Predrag Milanović: Stvorili smo povoljan ambijent za strana ulaganja

On je u vrhu opštinske vlasti od 2008. godine gde je najpre, u prvom mandatu, bio zamenik predsednika opštine. Milanović za naš list kaže da je Svilajnac danas jedan moderan grad, povoljan za strana ulaganja, ali da postaje i sve atraktivnija turistička destinacija.

„Svilajnac je opština koja je, uprkos teškim uslovima i sveopštem stanju u proteklih nekoliko godina, uspela da uspostavi kontinuirani razvoj, privredni rast i poboljšanje uslova i kvaliteta života svojih građana. To je zahtevan posao, koji traži apsolutnu posvećenost, koji se radi svakoga dana, ali kada imate jasnu viziju i ideju šta želite za svoje građane i svoje okruženje, onda su i rezultati pozitivni i vidljivi. Investicije u privredu Svilajnca za poslednje četiri godine iznose oko deset miliona evra i danas imate nekoliko stranih kompanija koje uspešno posluju u Svilajncu, kao i nekolicinu domaćih koje su se, zahvaljujući stvorenim infrastrukturnim i administrativnim uslovima, razvile u velike i ozbiljne izvoznike“, kaže za Danas Predrag Milanović.

Kao najznačajniju izdvaja japanski „Panasonic“, koji zapošljava 405 radnika, a broj radnika povećava svake godine kako proširuje svoju proizvodnju. „Panasonic u Svilajncu posluje u režimu Slobodne zone, vlasnik je proizvodne hale i ima dugoročne poslovne planove u Svilajncu. Nije lako dovesti i zadržati jednu svetsku kompaniju ni u Srbiji, a kamoli u Svilajncu, ali danas je kod nas to rezultat jednog kontinuiranog višegodišnjeg rada na stvaranju povoljnog ambijenta za strana ulaganja i na stvaranju infrastrukturnih i administrativnih uslova. Zato smo danas jedna od atraktivnijih lokacija za strana ulaganja i vodimo konstantne pregovore sa potencijalnim investitorima“, kaže Milanović.

Poslednja u nizu stranih investicija je švajcarska kompanija „PM Tehnik“, koja je uložila oko dva miliona evra u pokretanje proizvodnje u Svilajncu, a zaposliće i pedeset radnika, što je, objašnjava Milanović, između ostalog rezultat toga što je opština Svilajnac stvorila sve potrebne infrastrukturne uslove za ovog, ali i za sve buduće investitore. „Oni su nedavno doneli sve mašine i počeli probni rad, a proizvode delove za najsavremeniju železnicu. Poznato je da su Švajcarci dobri investitori i mi smo srećni da imamo još jednog, jer već imamo u Svilajncu švajcarskog proizvođača kornišona koji godišnje proizvede pet miliona tegli krastavaca. Cilj nam je da privučemo investicije iz srednjeg i malog biznisa, jer hoćemo da imamo deset fabrika sa po pedeset zaposlenih umesto jednu od pet stotina. U ovoj fabrici radiće stručna radna snaga i za to će biti dobro plaćena. Drago nam je da su Švajcarci izabrali Svilajnac, što govori da smo dobro radili i da imamo kadar koji je njima potreban. Pratimo potrebe tržišta i u skladu sa tim se i ponašamo“, kaže Milanović.

Opština Svilajnac uspešno je rešila i problem neuspelih privatizacija, pa je tako kupila pogon bivše fabrike BEKO u Svilajncu, i ubrzo zatim našla novog investitora, beogradsku kompaniju „Union drvo“. „Ova kompanija zapošljava pedeset ljudi, razvili su i opremili u Svilajncu jedan moderan stolarsko-tapetarski pogon i zadovoljni su poslovanjem i poslodavci i radnici. Sve navedeno govori o tome da je privreda Svilajnca danas stabilna. Za manje od deset godina Svilajnac je od opštine sa propalom i uništenom privredom postao mesto atraktivno za strana i domaća ulaganja, mesto sa suficitom spoljnotrgovinske razmene od oko trideset miliona dolara u prošloj godini. Trenutno nemamo nijednu firmu koja stagnira, sve napreduju, što nam daje ohrabrenje da će u narednom periodu biti samo bolje. Mislim da je model privatizacije koji smo mi započeli, a to je da opština kupuje fabrike u stečaju i traži investitore, polako počeo da živi i u Srbiji“, objašnjava Milanović.

On dodaje da je opština Svilajnac napravila upravu koja može da radi veliki broj kvalitetnih projekata, koja može da privuče strane investitore, da obezbedi novac iz evropskih fondova, iz kojih se u Svilajnac slilo oko četiri miliona evra kroz razne projekte. Milanović, međutim, smatra da Svilajnac nije dovoljno iskoristio turističke potencijale, te da je šansa u tome da se napravi jedna regionalna tura Pomoravlja. „Spremni smo da radimo na projektu brendiranja pomoravske ture kao jedne od najboljih u Srbiji, jer pojedinačno nijedna od ovih opština to ne može da uradi“, kaže Milanović.

Prema njegovim rečima, opštinu očekuje privlačenje novih investitora jer ima dve industrijske zone koje su kompletno infrastrukturno opremljene. „Ako ne obezbedimo još oko 700 novih radnih mesta, nećemo doći do svog cilja, a to je da budemo razvijena opština. Tražimo i investitore u oblasti poljoprivrede. Našli smo investitora za klanicu, koji će je rekonstruisati, opremiti i staviti u funkciju. Ovo je veoma bitno za naše stočare, jer će imati kome da prodaju stoku, ali je važno i za učenike svilajnačke Poljoprivredno-vetrinarske škole na smeru za mesare, jer će imati gde da obavljaju praksu, nauče zanat i zaposle se posle završenog školovanja“, kaže prvi čovek Svilajnca i dodaje da on smatra da u naredne četiri godine, ako se nastavi ovakav investicioni ciklus, Svilajnac može da završi posao koji nije dosad – rekonstrukciju Doma zdravlja Svilajnac i OŠ Jovan Jovanović Zmaj Svilajnac, koja ima više od 1.300 učenika, kao i regulaciju Resave.

Svilajnac je opština u kojoj se dosta radilo na infrastrukturi, svi javni objekti su rekonstruisani i to posle više decenija, posledice poplave iz 2014. godine su sanirane, ulagalo se i u infrastrukturu u selima, u skoro svim selima je napravljena vodovodna mreža i pokrenut je veliki projekat izgradnje kanalizacione mreže za seoske mesne zajednice, a prošle godine sproveden je i veliki projekat rekonstrukcije škola.

„U poslednje četiri godine u infrastrukturu opštine Svilajnac investirano je oko tri milijarde dinara, što je pet puta više nego u periodu od pre deset i više godina. U Svilajncu je kompletno rekonstruisano šest škola, modernizovani su i obnovljeni Centar za kulturu, Resavska biblioteka, sređena je zgrada opštine Svilajnac, asfaltirano je više desetina kilometara ulica, kako u gradu tako i u selima, na kojima su urađene i nove vodovodne i kanalizacione cevi, trotoari, biciklističke staze, zatim uređeni su parkovi, igrališta, rekonstruisana je sportska hala, uređena gradska pijaca koja je po prvi put i pokrivena, Svilajnac danas ima potpuno novi vrtić nakon poplave, izgrađena su dva nova mosta, rekonstruisano ih je tri u gradu, obe industrijske zone su infrastrukturno opremljene, rekonstruisano je odeljenje fizijatrije Doma zdravlja Svilajnac, kao i dve seoske ambulante i urađeno je još mnogo projekata. Sve ovo govori u prilog tome da građani Svilajnca danas žive u lepšem i uređenijem gradu. Napisali smo veliki broj projekata, vredno radili i uspeli smo da za navedene projekte obezbedimo sredstva, neka iz Kancelarije Vlade RS za upravljanje javnim ulaganjima, a najviše sredstava smo obezbedili iz fondova Evropske unije, nešto smo uradili i iz sopstvenih sredstava, ali se radilo u kontinuitetu i planski, pa su i rezultati tu, a što je najvažnije za naše građane, sigurno neće biti potrebe za većim ulaganjima u ove objekte u narednih nekoliko decenija“, ističe predsednik opštine Svilajnac. Prema njegovim rečima, sve ovo je važno i za investitore, i one koji već posluju u Svilajncu i one buduće, jer, im je, objašnjava Milanović, na ovaj način stvoren jedan moderan ambijent, sadržajan i po evropskim standardima.

„Imamo dobru komunikaciju i saradnju i s Vladom Republike Srbije i javnim preduzećima, jer smo uvek spremni za nove projekte, znamo koji su naši prioriteti i brzo ih realizujemo. Moram i da istaknem veliku pomoć koja je stizala sa raznih strana nakon katastrofalne poplave koja je pogodila Svilajnac u maju 2014. godine. Vrtić „Dečja radost“ iz Svilajnca je najviše stradao u poplavi, jer je potpuno uništen, kako sam objekat, tako i sav inventar. Za njegovu sanaciju trebalo je najviše vremena i sredstava, ali zahvaljujući velikoj pomoći Fondacije Novak Đoković, Fonda B92, Evropske Unije (koja je najveći donator), turske agencije TIKA i brojnih drugih donatora, kompanija i pojedinaca, kao i angažovanju opštinskog rukovodstva, vrtić je kompletno saniran u najkraćem mogućem roku i danas radi punim kapacitetom“, kaže Milanović. On dodaje da je ogromnu pomoć pružila i Vlada Republike Srbije i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. „Zahvaljujući tome smo rekonstruisali veliki broj javnih objekata, škola, ambulanti i mostova, te se ovim putem zahvaljujem na saradnji i nesebičnoj pomoći direktoru te kancelarije Marku Blagojeviću, koji će dobiti, u znak zahvalnosti, i plaketu opštine Svilajnac povodom Dana opštine“, ističe Milanović.

Nakon otvaranja Prirodnjačkog centra Srbije, kao jedinstvenog naučno-obrazovnog objekta na Balkanu, Svilajnac je u poslednjih godinu dana sve prepoznatljiviji kao atraktivna turistička destinacija, naročito za ekskurzije. „Prirodnjački centar je do sada imao oko 80.000 posetilaca. To je pokazatelj da nauka i naučni sadržaji imaju svoju publiku i mogu da budu atraktivni ako se prikažu na moderan i zanimljiv način kao što je kod nas to slučaj. Projekat Prirodnjačkog centra Srbije ima podršku stručne javnosti i relevantnih naučnih institucija, pa su nam tako partneri od početka Prirodnjački muzej Beograd i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Učestvovali su u stvaranju izložbi i u saradnji s njima organizovali smo brojne uspešne međunarodne naučne skupove, seminare, a Prirodnjački muzej je prošle zime imao i jednu vrlo posećenu gostujuću izložbu „Svet riba“ i ovim putem želim da im se zahvalim na podršci i saradnji“, kaže Milanović.

Prema njegovim rečima, od početka ove godine svakako je najviše ekskurzija bilo za decu školskog uzrasta, jer je njima ovo najbolji i najlepši način da se upoznaju sa složenim svetom nauke, u koji se uvode pažljivo biranim i kreiranim izložbama i programima vodiča prilagođenim svakom uzrastu. Dosta pažnje posvećeno je koncipiranju samih izložbi, njihovom dizajnu i prilagođavanju široj populaciji. Pored promocije naučnog turizma i popularizacije prirodnih nauka, objašnjava Milanović, Prirodnjački centar Srbije ima za cilj i promociju Svilajnca, koji pre svega ima povoljan geografski položaj, na samo je šest kilometara od auto-puta E75, u samom srcu Srbije i do njega se lako i brzo dolazi iz bilo kog dela zemlje.

Veliki kulturni događaji nisu privilegija samo velikih gradova

Rekonstrukcijom Centra za kulturu, multimedijalnim opremanjem naše sale i ulaganjem u savremenu opremu stvorili smo sve preduslove da razvijamo kulturni život Svilajnca, i to na taj način što ćemo kulturu i stvarati, a ne samo reprodukovati. Na nedavno održanoj tradicionalnoj kulturnoj manifestaciji „Sinđelićevi dani“ u Svilajncu, publika je imala prilike da uživa u svim oblicima kulturnog stvaralaštva, a velika imena naše kulturne scene i ustanove kulture bili su izvođači. Neki od njih su vojni orkestar „Stanislav Binički“, Konstantin Kostjukov sa solistima Baleta Narodnog pozorišta, Beogradsko dramsko pozorište, Vasil Hadžimanov, Sergej Trifunović i Voja Brajović s trenutno popularno predstavom „Voz“, Goran Sultanović sa svojim kabareom i mnogi drugi umetnici“, kaže Milanović.

Kao jedan od najvećih kulturnih događaja u celoj zemlji prošle godine Milanović ističe predstavu „Julije Cezar“ Kokana Mladenovića, koja je svoju premijeru imala baš u Svilajncu. „Centar za kulturu Svilajnac pojavljuje se kao koproducent ove predstave, čime smo pokazali da veliki kulturni događaji ne moraju biti privilegija samo velikih gradova. Tu su i brojni koncerti, predstave koje su svoje pretpremijerno ili premijerno izvođenje imale baš u Svilajncu, izložbe, književne večeri i slično, koje zadovoljavaju sve potrebe publike“, ističe prvi čovek opštine Svilajnac i dodaje da su dobra scena, važni kulturni događaji i edukovana publika ključ za uspešan kulturni život u jednom manjem gradu.

 

Regulacija toka Resave prioritet’]

Kako bi Svilajnac ostao na putu razvoja i prosperiteta potrebno je nastaviti u istom ritmu i u narednom periodu. Koji su planovi i projekti za naredni period?

Jedan od najbitnijih projekata za ovu i za naredne godine jeste sprečavanje novih poplava. Stvorili smo preduslove i očekujemo regulaciju Resave u narednom periodu. Nastavljamo sa privlačenjem domaćih i stranih investitora, održavamo postojeće i stvaramo nove kontakte, a nastavljamo i sa infrastrukturnim projektima koje smo već spremili. Rekonstruisaćemo poslednji pešački most na Resavi, kod autobuske stanice, nastavićemo sa rekonstrukcijom Doma zdravlja Svilajnac, gde ćemo srediti i stacionar, i završiti novu industrijsku zonu koja će ujedno biti i slobodna zona, a nastavljamo i sa izgradnjom i širenjem mreže za vodosnabdevanje. U Prirodnjačkom centru Srbije, za koji imamo velike planove, nas očekuju nove izložbe i brojni sadržaji, pa se nadamo da ćemo do kraja sezone premašiti broj od 100.000 posetilaca.

 

Prijatelji širom sveta važan činilac uspeha’]

Japanska vlada donirala je Svilajncu kombinovano vozilo za komunalne potrebe, rendgen, ultrazvuk i medicinsku opremu, a preko Ujedinjenih nacija donirali su sredstva za izgradnju vodovodne mreže u selima i pomogli sanaciju izvorišta vode koje je oštećeno u prošlogodišnjim poplavama. Negujemo prijateljstvo sa Japanom i očekujemo da i u budućnosti realizujemo brojne projekte uz njihovu pomoć. Osim toga, i grad Beč je prijatelj Svilajnca, donirao je vatrogasno i dva komunalna vozila. Nakon poplava su I brojni drugi evropski gradovi, svetske institucije, domaće i strane kompanije i firme pomogle Svilajncu, tako da možemo da se pohvalimo da imamo prijatelje širom sveta i da radimo konstantno na tome da ta prijateljstva i dobre odnose negujemo i stvaramo nove. To je veoma važan činilac uspeha, kaže Milanović.

 

Ovog leta brojna iznenađenja u Prirodnjačkom centru’]

Prirodnjački centar Srbije je savršena prilika za roditelje s decom za izlete, jer će sigurno puno toga naučiti i poneti pozitivne utiske. Spremni smo i za letnju sezonu, a ove godine ćemo pripremiti i brojna iznenađenja. Takođe, svi posetioci uz kupljenu kartu za Prirodnjački centar Srbije ovog leta mogu besplatno da uživaju i na gradskim bazenima. Cilj je da svi koji dođu što kvalitetnije iskoriste vreme provedeno u Svilajncu, da ljudi koji dolaze iz svih krajeva mogu kod nas i da se osveže, opuste i da požele da se u Svilajnac vrate i neke naredne sezone, kaže Milanović i dodaje da je prednost Prirodnjačkog centra to što svojim atraktivnim izložbama, čiji su sadržaji predstavljeni na moderan način, i organizovanjem niza naučnih skupova, radionica, festivala, školskih časova i takmičenja, nauku čini zanimljivom i lakom za razumevanje, a ona se populariše kroz sve aktivnosti, čime se doprinosi i razvoju naučnog turizma.