Stečajni upravnik Sartida Veselin Jovićević nije jedini pred kojim se postavlja taj problem: stečajnu masu, pored nekih drugih, opterećuje i nerešeno pitanje zakonom zamrznutih potraživanja od firmi u restrukturiranju. Kad bi bar neko mogao da odluči da se takvo potraživanje posle određenog roka otpiše, ali niti ima ko, niti ima po kom osnovu. A Sartid u stečaju ima za ozbiljnog dužnika čak i Holding RMHK Trepča ad u restrukturiranju iz Zvečana.
Tek pošto „ne postoji zakonski okvir vremenskog ograničenja za sprovođenje postupka restrukturiranja“, kako je Danasu rečeno u Agenciji za privatizaciju, postupak restrukturiranja može da se produžava unedogled i da traje „od nekoliko meseci do nekoliko godina“.
A dok traju restrukturiranja, dotle se ne mogu zatvoriti ni za njih vezani stečajevi, na primer. Rekorder po vremenu provedenom u statusu firme u restrukturiranju zasad je preduzeće „Zorka holding“ iz Šapca u kome je ovaj proces započet juna 2002. godine, pa tako traje evo već svoju desetu godinu i, tvrde u Agenciji za privatizaciju, „u završnoj je fazi“.
Restukturiranje je pravo malo utočište za poslednje izdanke društvenog i upitne primerke državnog kapitala. Po nekima i možda poslednja prilika za njegovo razvlačenje unedogled. Ali sigurno, spas od svih poverilaca. Jer, onog trenutka kad se firma domogne statusa pravnog lica u restrukturiranju – zamrzavaju se sve njene dotadašnje obaveze i prema državi i prema privatnim poveriocima, uključujući i one u stečaju . I svi se oni zakonom upućuju na naplatu iz privatizacione cene, ako i kad preduzeće bude privatizovano. Koliko traje restrukturiranje, najmanje toliko mora da traje i stečaj svih firmi potraživanjem vezanim za pravno lice u restrukturiranju, a koliko traju i restrukturiranje i stečaj, toliko dugo se knjiže i troškovi koji jedu li jedu stečajnu masu. Sve se ovo odnosi i na banke, pa prema tome i na četiri velike banke u stečaju.
Trenutno se u Srbiji u procesu restrukturiranja nalazi 157 preduzeća, medju kojima pretežu poznata, a istaknuto mesto na listi zauzimaju i poljoprivredni kombinati tamo dospeli posle katastrofalnih privatizacija. Među ovih 157 firmi, 53 su sa većinskim društvenim kapitalom i u njima je „restrukturiranje započeto u ranijem periodu i kod većine je usvojen program koji je u završnoj fazi realizacije“. Preostala 104 preduzeća su u većinskom vlaništvu države, s tim što su 62 preduzeća državna postala posle neuspešnih privatizacija i raskinutih ugovora.
Otkako je restrukturiranje kao procedura lečenja firmi uvedeno, 45 preduzeća je iz tog statusa prevedno u stečaj jer je „bio ili predviđen Programom restrukturiranja ili je usledio zbog trajnije nesposobnosti plaćanja i velike prezaduženosti preduzeća“. Posle uspešno obavljenog lečenja restrukturiranjem, tvrde u Agenciji za privatizaciju, prodato je dosad 29 preduzeća, sudbina 23 je manje-više odlučena, mada još nisu ni prodata niti likvidirana: za osam je propisana aukcijska prodaja, za dva tenderska, a još dva će na tržište kapitala, dva preduzeća se pripremaju za likvidaciju ili stečaj, za sedam je odlučeno da je privatizacija nemoguća i u dva slučaja je privatizacija obustavljena
Agencija za privatizaciju ne vodi evidenciju o tome kolika su ukupna zamrznuta dugovanja preduzeća u restrukturiranju, pa ni evidenciju o tome kolika su njihova zamrznuta dugovanja državi. Ali s obzirom na to da su amnestirana od plaćanja zaostalih dugova javnim preduzećima, recimo EPS-u, Poreskoj upravi i Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fondu za zadravstveno osiguranje, nema sumnje da se radi o ciframa koje teško da se iz privatizacione cene mogu naplatiti.
Nalog sudovima
Prema članu 20ž Zakona o privatizaciji, „ od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom , odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja“. Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave, a Agencija je, piše u Zakonu „u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu“. Na osnovu tog dokumenta, „organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu“. Takođe, po okončanju restrukturiranja, bilo prodajom na tenderu ili na aukciji, „Agencija obaveštava sudove i organe o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene“, piše u Zakonu o privatizaciji.
U restrukturiranju
Pored ostalih u procesu restrukturiranja se nalaze: Holding Prva iskra Barič, IP Prosveta, Beograd, Hipol, PIK Zemun, Jagodinska pivara, Jumko, Niteks, Dnevnik holding, HIP Azotara, HIP Petrohemija, Nevena, Krušik, Magnohrom, IMT, IMR, Ikarbus, Poljoprivredni kombinati: 7.juli, Aleksa Šantić, Mala Bosna, Omoljica, Bačka, Bratstvo i jedinstvo, Vojvodina, Mladi borac, Agrobačka, PKB korporacija, Dragan Marković Obrenovac…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
