Poljoprivrednici najavljuju nove proteste: "Sve su nas lagali" 1foto: A. Latas / Danas

Inicijativa za opstanak poljoprivrednika uskoro će se ponovo obratiti Vladi Srbije u vezi sa ispunjenjem zahteva poljoprivrednika koji, prema rečima predsednika Skupštine tog udruženja Milete Slankamenca, kao i ratara sa kojima smo razgovarali, nisu ispunjeni.

Na stolu su i dalje zahtevi u vezi sa subvencijama po hektaru, plavim dizelom, cenom veštačkog đubriva i premijom za mleko, a rok za odgovor Vlade je 15. septembar.

„Naše putovanje će se najverovatnije završiti u Beogradu“, rekao je Slankamenac za Danas, napomenuvši da zahtevi postoje od 12. jula, a da se cela priča, tokom višednevnih pregovora sredinom avgusta, u poslednjem momentu svela na suncokret, koji nije bio tema prvobitnih zahteva.

„Sada tražimo da vidimo šta ćemo dalje, planira se novi budžet, rebalansi. Priča mora da se završi sa time šta ćemo dalje, da vidimo šta ćemo na jesen, s obzirom da je suša katastrofalna. Takođe, zanima nas i dugoročna strategija za poljoprivredu, jer nama predstoje gladne godine. To je sada više nego očigledno“, dodao je.

Poljoprivrednici najavljuju nove proteste: "Sve su nas lagali" 2
Mileta Slankamenac, Foto: A.L. / Danas

On je napomenuo da poljoprivrednici jedan agrarni budžet potroše za svega tri meseca i to samo na struju, te da ukoliko Vlada ispuni uslove, ništa se ne mora uskomešati, istakavši da se to ne bi dogodilo ni prvi put da je država imala volje za razgovor.

„Sve su nas lagali, i stanje je veoma loše poslednjih 10 do 12 godina. Tada smo imali 14.000 dinara subvencija po hektaru a danas nemamo ništa, a cene su nenormalne. Svi repromaterijali poskupeli su od 50 do 300 odsto. Samom zabranom izvoza, zbog biračkog tela, država je napravila ozbiljnu grešku. Kada je trebalo da se radi žetva izvoz je zabranjen. Mi to nikome nismo mogli da prodamo i onda smo ga predali lokalnim otkupljivačima. Sada je cena 46 dinara plus PDV, a mi smo dobili 36 dinara sa PDV-om“, kaže poljoprivrednik Đoka Ćurčić iz Vilova.

A kako ratari kažu za Danas, situacija u poljoprivredi je katastrofalna na svim poljima. Imajući u vidu sada najaktuelniju „mlečnu krizu“ prethodnih dana, Živko Galić iz Vilova kaže da je situacija sa kravama nikada gora, i da je „sve puklo“.

„Prekrupa je 41 dinar, a litra mleka 38 dinara. Nema nikakve logike da sirovina bude skuplja od gotovog proizvoda“, opisuje Galić situaciju, zbog koje su mnogi prodali krave i ugasili proizvodnju.

Ističe da je sunovrat u prethodnih godinu dana ubrzan, a u prethodnih šest meseci intenzivan.

„Za godinu dana koncentrat je sa 36 skočio na 52 dinara, dok cena mleka nije otišla gore za tih 16 dinara, već svega 2-3 dinara. Sve je poskupelo, uključujući gorivo. Ljudi ne vide perspektivu u tome. Broj krava mi je smanjen za 50 odsto, a da litra mleka bude i 100 dinara, ne bih više ovo radio, 365 dana teškog fizičkog posla“, dodaje Galić.

Prema njegovim rečima, za 100 litara mleka dobiju oko 4000 dinara, a kada se od tog iznosa oduzme cena hrane, veterinara i drugih troškova, na godišnjem nivou im ne ostane ništa.

„Tako će ubrzo biti i sa svinjama, i svinjskog mesa neće biti na zimu, ljudi su potamanili. Ne može živa mera da bude 250 dinara a u mesarama 900 dinara svinjski but, nekoliko puta skuplje. Nije logično da ja koji hranim imam daleko manje od onog koji preradi“, objašnjava.

A svinjsko meso, nadovezuje se Ćurčić, u velikoj količini je nedavno uvezeno iz Španije. Mnogi seljaci su spali na svega nekoliko svinja za sopstvene potrebe. A, kako naglašava, Mošorin, koji je bio jedan od „najjačih“ u Srbiji u proizvodnji mleka, danas je kraći za 1.500 – 2.000 krava, koje su prodate na klanje.

„Dešava se to da je stočni fond uništen, ostala je možda trećina. Ljudi nemaju sredstava da drže krave, sve je, uključujući i hranu skupo. Seljaci ne mogu ništa. Ne možeš raditi sam protiv sebe, odnosno u minusu, ne isplati se. Ljudi zato masovno prodaju stoku i to je to“, komentariše Željko Ćurčić, poljoprivrednik.

On očekuje da će ljudi nastaviti i dalje sa smanjivanjem obima posla, da će uraditi jesenju setvu, ali da za proleće neće imati finansijska za repromaterijal, budući da je seme skupo, a njihov proizvod jeftin.

„Država gazi seljake jer nam zabranjuju izvoz u trenutku kada bi mi trebali da uzmemo neke pare. Onda uzme naše žito i pordaje ga duplo skuplje. Tu našu zaradu, koju bismo trebali da dobijemo, nama uzmu“, dodaje.

A trebalo bi da bude suprotno, napominje, odnosno da seljaci budu subvencionisani, da imaju motiv da rade i da mogu da zarade, ali su za sada primorani da se snalaze i rade sa strane, dižu kredite i na taj način sami sebe ukopavaju.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.