Rast BDP-a Srbije na početku godine ispod svih projekcija: Gde tražiti krivca za pad privredne aktivnosti?

U 2025. godinu Srbija, ali i svet, ušli su uz turbulencije i brojne događaje koji su uzdrmali kako domaću, tako i svetsku privredu.

Naime, u našoj zemlji već pola godine traju studentski i građanski protesti, koji su prema tvrdnjama vlasti „razorili“ srpsku ekonomiju.

Iako brojni ekonomisti osporavaju takve ocene, činjenice pokazuju da su brojke u srpskoj ekonomiji u opadanju. A razloga za to je više.

Pored unutrašnje društveno-političke krize, Srbija se, kao i druge zemlje, suočila i sa geopolitičkom krizom, izazvanom, pre svega, američkim carinama koje su na svetskoj ekonomskoj sceni digle veliku prašinu, za šta je zaslužan predsednik SAD Donald Tramp, koji je na tu funkciju stupio u januaru ove godine.

Kako su počeli da pristižu prvi statistički podaci za 2025. godinu, polako se vide posledice, kao zbir ovih dešavanja.

U prvom kvartalu, Srbija je zabeležila realni rast BDP-a od dva odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju fleš procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Iako je ovaj rezultat i dalje pozitivan, on je daleko ispod projektovanih ciljeva. Naime, Narodna banka Srbije, smanjila je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa 3,5 na 3,3 odsto BDP, što je opet ostalo značajno više od onoga što je ostvareno. S druge strane, Ministarstvo finansija je, takođe, snizilo projekciju na tri odsto, dok je Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjio godišnju prognozu rasta Srbije na 3,5 odsto.

Na kraju, ostvareni rast BDP-a od dva odsto u prvom kvartalu, ostao je ispod svih prethodnih prognoza relevantnih institucija, što dovoljno ukazuje na izazove sa kojima se srpska ekonomija suočava.

Ipak, srpska ekonomija nije jedina koja je u problemu. Na godišnjem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,2 odsto, a Evropske unije (EU) za 1,4 odsto.

Prema podacima Eurostata, četiri zemlje Evrope imale su godišnji pad privredne aktivnosti i to Slovenija 0,8 odsto, Austrija 0,7, Mađarska 0,4 i Nemačka, kao tradicionalno najveći spoljnotrgovinski partner Srbije u Evropi, 0,2 odsto.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas navodi da su uzroci usporavanja stope rasta BDP u Srbiji dominantno unutrašnje prirode.

„Podatak o tome da je stopa rasta u Srbiji sada tek neznatno iznad stope rasta u EU i da je pad u odnosu na projekcije značajan, govori nam da je unutrašnji konflikt u Srbiji doveo do toga da privreda raste sporije, da su građani oprezni i da investitori ne žele da dolaze u zemlju koja se vodi na način kako se to danas radi u Srbiji“, upozorava on.

Stevanović veruje da će se privreda oporaviti kad se oporavi društvo.

„Sve do razrešenja velike unutrašnje političke krize, koja je specifična po tome što je reč o dubokom razmimoilaženju oko toga kako treba da izgledaju stubovi društva, nećemo moći da računamo na visoke, a možda i nikakve, stope rasta BDP-a i to je jednostavno realnost“, ukazuje naš sagovornik.

Ipak, on poručuje da je dobra vest da kada se ta kriza razreši, bilo na izborima ili na neki drugi način, da će se sve normalizovati.

„Mi nismo taj rast izgubili, taj rast je u principu samo suspendovan na određeno vreme. Naša privreda sama po sebi nema značajnih strukturnih slabosti, ona ima taj problem da je okruženje postalo izuzetno nepredvidivo i poprilično nadrealno“, pojašnjava Stevanović.

On dodaje da je definitivno uticalo i to što naši najznačajniji partneri godinama imaju „mizerne“ stope rasta BDP-a, a da su sada čak i gore nego što smo navikli od Nemačke, Italije ili Francuske.

„To u nekoj meri vrši pritisak i smanjuje mogućnosti za rast BDP-a, ali ono što je poenta svega to je da su uzroci usporavanja dominantno unutrašnje prirode. Dobra je vest da smo ipak izašli iz siromaštva, budući da prvi put postoji većina koja je iz racionalnog razloga spremna da plati cenu za drugačiju vrednosnu postavku društva“, smatra Stevanović.

