Generalni direktor Nisala Nebojša Krstić ocenio je juče da je pozadina zahteva Kluba malih akcionara Nisala za preispitivanje privatizacije te firme „politička“, ali da lično „ne veruje da postoji politički interes da se ugrozi kompanija iza koje stoji i Evropska banka za obnovu i razvoj i Republički fond za razvoj“. Krstićevo reagovanje usledilo je nakon saopštenja gradonačelnika Niša Zorana Perišića da će „grad podržati zahtev malih akcionara Nisala za preispitivanje privatizacije“, kao i nekoliko protesnih okupljanja malih akcionara ispred Gradske kuće.

– Lično smatram da su protesti i zahtevi malih akcionara organizovani na talasu aktuelne promene vlasti. Ipak, ne želim da verujem da postoji politički interes i namera da se ugrozi kompanija koja pored ostalog i u vreme krize ima posla i radi, većinu proizvodnje plasira na strano tržište, a po broju radnika (401) najveća je u Nišu. Optužbe malih akcionara su bez osnova, a verujem da su razlozi za njihovo iznošenje personalni, pošto je uglavnom reč o ljudima koji su pre privatizacije Nisala bili visoko pozicionirani. Mnogi od njih su pokrenuli sudske sporove protiv kompanije koje su po pravilu gubili. Verujem da su njihovi zahtevi još jedan pokušaj da iz Nisala dodatno „iscede“ koji dinar. Sve to, međutim, nanosi štetu i narušava ugled naše kompanije, tako da ćemo protiv onih koji to nastave da čine, morati da podnesemo krivične prijave- rekao je Krstić .

Na konferenciji za novinare Krstić je negirao i tvrdnje malih akcionara da je privatizacija Nisala bila „sumnjiva i štetna“ navodeći da su od 2003., kada je beogradska firma Domal inženjering postao većinski vlasnik, „svi privatizacioni procesi uspešno okončani“, a obaveze iz kupoprodajnog ugovora ispunjene u celosti i na vreme. Investiciona ulaganja vlasnika premašuju 30 miliona evra, što znači da su deset puta veća od ugovornih obaveza koje su iznosile 3,1 milion evra.

– Nisal je pored toga jedna od retklih firmi ne samo u Nišu već i u Srbiji koja je zaista kupljena radi nastavka proizvodnje – rekao je on.

Krstić je dodao da situacija u Nisalu jeste teška, pre svega zbog svetske ekonomske krize koja izuzetno škodi izvozno orijentisanim kompanijama, ali da poslovodstvo nastoji da što urednije izmiri obaveze prema zaposlenima. Oni su ovih dana primili aprilsku platu, a od aprila ove godine isplaćeno im je osam, predhodno zaostalih zarada. Prosečna plata u Nisalu iznosi 28.000 dinara. Takođe, kompanija nastoji da izmiri i zaostale doprinose na zarade, tako da će „vrlo brzo“ biti isplaćeni doprinosi za 2010., a nakon toga sukcesivno otplaćivani i doprinosi za 2011. godinu.

Predstavnik Kluba malih akcionara Nisala Zoran Đorđević kaže za Danas da su mali akcionari, sindikalci i radnici podneli više krivičnih prijava zbog privatizacije i poslovanja Nisala, kao i njegovih dugovanja bivšim uposlenicima, ali da su MUP i tužilaštvo odgovarali da “nema osnova” za pokretanje postupka. Krivične prijave su podnošene protiv vlasnika i direktora Nisala, ali i protiv ex premijera Mirka Cvetkovića, koji je u vreme privatizacije Nisala bio direktor Agencije za privatizaciju. Đorđević veruje da će “te prijave sada ponovo biti razmatrane”.

– Nisal je prodat za 325 hiljada evra, mada je nezavisna kuća Kondejl iz Beograda procenila da je njegova vrednost 61 milion evra. Zbog toga sada mali akcionar sa 40 godina radnog staža ima osam akcija po 1.000 dinara, a ne 15.000 evra. Kompanija je prodata “Domal inženjeringu“ koji je 2002. godine imao kapital od 3.768 evra, mada su uslovi tendera nalagali da kupac mora da ima kapital od milion evra, a obrt od dva miliona evra. Pri tom, nije dozvoljeno da na tenderu učestvuje konzorcijum radnika. Iako je predsednica tenderske komisije Kori Udovički bila protiv prodaje veoma vrednog Nisala firmi sa tako malim kapitalom, odlučeno je drugačije zahvaljujući Mirku Cvetkoviću- tvrdi Đorđević.

On još kaže da je novi vlasnik Nisala „pogrešno prikazivao investicije“ jer je navodno prvo prodavao imovinu Nisala, među kojom je bila i jedna zgrada sa lokalima i devet stanova, a potom taj novac koristio za kupovinu fabričkih mašina. Prema njegovim rečima, kompanija i sada “radi na crno” jer „posao ugovara i radove izvodi Nisal, a isplata ide na račun Domal inženjeringa“.

On i ostali predstavnici malih akcionara imali su prekjuče sastanak sa gradonačelnikom Perišićem (SNS). Nakon sastanka Perišić je rekao da će grad u okviru zakonskih nadležnosti “podržati nameru malih akcionara Nisala da se preispita privatizacija ove firme, ali i svih ostalih u Nišu gde postoji bilo kakva sumnja u regularnost”. Za komunikaciju sa njima određena su dva gradska većnika.