MAT: Rast BDP za prva četiri meseca dva odsto

To je za 2,8 procentnih poena lošiji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine.

Ključni doprinos rastu u periodu januar-april dao je sektor ostalih usluga sa 1,4 procentna poena (od ukupnog rasta od dva odsto). U ostale usluge spadaju državna administracija, odbrana, zdravstvo itd, odnosno sve ostale usluge osim trgovine, saobraćaja i IKT.

Industrija je doprinela sa 0,3 p.p. (naspram 0,73 p.p. prošle godine) i neto porezi sa 0,3 p.p.

Građevinarstvo je, s druge strane imalo negativan doprinos, odnosno uticalo na smanjenje BDP-a sa 0,2 p.p, dok je trgovina bila neutralna.

Sektor saobraćaja i IT-a je imao blago negativan doprinos u odnosu na prošlu godinu, sa -0,05 p.p. u odnosu na prošlogodišnji pozitivan doprinos od 0,18 procentnih poena.

Industrijska prozvodnja je u aprilu zabeležila međugodišnji rast od 2,3 odsto i to pre svega rast prerađivačke indsutrije (2,9 odsto), dok je snabdevanje električnom energijom stagniralo, a rudarstvo smanjeno za 0,5 odsto.

„Visok međugodišnji rast Prerađivačke industrije koji je zabeležen u martu, nije se ponovio u aprilu, iako je ključni izvor rasta ostao nepromenjen. U prošlom broju smo objasnili da je on jednokratne prirode i da je posledica efekta niske osnovice za poređenje u oblasti Proizvodnja koksa i derivata nafte (zbog remonta Rafinerija nafte u Pančevu gotovo da nije radila u martu i aprilu prošle godine)“, navodi se u MAT-u.

Gledajući prva četiri meseca, ukupna industrijska proizvpdnja je zabeležila međugodišnji rast od 2,1 odsto. Prerađivačka industrija je porasla međugodišnje 3,5 odsto, rudarstvo 3,6 odsto, dok je snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležilo smanjenje proizvodnje za 4,5 odsto.

Od sredine proizvodnja električne energije započela je oporavak, nakon pada koji je trajao od decembra 2023. godine. U aprilu je ona konačno došla na nivo uporediv sa prethodnom godinom.

Kako navode u MAT-u, industrijska proizvodnja je izložena negativnim rizicima koji dolaze od najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije (PMI, ESI, nove narudžbine…), posebno u Nemačkoj, još uvek u negativnoj zoni.

Ipak, projekcije rasta za evrozonu se poboljšavaju, a najavljena fiskalna ekspanzije u Nemačkoj delovaće pozitivno na ekonomsku aktivnost.

Na srpsku indsutriju pozitivno je uticao i početak proizvodnje Grane Pande u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu. Proizvodnja industrije motornih vozila je u martu i aprilu zabeležila međugodišnji rast od 23 i 19 odsto, mada je to i dlaje ispod očekivanja od proizvodnje novog modela.

Drugi rizik za industriju autori MAT-a vide u sankcijama NIS-u, iako je po drugi put dobijeno produženje roka licence, do kraja juna.

Najdublji pad u aprilu, u odnosu na isti period prošle godine, zabeležen je u prehrambenoj industriji, od 5,7 odsto.

Farmaceutska indsutrija je pala za čak 14,2 odsto, mada je negativan doprinos ukupnoj industriji manji od prehrambene industrije.

Izvoz srpske ekonomije je u aprilu iznosio 2,7 milijardi evra, i povećan je za 0,5 odsto. Istovremeno, uvoz je iznosio 3,7 milijardi evra, što je rast za celih 12,5 odsto. Deficit robne razmene samo u aprilu iznosio je više od milijarde evra i veći je 64,5 odsto nego u istom mesecu lane.

Gledano u prva četiri meseca izvezeno je robe za 10,8 milijardi evra (rast od 8,2 odsto), dok je uvoz iznosio 14 milijardi evra (rast od 12,5 odsto).

Tako je spoljnotrgovinski deficit dostigao 3,2 milijarde evra, što je za 30 odsto više nego u prva četiri meseca 2024. godine.

U prethodnih 18 meseci uočava se trend mesečnog priraštaja izvoza od 21 milion evra i uvoza od 35 miliona evra. Ovo dovodi do širenja robnog deficita, pa je pokrivenost uvoza izvozom pala na 77 odsto za prva četiri meseca, sa lanjskih 80 odsto, dok je samo u aprilu iznosila 72,5 odsto.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI
rezidenata u inostranstvo, za prva tri meseca 2025. godine iznosio je 555,7 miliona evra. To je za 667,4 miliona evra ili za 54,6 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Ukupni priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju u periodu januar–mart ove godine iznosio je 704,3 miliona evra, što je za 718,3 miliona evra ili za 50,5 odsto manje nego u istom periodu lane.

Ako uračunamo i odlive dohotka po osnovu stranih direktnih investicija, čisti neto efekti SDI su daleko manji.

Ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu SDI iznosio je za ova tri meseca 743,7 miliona evra.

Od toga se 363,7 miliona evra odnosi na odlive po osnovu dividendi, 95 miliona evra na odlive po osnovu kamata, dok je 285 miliona evra odliv po osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu.

„Ukoliko se priliv od 704,3 miliona evra koji je ostvaren po osnovu SDI umanji za ukupan odliv primarnog dohotka po osnovu rashoda od SDI u iznosu od 743,7 miliona evra, odnosno sredstava koja su
„vraćena“ stranim investitorima, negativan čisti neto priliv po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju iznosio je 39,4 miliona evra.

U prva tri meseca prošle godine, ostvaren je neto čisti priliv od SDI od 720 miliona evra.

S pozitivne strane, u strukturi SDI vlasnička ulaganjasu povećana na 87,2 odsto, dok su međukompanijska zaduživanja smanejna na 12,8 odsto.

„Veće učešće vlasničkih ulaganja u odnosu na međukompanijsko zaduživanje smatra se povoljnim jer kamate koje se plaćaju na međukompanijske kredite predstavljaju trošak i ne podležu oporezivanju, za razliku od dividendi ostvarenih po osnovu vlasničkih ulaganja koje predstavljaju dobit i podležu oporezivanju“, navodi se u analizi MAT-a.