Ruski gas za sada jedina opcija

Iako Evropska unija čvrsto stoji na stanovništu da projekat Južni tok ne može da bude obnovljen dok se ugovori potpisani sa ruskim Gaspromom ne revidiraju, odnosno prilagode evropskim pravnim standardima, pojedine zemlje članice odstupaju od zvanične „linije“ koju diktira Brisel i izražavaju otvorene simpatije za nastavak tog projekta. Pozivajući se na premijera Bojka Borisova bugarski list Standard piše da bi Rusija u narednih nekoliko sedmica trebalo da obnovi izgradnju magistralnog gasovoda Južni tok. Takođe, italijanski premijer Mateo Renci nedavno je kritikovao Evropsku komisiju i Nemačku da vode politiku dvostrukih aršina zato što nemaju zamerke na ruski projekat Severni tok 2, a odbacuju izgradnju gasovoda Južni tok za koji je veoma zainteresovana Italija.

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, izjavio je da je „siguran da će se neka vrsta Južnog toka, to jest koridora graditi“ i da je Tesla projekat neka nova vrsta Južnog toka. Druga destinacija iz koje se Srbija može snabdevati gasom, smatra Bajatović, jeste Aleksandropolj u Grčkoj putem spajanja grčkog i bugarskog gasnog sistema, kao i srpskog i bugarskog. Kao treću mogućnost Bajatović navodi snabdevanje Srbije gasom sa severa Evrope, iz pravca Austrije a gas bi bio obezbeđen iz Severnog toka.

Takođe, kao alternativa Južnom toku se navodi i gas koji je italijanska energetska kompanija ENI otkrila u Sredozemnom moru u blizini Egipta. Reč je o potencijalu od 850 milijardi kubnih metara „plavog energenta“, na površini od 100 kvadratnih killometara.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da u datom trenutku ne postoji realna alternativa izgradnji Južnog toka i da su sve navedene alternative ili spisak lepih želja bez osnove u realnosti ili projekti „na dugačkom štapu“.

– Južni tok je jedini način da se Evropa na kvalitetan i održiv način snabdeva potrebnim količinama gasa. Taj projekat je prekinut iz političkih, a ne ekonomskih razloga. Verujem da će ekonomski interesi ipak preovladati i da će Evropska unija na kraju doneti odluku da se projekat obnovi. U tom slučaju, uveren sam da Moskva ne bi odbila predlog Brisela da se aranžman nastavi. Od alternativnih rešenja koja se spominju moram da kažem da je jedino izvodljivo rešenje, kada je o Srbiji reč, da se gasom snabdeva iz Severnog toka. Međutim u finansijskom pogledu to bi bilo lošije rešenje od Južnog toka, jer bi Beograd morao da plaća tranzitne takse kroz nekoliko zemalja kroz koje bi gas proticao. Stoga se takav način snabdevanja nikako ne može nazvati realnom alternativnom Južnom toku – ističe Vučletić.

Ostali projekti, navodi naš sagovornik ili nisu izvodljivi ili na njih dugo treba čekati.

– Tesla projekat o kome se sada priča u stvari je gasovod koji bi trebalo da ide maršrutiom Turskog toka s tim što ga inicira Evropska unija a ne Rusija. Taj projekat nije izvodljiv jer se suočava sa dva osnovna problema. Prvi je taj što niti su obezbeđene dovoljne količine gasa za krajnje potrošače niti se zna iz koje zemlje ili zemalja bi „plavi energent“ pristizao“. Drugi problem je što zemlje kroz koje bi gasovod prolazio a to su Turska, Grčka, Srbija nemaju dovoljno novca da finansiraju taj projekat – navodi Vuletić. Isti problemi, dodaje on, pojavljuju se kada je reč i o spajanju grčkog i bugarskog gasnog sistema, kao i srpskog i bugarskog.

Rešenje za probleme sa kojima se suočila Evropa nakon otkazivanja izgradnje Južnog toka ne može da se reši ni gasom pronađenim u Sredozemnom moru kod Egipta.

– Reč je o dugoročnom projektu koji nikako ne može, čak i da bude uspešno realizovan, da podmiri trenutne potrebe potrošača u Evropi za gasom. Trebalo bi rešiti i pitanje eksploatacije tog gasa na moru, a zatim pitanje njegovog transporta do Evrope. To podrazumeva izgradnju određene infrastrukture i za jednu i za drugu stvar. Da bi se sve to realizovalo potrebno je vreme pa bi Evropa u najboljem slučaju na gas iz Sredozemnog mora mogla da računa tek zadvadesetak godina – zaključuje Vuletić. G. Vlaović