Šajatović (Žitounija): Ne treba zabranjivati izvoz brašna, imamo višak da ne znamo šta ćemo

„Naše mišljenje je da se ni u kom slučaju ne zabrani izvoz brašna. Mi imamo tolike viškove brašna da ne znamo šta ćemo sa tim viškovima. I bilo kakav izvoz, makar 100.000 tona za četiri meseca, neće ugroziti domaće bilanse, domaću snabdevenost i domaće pekare“, poručio je Šajaković. „Zašto bi neko ograničio izvoz pšenice iz Srbije i time direktno zavukao ruku u džep ljudima koji proizvode te žitarice“, upitao je Brkić.

Uprkos uveravanjima predsednika Vučića da Srbija ima svega, prema podacima Eurostata, Srbija je za godinu dana zabeležila najveći rast cene hrane u Evropi, za čak 14.5 odsto, dok je prosek poskupljenja u EU 4,5 odsto, piše N1.

Brkić je naveo da je ekonomski razlog za poskupljenje objasnio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, koji je u svojoj analizi pokazao da je Srbija prošle i pretprošle godine, „sve pod firmom pandemije“, besmisleno podelila toliko novca, da je to na kraju moralo da utiče na inflaciju.

„Profesor Petrović je rekao podatak da je Srbija u odnosu na zemlje EU 50 odsto više dala nego što su one dale. Dakle, eto razloga zašto su cene prehrambenih proizvoda skočile mnogo više nego u EU. Vlast vrlo spretno manipuliše podatkom koji je polovično tačan, a to je da je inflacija uvezena, odnosno da je ceo svet u inflaciji, što je tačno. Ali, dobar deo te inflacije nastao je tako što je Vlada nekontrolisano delila novac kapom i šakom svakome koga je zatekla na ulici“, napomenuo je Brkić.

Dodao je da je to urađeno da bi se pridobili birači na izborima, a da su građani „lako podlegli toj manipulaciji“.

„U ekonomiji nema besplatnog ručka, ako ne platite na mostu ove godine, platićete na ćupriji iduće godine. Ono što smo dobili od Vlade Srbije prošle godine, sada nam tržište oduzima. U ekonomiji to mora da se ujednači. Bar polovina inflacije u Srbiji je proizvedena iz domaćih izvora, lošim ponašanjem Vlade Srbije i države prošle godine“, naglasio je Brkić.

Ocenjuje da se ta pomoć države koja je podeljena za godinu dana „istopila“.

„Građani su prošle godine aplaudirali državi kada je delila novac“, kaže Brkić, i napominje a je sve urađeno pod sloganom da „država daje“.

„To treba demistifikovati kod običnog naroda. Država nema svoje pare. Država uzme od nas pa – daje. Niti predsednik, niti premijer, niti država ne može tako nešto nekažnjeno da radi u ekonomiji“, kazao je Brkić.

Govoreći o žitu, on je naglasio da „država ne može da zaustavi izvoz žita jer nije u ratnom stanju“

„Dogodio se izvestan poremećaj, ali podsetiću da je devedesetih godina, i pod sankcijama, Srbija izvozila pšenicu. UN su dale dozvolu za humanitarni izvoz pšenice, da bi mogli da kupimo naftu. I pošto je tada izvozila pšenicu, ne vidim razlog zašto ne bi izvozila sada… Zašto bi neko ograničio izvoz pšenice iz Srbije i time direktno zavukao ruku u džep ljudima koji proizvode te žitarice“, upitao je Brkić.

„To da predsednik donosi odluke, a da Vlada naknadno usvaja, to je definitivno mimo zakona. O toime odlučuje Vlada Srbije, i ona je ta koja donosi odluke“, podvlači gost N1.

Ukazuje da bi to moglo da dovede u pitanje buduću proizvodnju pšenice, i podseća da je „u ekonomiji i poslovanju jako važno da onaj ko proizvodi ima izvesnost, i da ako se naruši ta izvesnost, čitav biznis plan pada u vodu“.

„To se uvek događa kada se predsednički intervenicionizam umešta na tržištu“, kazao je Brkić.

Upozorava da bi ograničavanje cena i zabrane izvoza moglo da dovede do nestašica.

„Kada god Vlada ograniči neku cenu, stavite velike novce u opkladu da će to izazvati nestašicu. Nema tog čoveka, bez obzira na funkciju, koji može to da zaustavi“, kazao je on.

Zdravko Šajatović je govoreći o zabrani izvoza brašna rekao da je 2016. i 2017. godine Srbija izvezla rekordnih 252.000 tona brašna, najviše u njenoj istoriji. Te godine je proizvodnja pšenice bila 500.000 do 600.000 tona pšenice manja nego prošle godine.

„Apsolutno ne postoji nijedan razlog da se ograniči ili zabrani izvoz brašna. Izvoz brašna mora biti na slobodnom režimu. U prvih osam meseci ove ekonomske godine mi smo izvezli svega 84.000 tona brašna, i to znači da nama pet godina pada izvoz brašna. I sada kada su mlinovi mučenici jedva dočekali da krene ino tržište, i to su cene visoke kao nikad, država je rekla: ‘Sada ćemo da zabranimo izvoz brašna’. Negativne posledice su već nastupile. Mnogi mlinovi su prilmili 100 odsto avansa za pšenicu, i sad ino kupci zovu i pitaju da li će da se pošalje to brašno“, Kazao je Šajatović.

Prema njegovim rečima, mlinovi su se ovih dana plašili da šalju brašno, jer su se plašili eventualne zabrane od strane carinika.

„Naše mišljenje je, a to smo pismeno i dostavili Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije je da se ni u kom slučaju ne zabrani izvoz brašna. Mi imamo tolike viškove brašna da ne znamo šta ćemo sa tim viškovima. I bilo kakav izvoz, makar 100.000 tona za četiri meseca neće ugroziti domaće bilanse, domaću snabdevenost i domaće pekare“, poručio je Šajatović.

Što se tiče pšenice, kaže da je ona tipičan berzanski proizvod, i da vlada povećana zabrinutost, pa smatra da do kraja marta treba zabraniti izvoz pšenice, iz razloga što država nema dobre bilanse.

„Već za april, maj i jun treba uvesti mesečnu kvotu. Ona se mesečno prati i  može se da se poveća i da se smanji, u zavisnosti od potreba“, kazao je on.

I on podseća na novi rod pšenice , i smatra da je potrebno da treba da treba da se iskoristi prilika za izvoz, i dobru cena, koja je trenutno aktuelna.

Komentarišući predstojeću setvu, on je upozorio da će poljoprivredenicima biti toi najskuplja setva u istoriji, i podsetio je na poskupljenja đubriva, goriva, zaštitnih sredstava…