Srpski bankarski sektor najstabilniji je element naše privrede, koji je kroz globalnu krizu prošao gotovo neokrznut. To je poruka koju u protekle dve godine gotovo bez izuzetka ponavljaju svi, od Vlade Srbije i Narodne banke do Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, podaci pokazuju da je za veliki deo ovog uspeha, naročito u ovoj godini zaslužna upravo država, koja je svojim ogromnim zaduživanjem, bankama pružila bezbedan kanal za plasman kapitala. Ali, po poslednjim izveštajima, taj kanal je počeo naglo da presušuje.
S jedne strane, Vlada je prestala da emituje trezorske zapise iznad nivoa potrebnog za vraćanje već dospelih obaveza po ranijim emisijama, dok je Narodna banka smanjila referentnu kamatnu stopu na 10 odsto, učinivši svoje hartije daleko manje unosnim za banke u odnosu na period kada je kamata bila znatno viša. To bankama kao klijente ostavlja samo preduzeća i građane, ali od kada je kriza počela da ozbiljno pritiska srpsku privredu, banke su prosto zaboravile da ove kategorije dužnika uopšte postoje, zaobilazeći ih u širokom luku kad god su to mogle.
Statistika je neumoljiva. Krediti državi 2009. godine skočili su za astronomskih 427 procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok su krediti privredi istovremeno porasli tek za anemičnih 14 procenata. Tokom prošle godine krediti državi rasli su duplo brže od kredita firmama, dok prošlomesečni podaci pokazuju da je u 2011. na svaki procenat rasta pozajmica preduzećima, dolazilo neverovatnih 10 procenata rasta kredita državnom sektoru. Ako to samo po sebi ne govori dovoljno o tome koliko banke vole da im država duguje novac, a koliko agresivno izbegavaju da pozajmljuju srpskim preduzećima, podatak da su krediti privredi zabeležili rast od gotovo beznačajnih 2,9 odsto, a da je istovremeno kreditiranje države skočilo za čak 34,3 procenta, ne ostavlja mesta sumnji u to ko je zapravo miljenik naših finansijskih kuća.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić smatra da to što banke „već duži niz meseci dosta svoje likvidnosti drže u hartijama NBS“ nije nikakvo iznenađenje.
– Do nedavno su na taj način imale plasiranih preko 100 milijardi dinara, a sad nešto manje od toga. Ključni element koji je uticao na to bila je vrlo atraktivna referentna stopa, neviđena u regionu. Drugi faktor je činjenica da je dinar apresirao posmatrano u odnosu na period od pre godinu dana, pa su banke imale dupli interes da višak likvidnosti plasiraju preko hartija Narodne banke, pri čemu takve investicije ne nose nikakav rizik. Znajući kolika je velika prezaduženost i građana i privrede, i koliko veliki rizik predstavljaju plasmani koji se njima odobravaju, nije iznenađujuće što banke svoja sredstva usmeravaju u papire centralne banke. Banke se ponašaju savršeno racionalno u ambijentu u kojem posluju – kaže Đukić.
Prema njegovim rečima, ne može se govoriti uopšteno o tome kako će se banke ponašati ubuduće, već samo pojedinačno, jer to zavisi od toga da li će se banka odlučiti pre za održanje likvidnosti ili za profit.
– Mislim da je sigurno da će se one banke kojima se dobro upravlja, pre svega opredeljivati za likvidnost, čekajući ishod krize – dodaje ovaj ekspert.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi ukidanje ili smanjivanje učešća države u plasmanima banaka sigurno delovalo negativno na njih, jer je trenutno stanje u realnom, a naročito u proizvodnom sektoru u zemlji vrlo loše.
– Pitanje je da li bi veće kreditiranje privrede u tom slučaju imalo pozitivan povratni efekat na preduzeća? Iako je jasno da bi sigurno došlo do povećanja likvidnosti, teško da bi bilo jačeg pozitivnog uticaja, sve dok se ne oporavi tražnja, kao komponenta koja najviše može da doprinese oporavku. Nema sumnje da je država predstavljala snažan faktor koji je pozitivno uticao na to da se performanse bankarskog sektora daleko sporije kvare nego realnog, jer su banke u repo hartijama i trezorskim zapisima imale alternativni kanal za plasman svog kapitala u situaciji kada su privrednici postali rizični klijenti – objašnjava Nikolić.
Međutim, kako dodaje ovaj stručnjak, činjenica je da je NBS popustila svoju monetarnu politiku, što znači da banke gube lagodan položaj koji su do sada uživale dajući novac državnom sektoru.
– Novac koji je oslobođen kada je NBS smanjila repo stopu otišao je odmah na međubankarsko devizno tržište, što ukazuje na to da su banke spremne da novac plasiraju čak i tamo gde neće imati nikakvu zaradu, samo da bi se sačuvale od gubitaka, kojima se izlažu ako novac daju privredi. Upravo zato one sada kupuju devize, kao vrstu zaštite – ističe Nikolić.
Prema njegovim rečima, kada se pogleda statistika, vidi se da u plasmanima banaka i dalje dominiraju krediti privredi, ali da se jasno vidi da su u poslednje dve godine ubedljivo najbrže rasli plasmani državi, dok je privreda bila znatno manje zastupljena. To ukazuje na nepoverenje koje banke imaju u domaće firme, zbog čega će im sada poslovanje biti znatno teže, jer se „državni“ kanal sve više smanjuje.
Nema više jaja
Iako u apsolutnim iznosima firme i dalje duguju znatno više novca bankama – 962,7 milijardi dinara u odnosu na 207 milijardi koliko duguje država, pitanje je koliko će zapravo bankarski sektor u Srbiji ostati zdrav, kada zlatna koka bezrizičnih plasmana, Republika Srbija, prestane da leže svoja jaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
