Povraćaj imovine koči donošenje zakona o zadrugama

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u ovom trenutku rade 1.662 poljoprivredne zadruge, dok je njih 938 izbrisano iz registra, najviše tokom 2010, 2011. i 2012. godine. Tada su, primenom odredbi o automatskom stečaju, koje su kasnije ocenjene kao neustavne, izbrisane 783 zadruge, a njihova imovina je prešla u državno vlasništvo. Neke od zemljoradničkih zadruga su i privatizovane, pre svega one koje su radile u okviru poljoprivrednih kombinata. U 2013. godini su formirane 122 zemljoradničke zadruge.

– Od ukupnog broja zemljoradničkih zadruga, 698 je registrovano u Vojvodini, a ostatak od 964 u centralnom delu Srbije. U pokrajini dominiraju zadruge koje se bave ratarskom proizvodnjom, dok se u centralnom delu Srbije zadruge najvećim delom bave stočarskom i voćarskom proizvodnjom. U okviru ukupnog broja registrovanih zemljoradničkih zadruga oko tri odsto čine pčelarske zadruge koje se u većem broju registruju poslednjih nekoliko godina – kaže za Danas Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Prema podacima okružnih i pokrajinskih saveza, kao svojinu zadruge imaju uknjiženo oko 10.000 hektara poljoprivrednih površina. Na korišćenju se nalazi oko 52.000 hektara, koji se vodi kao „društvena svojina“, premda za najveći broj parcela zadruge imaju validnu dokumentaciju da su iste u prethodnom periodu stekle.

– Pored tih površina zemljoradničke zadruge u proseku godišnje uzimaju u zakup oko 20.000 hektara površina i to uglavnom od staračkih domaćinstava. Vrlo mali broj, osim onih koje imaju stočarstvo, javlja se na licitacijama za korišćenje državnog zemljišta. Prema procenama, oko 130.000 hektara je na različite načine preuzeto od zemljoradničkih zadruga. Nažalost, svega oko 10.000 hektara poljoprivrednih površina i jedan broj objekata, prvenstveno vezanih za uzgoj stoke i rashladnog prostora, u poslednjih par godina je uknjiženo kao zadružna svojina – navodi naš sagovornik.

On posebno ističe problem dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine gde postupci traju i do 20 godina. Čak i kad se okončaju sudski procesi i pravosnažnim sudskim odlukama utvrdi zadružna svojina, isti katastri na terenu ne knjiže imovinu kao zadružnu.

– Nedorečeni zakoni omogućili su da neke zadruge budu privatizovane a druge ne, a to je zavisilo od vlasničkih odnosa. Naime, Zakon o privatizaciji predviđa svojinsku transformaciju društvene imovine, ali ne državne i zadružne. Stoga su privatizovane samo one sa mešovitom svojinom, uglavnom u sastavu poljoprivrednih kombinata. Bilo je i nepravilnosti, slučajeva da se prodaje i zadružna imovina, da se „mešetari“ sa tim šta je društveno a šta zadružno – kaže za Danas Milan Prostran, ekspert za poljoprivredu.

Prema njegovim rečima, osnovni problem je to što nije donet zakon o zadrugama, koji su prethodne vlade u dva navrata pokušavale da utvrde, ali taj proces nikada nije doveden do kraja.

– Razlog je što nisu pronađeni mehanizmi za povraćaj imovine koja je u prethodnom periodu oduzeta od zadruga. Uz to, ni privatizacioni zakon niti važeća Strategija razvoja poljoprivrede, doneta 2005. godine, nisu pogodovali razvoju zadruga, već naprotiv, sadržale su odredbe koje su otvoreno diskriminatorske prema njima. Na zadrugarstvo se gledalo kao na tekovinu socijalizma, i mere koje su donošene suzbijale su zadrugarstvo u agraru. To je bilo sasvim pogrešno. Zadruge na našim prostorima postoje 170 godina, bile su zamajac poljoprivrednog razvoja i u uslovima kapitalizma 30-ih godina prošlog veka, kao i posle 1945. godine. Zadruge ili kooperative postoje u svim razvijenim zemljama sveta, postoje u zemljama Evropske unije gde funkcionišu veoma uspešno – ističe Prostran i naglašava da su zadruge neophodne srpskoj poljoprivredi i trebalo bi doneti adekvatne propise za njihovo uspešno funkcionisanje.

Više od 5.000 zaposlenih

Na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za 2012. godinu, ukupno je 1.145 zemljoradničkih zadruga podnelo završne račune i one se smatraju aktivnim . Njihova ukupna aktiva iznosi 55,6 milijardi dinara, ukupan kapital 18,7 milijardi dinara. Neto dobitak iznosi 2,4 milijarde a neto gubitak 1,8 milijardi dinara. Broj zaposlenih radnika u njima iznosi 5.348 – kaže Nikola Mihailović iz Zadružnog saveza Srbije.

Ništa bez novog zakona

– Mali, sitan poljoprivredni posed nema nikakvu perspektivu i zbog toga je zadružno udruživanje nužnost. Zato je potrebno doneti zakon o zadrugama i usvojiti novu strategiju poljoprivrednog razvoja jer je dosadašnja prilično rigidna i neadekvatna kada je reč o udruživanju u toj grani. Osnovno je poljoprivrednim zadrugama vratiti zemljište koje im je potpuno neracionalno oduzimano od 90-ih na ovamo. Vraćanjem tog zemljišta u njihov posed omogućili bi im se mnogo bolji uslovi za poslovanju i tome treba težiti – zaključuje Prostran.