnoj politici, profesor Đukić ističe da ona uglavnom preslikava politiku ECB i primećuje da su baš istog dana zasedali izvršni odbori obe centralne banke.
„Naša centralna banka stalno ponavlja isto objašnjenje koje je postalo već kliše, da je inflacija uglavnom uvozna. Ako imamo visoko evroizovanu privredu, to nema potrebe ni isticati. Osim toga NBS pokušava upravljati fiksnim kursom kao sidrom i bez obzira na njihova objašnjenja u praksi tako izgleda. Kada god nije dovoljno povećati kamatnu stopu NBS mora da inetrveniše na deviznom tržištu. Ipak moramo imati na umu da veoma sužen prostor za vođenje ekonomske politike, jer imamo nizak stepen monetarnog suvereniteta. Kod nas su banke uglavnom strane, kao i veliki deo privrede. Ako nemačka kompanija trpi, trpeće i njihova fabrika u Srbiji“, napominje Đukić.

Konkretno, rast ključnih kamata centralnih banaka se preliva na rast tržišnih kamatnih stopa.
„Posledice povećanja kamata centralnih banaka je poskupljenje kredita, jer se tržišne kamate pre ili kasnije usklade sa osnovnim kamatama centralnih banaka. Krediti će biti skuplji i za građane i za privredu i to je očekivano, ali treba reći i da to nije idealno rešenje. To će uticati negativno na ekonomsku aktivnost, a u evrozoni već imamo recesione pritiske. Centralne banke sada mere taj uticaj s jedne strane na inflaciju, a s druge na ekonomiju i pažljivo odmeravaju kamatne stope. Ipak njihov primarni zadatak je stabilnost cena“, podseća Vučković.
On ističe i da centralne banke projektuju da će inflacija vrhunac dostići na jesen, ali podseća da se te projekcije stalno prolongiraju.
„Usporavanje inflacije znači da će sledeće godine cene nastaviti da rastu, ali sporije nego do sada. Mala je to uteha i za građane i za privredu, ali onda se može kasnije očekivati i stabilizacija cena“, napominje on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.