Što se tiče tvrdnji da su studentski protesti „uništili“ našu ekonomiju, on navodi da su u pravu samo kad kažu da je konflikt uzrok.

„Međutim, taj konflikt je izazvala i svaki dan potpiruje vlast, a ne većinska Srbija koja insistira na vladavini prava“, zaključuje Stevanović.

Ekonomista Nemanja Šormaz za Danas kaže da ovaj rast jeste ispod ranijih očekivanja, ali da je u skladu sa poslednjim revidiranim prognozama MMF-a i drugih međunarodnih institucija, koje su snizile izglede za globalni, pa samim tim i za domaći privredni rast.

„Treba imati u vidu i da se ovaj rast meri u odnosu na relativno visoku bazu, odnosno prošlogodišnji prvi kvartal koji je zabeležio izuzetnih 4,6 odsto rasta, što je bilo posledica oporavka nakon vrlo slabog početka 2023. godine. Stoga će desezonirana stopa rasta verovatno biti nešto viša od dva odsto“, smatra on.

Šormaz tvrdi da je važnije od brojki to što aktuelni model rasta pokazuje ozbiljne znake istrošenosti.

„Zasnovan na prilivu stranih direktnih investicija (SDI), za koje je vezana celokupna ekonomska politika i sistem podsticaja, ovaj model je postao ranjiv i neusklađen sa globalnim okolnostima“, upozorava naš sagovornik.

Priliv SDI je, kako podseća, u prvom kvartalu prepolovljen, sa 1,4 milijarde evra u 2024. na 700 miliona u 2025. godini.

„S druge strane, čisti neto priliv po SDI faktički je sveden na nulu. Koliko je investirano, a to je oko 700 miliona evra, toliko je i vraćeno investitorima kroz dividende i zadržanu dobit“, ukazuje Šormaz.

Ovakav rezultat nije izuzetak, već deo dužeg trenda, tvrdi on.

„I prethodne godine smo svedočili rastu bruto SDI, ali i drastičnom padu neto priliva, što je ukazivalo na odliv kapitala. Geopolitičke neizvesnosti i otežana situacija u EU i posebno Nemačkoj dodatno obeshrabruju nove investicije. Takođe, poslednji potezi američke administracije generalno odvraćaju kompanije od novih poduhvata, makar dok ne vide kako će se carinski rat odvijati“, objašnjava Šormaz.

Prema njegovim rečima, domaća privreda i dalje ostaje u drugom planu za državu.

„I pored nekih dostupnih i očitih mera koje bi momentalno poboljšale situaciju kompanijama, kao što je recimo poreski kredit, država ne reaguje. Uz slab pristup podršci i kapitalu, kompanije se suočavaju s otežanim izvoznim uslovima. Robni izvoz je u prvom kvartalu stagnirao, a sektor mašina i opreme, naš najvažniji izvozni sektor, beleži pad od 18 odsto. Pozitivan izuzetak ostaje izvoz IT usluga, koji je nastavio rast po stopi od 17 odsto“, navodi on.

Javne investicije kao druga ključna poluga rasta ove vlasti, takođe su u padu, podseća Šormaz.

„Tokom prva tri meseca smanjene su za 7,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Još važnije od samih brojki, koje je tehnički moguće nadoknaditi, jeste to što je aktuelna situacija ogolila krhkost temelja javnih investicija. Pitanje njihove svrhe, kvaliteta i transparentnosti je najzad u fokusu javnosti, naročito u kontekstu velikih infrastrukturnih ciklusa, poput planiranog za Ekspo 2027“, ukazuje naš sagovornik.

Jasno je, kako kaže, da je potreban „temeljni reset“.

„Od toga da li su projekti zaista prioritetni, zatim koliko koštaju, do toga ko ih izvodi i pod kojim uslovima. U situaciji smo da se non-stop najavljuju neke milijarde evra javnih investicija, a da Srbija nema Investicioni plan, koji je po slovu zakona bila obavezna odavno da usvoji“, navodi on.

Šormaz zaključuje da je, s obzirom na to da imamo i znakove usporavanja u građevinarstvu, jasno da je pomenuti skromni rast u najvećoj meri potekao iz lične i državne potrošnje.

„Ipak, domaća tražnja nije održiv motor rasta u maloj i otvorenoj privredi poput naše. Novi, izvozno orijentisan i investiciono diversifikovan model razvoja postaje neophodan i to hitno, jer je taj proces trebalo započeti još nakon pandemije“, poručuje on.