Privatizacija banja tapka u mestu

U PIO fondu tvrde da je imovina koju imaju u banjama Zakonom o javnoj svojini jasno odvojena od državnog vlasništva. Upravni odbor Fonda nedavno je odlučio da pokrene i tužbu protiv države jer pokušava da bez njihovog odobrenja proda imovinu u koju su, prema njihovim tvrdnjama, uložene milijarde evra, a u banje investirano najmanje 500 miliona evra. Predsednik UO PIO fonda Ljubisav Orbović kaže za Danas da je na sednici pre dvadesetak dana odlučeno da se pokrene spor protiv države.

Sve je počelo još prošle godine kada je Vlada odlučila da posreduje između Dunav osiguranja i nekih firmi koje su zbog neplaćenih polisa osiguranja napravile dug od 1,3 milijarde dinara. Povod za tužbu je to što je država odlučila da dve banje pretvori u društveni kapital i tako omogući da se Dunav osiguranje namiri od tuđe imovine. Tužba bi mogla da uspori privatizaciju s kojom se, kako tvrde u Agenciji za privatizaciju, trenutno ništa i ne dešava.

U Agenciji kažu za Danas da nijedna banja nije privatizovana već samo hoteli u banjama koje su društveno vlasništvo. „Na tome se u Agenciji ne radi jer postoji problem koji treba rešiti na nivou države, odnosno Vlade, jer je u većini banja sporna vlasnička struktura“, potvrđuju nam i u Agenciji.

Srbija ima 32 banje, a kao jedini pozitivni primeri privatizacije izdvajaju se banja Gornja Trepča, Lukovska i Prolom banja. Vladan Vešković iz Udruženja banja Srbije kaže za Danas da se trenutno ništa ne dešava u procesu privatizacije banja.

– Privatizacija zdravstvenih ustanova nije jedino rešenje, nama je neophodna izmena zakona, odnosno strategija banjskog turizma. Potrebno je da počnu da rade hoteli koji su već privatizovani, a koji ne rade – ističe Vešković.

U Udruženju smatraju da privatizacija po svaku cenu nije dobro rešenje, kao uostalom ni strateško partnerstvo, jer se investitorima tada nude samo one banje koje već dobro posluju, dok se neke druge, koje imaju potencijala, guraju u stranu. Vešković kaže da su po starom zakonu privatizovane Prolom i Lukovska banja, a po novom jedino Atomska banja Gornja Trepča, koja je ustvari privatizovana kao društveno preduzeće. „Dobra privatizacija je jedino hotel Izvor u Aranđelovcu, dok su, na primer, privatizacije u Vrnjačkoj Banji i Sokobanji katastrofa“, napominje Vešković.

Primer Prolom banje, koju je privatizovala Planika jeste, prema rečima direktorke Turističke organizacije Srbije Gordane Plamenac, jedini svetao primer u tom kraju. „Sve banje treba da sredimo za naše ljude, pa vidite kakav su zaokret napravili hotel na Staroj planini i hotel Izvor u Aranđelovcu, u kome se godinama ništa nije radilo i gde sam se pre nekoliko godina osećala kao u Hičkokovom filmu „, ističe Plamenac.

Privatizacija banja je na dugom štapu i pitanje šta dalje učiniti, čeka novu vladu. Ova odlazeća je pre četiri godine dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije 13 banja, među kojima i Zlatibora, Zlatara, Niške, Vrnjačke banje, Sokobanje, Banje Koviljače, Termala iz Vrdnika, Žubora iz Kuršumlije i Ribarske. U tri banje, Vrnjačkoj, Sokobanji i Banji Koviljači bio je pokrenut postupak izbora privatizacionog savetnika, ali je propao jer niko nije ispunio uslove. Do privatizacije ni jedne od ovih banja nije došlo, a država je potom prošle godine odlučila da ne privatizuje sve, već samo višak kapaciteta u tih 13 specijalnih bolnica, nekih 3.500 ležajeva, među kojima i one Merkuru, Banji Koviljači i zlatiborskoj Čigoti.

Iskustva drugih

U Sloveniji je vlasništvo u banjama privatno, fondovsko, državno, opštinsko, kompanijsko. U Republici Srpskoj privatizacija banja nije uspela jer su većinom u vlasništvu lokalne samouprave, dok su banje u Mađarskoj uglavnom u vlasništvu države. Privatizovani su su hoteli i restorani.