Sezona odmora se zahuktava: Kako najjeftinije plaćati u inostranstvu? 1Foto: Shutterstock/Ladanifer

Pred putovanje u inostranstvo, posebno u toku letnje sezone, veliki broj građana zapada u dilemu da li u Srbiji kupiti evre ili valutu zemlje koju posećuju, ili plaćati račune karticom.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u letnjim mesecima dolazi do blagog porasta  broja građana koji imaju problem sa korišćenjem kartica u inostranstvu.

Stoga, mnogi se osećaju komfornije kada imaju keš kod sebe, ali ipak valja imati na umu da to podrazumeva troškove konverzije novca, odnosno cenu pretvaranja dinara u evre ili druge valute.

Posebno je važno obratiti pažnju koje se valute koriste u zemlji u koju se putuje, kako se ne bi plaćali dupli troškovi – kupovina evra, a zatim zamena evra za lokalnu valutu.

Iako keš u novčaniku može pružiti osećaj sigurnosti, ovaj način plaćanja u inostranstvu povlači rizik od gubitka ili krađe novčanika, što može rezultirati nepovratnim gubitkom novca.

Troškove može prouzrokovati i podizanje gotovine na bankomatima ili šalterima stranih banaka. Ukoliko zatreba keš, za podizanje na bankomatima povoljnije je koristiti debitnu nego kreditnu karticu, kao što je i jeftinije podizati novac sa bankomata nego na šalteru banke.

Provizije za podizanje gotovine na bankomatima u inostranstvu variraju, a nekad su veće i od iznosa koji se podiže.

Skidanje gotovine sa debitne kartice na bankomatima u inostranstvu košta oko tri evra fiksno, plus oko jedan odsto ukupnog iznosa. NBeke banke naplaćuju oko jedan odsto ukupne sume, ali najmanje pet evra bez obzira na iznos. Dakle, cena podizanja 500 evra bila bi pet evra, ali podizanje 20 evra koštalo bi isto toliko. Iz tog razloga isplativije je podizati veće sume ređe, nego manje sume često.

Podizanje novca sa kreditne kartice je nešto skuplje, košta tri evra plus tri odsto ukupne transakcije, dok se podizanje na šalteru banke naplaćuje četiri evra fiksno, plus oko tri odsto od ukupne sume.

Generalno, jeftinije je podizati gotovinu sa debitnih nego sa kreditnih kartica. Najbolja i najbezbednija opcija je konsultovati se sa bankom o svim troškovima, jer neke banke ne naplaćuju provizije u svojim ispostavama u inostranstvu, dok druge tu uslugu naplaćuju oko jedan evro.

Oni koji se odluče na plaćanje debitnom karticom u prodavnicama u inostranstvu moraju da računaju na naknadu od oko jedan odsto ukupne sume, dok se pri korišćenju VISA Infinite debitne kartice naknada ne naplaćuje (osim ako se originalna valuta transakcije izvršene razlikuje od evra).

I pri ovoj vrsti plaćanja bolje je koristiti debitnu karticu, a najpovoljnije onu vezanu za devizni račun. U tom slučaju, ili neće biti provizije ako je račun u valuti koju plaćate, ili će banka tu uslugu naplatiti oko jedan odsto.

Takođe, pre samog plaćanja treba proveriti da li prodajno mesto uopšte prima tip kartice kojom bi se izvršilo plaćanje.

Iako je plaćanje karticom povoljnija opcija nego podizanje novca sa bankomata, nepovoljna situacija po kupce može se javiti ako trgovac sam formira devizni kurs.

Recimo, ako prodavac u Egiptu odredi kurs egipatske funte u dinare, tada konverzija košta znatno više nego kada je sprovede banka.

Naposletku, ako se nekim slučajem dogodi gubitak ili krađa kartice, neophodno je odmah o tome obavestiti banku koja je izdala karticu da bi se blokadom sprečilo njeno neovlašćeno korišćenje.

Na poleđini svake kartice nalazi broj kontakt centra banke koja je izdala karticu, a korisnički servis dostupan je 24 sata. Zato je poželjno zabeležiti ili slikati poleđinu kartice i u slučaju gubitka odmah je deaktivirati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari