Gašenje četiri državne banke koje su dospele u probleme jer su uz saglasnost političara dodeljivale višemilionske kredite tajkunima bez nade da će ikada biti vraćeni, kao i najava da će iz istih razloga posustalu Srpsku banku Vlada morati da spašava kako ne bi doživela sudbinu Univerzala, PBB-a i ostalih, otvorilo je pitanje stabilnosti bankarskog sektora u celini, naročito kada se zna da ima još banaka u kojima Srbija ima vlasništvo, a koje su odobravale kredite na isti način kao i ove ugašene.
Podaci o kapitalnoj adekvatnosti koje sve banke objavljuju polugodišnje i godišnje upravo i pokazuju da ima još banaka koje su u problemima, a o kojima se u javnosti malo govori, i koje čak i nisu u državnom vlasništvu. Srećom, u pitanju su manje banke, tako da prema ocenama eksperata, sigurnost čitavog finansijskog sektora nije ugrožena.
Tako osim Srpske banke, koja je krajem 2013. imala kapitalnu adekvatnost od samo osam odsto, a zakonski minimum je 12 procenata, i koja danas stoji još mnogo gore, probleme imaju i kiparske i ruske banke čije ispostave posluju u Srbiji.
Kapitalna adekvatnost Marfin banke je 11,75 odsto i pada još od 2012. Ova banka, čija je matična kuća Laiki banka sa Kipra, u problemu je još otkad je finansijski sektor ove države pogodila kriza, pa postoji bojazan da one neće moći da nastave poslovanje u Srbiji. Tu je i VTB banka (ranije Moskovska banka), koja je 30. juna ove godine imala adekvatnost kapitala od samo 10,28 odsto, a što je još gore, nema ni dovoljno kapitala (10 miliona evra je zakonski minimum). To je pogoršanje prema decembru 2013. kada je banka bila na samoj zakonskoj granici sa adekvatnošću od 12,28 odsto i daleko gori rezultat od 2012. kada je imala čak 34 procenta.
Dunav banka ima zadovoljavajuću adekvatnost, ali krajem 2013. nije imala dovoljno kapitala, dok KBM banka na sajtu nije ni objavila polugodišnji izveštaj, dok podaci za kraj godine pokazuju da je njen kapital na samoj zakonskoj granici od 10 miliona evra (tačno 10,6). Komentarišući ove podatke Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je dobro to što su najveće banke i dalje sigurne.
– Nije isključeno da budu ugrožene manje banke u vlasništvu države, kao što je slučaj sa Srpskom ili kao što je Jubmes banka u kojoj takođe ima problema. Što se tiče većih stranih banaka, njihove matice će u slučaju potrebe sigurno intervenisati i neće dozvoliti da njihove banke u Srbiji propadnu, jer bi im to ugrozilo reputaciju u inostranstvu – smatra Arsić.
Prema njegovim rečima, država je ipak rešila najveći problem, odlukom o dokapitalizaciji Srpske banke.
– Ljudi zaboravljaju i koliko je dobro što su 2002. ugašene četiri velike državne banke, jer se sada pokazuje koliko bi nas one koštale da su nastavile da rade. Sada smo za gašenje ovih banaka platili oko milijardu evra, a da one četiri nisu zatvorene, morali bismo da platimo još sigurno pet ili šest milijardi. Tako da je to bio jedan od najboljih poteza Mlađana Dinkića – tvrdi Arsić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
