Loši vremenski uslovi, besparica i nepredvidivo tržište nastavljaju da muče domaće poljoprivrednike. Dug kišni period zaustavio je tek započetu setvu ozimih strnina, a problem predstavlja i to što sa mnogih njiva kukuruz nije skinut. Takva je situacija i na području srednjeg Banata, gde je proteklih dana palo više od 40 litara kiše po kvadratnom metru. Njive su natopljene, pa stručnjaci upozoravaju da poljoprivredna mehanizacija ne bi trebalo da ulazi na takvo zemljište zbog mogućeg uništavanja njegove strukture. Ipak, gotovo je izvesno da ratari neće moći drugačije da postupe, kako ne bi propustili optimalni rok (25. oktobar) za setvu pšenice i ječma.
– Stojimo već nedelju dana, a vreme prolazi. Skinuo sam kukuruz i pripremio zemljište za setvu pšenice, koju planiram da posejem na 30 hektara. Da li ću u toj nameri i uspeti to zavisi od vremenskih prilika. Posao će brzo biti gotov, samo da uđemo u njive – poljoprivrednik Aleksandar Gospodinački.
– Na poljima u srednjem Banatu pšenicom bi trebalo da bude zasejano oko 50.000 hektara. Do sada je zasejano samo 10 odsto planiranih površina i situacija je slična prologodišnjoj, kada je takođe kasnila setva. Da li će jesenja setva biti završena po planu, teško je u ovom trenutku reći, utoliko pre što je zemlja nakvašena i teška mehanizacija ne može da radi. Posejane su i manje količine ječma a za tu žitaricu planirano je 4.000 hektara. Optimalni rok za setvu samo što nije istekao, tako da se svi nadamo da će najveći deo planiranih površina biti posejan narednih dana – objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Ni finansijski momemant ne ide na ruku poljoprivrednicima, mada bi i oni, upozoravaju stručnjaci, mogli da promene nešto u dosadašnjem načinu razmišljanja kako bi smanjili gubitke i proizvodnju učinili efikasnijom.
– Na ekonomske prilike, i na to koliko će država moći da pomogne poljoprivredi, ne možemo da utičemo, ali zato sami ratari imaju prostora da sa svoje strane učine proizvodnju efikasnijom. To znači da je potrebno analizirati zemljište, a ne na svoju ruku određivati dodatke i seme. Veoma je važno i pravilno primeniti đubriva i prihranu, ali i sejati provereno seme. Takav pristup će sigurno smanjiti gubitke, što nije bezbačajno za konačni bilans proizvođača – navodi savetodavac Zorica Rajačić.
U srednjobanatskom regionu predusevi pšenici su suncokret i kukuruz. Žetvene ostatke, kojih ima dosta, treba usitniti i zaorati. A kukuruza je, kažu, ostalo neobranog na oko 30 odsto površina što nije zanemarljivo. Kiša i vlaga mogu da utiču na kvalitet zrna ukoliko nije urađena zaštita na bolesti.
Ionako tešku situaciju dodatno otežava činjenica da država kasni sa isplatom subvencija. Ipak, sudeći prema obećanju koje je ministarka poljoprivrede dala na javnom skupu sa poljoprivrednicima u Banatskom Novom Selu, podsticaji će biti isplaćeni do kraja godine. Grad Zrenjanin je iz agrarnog budžeta, koji pune poljoprivrednici zakupom državne zemlje, ponudio kreditiranje setve i na to se dosta njih odlučuje jer su troškovi poizvodnje visoki. Dobra vest je solidna cena kukuruza na tržištu, s obzirom na to da se već treću nedelju za redom beleži cenovni rast. Ugovorena cena kukuruza je 17,82 dinara po kilogramu (sa PDV-om), što predstavlja rast od 3,85odsto na nedeljnom nivou.
Napuštanje dvopoljnog sistema
– U ovom trenutku najviše su ugroženi proizvođači koji nisu završili žetvu kukuruza, a žele da na istim parcelama zaseju pšenicu. Zato sugerišemo ratarima da napuste dvopoljni sistem, koji podrazumeva smenu dva useva, kukuruza i pšenice, i da razmisle o uvođenju trećeg useva. Jer, pravilnom smenom useva moguće je ublažiti negativne posledice vremenskih prilika. U blagoj prednosti su oni proizvođači koji su pre kiše pripremili i nađubrili svoje njive, u odnosu na one koje tek čeka obrada zemljišta, ali takvih je manji procenat – objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
