Skuplji kvadrati stanova - očekivana posledica pomoći mladima pri kupovini nekretnina (VIDEO) 1Foto: Pixabay/WikimediaImages

Vlada Srbije usvojila je odluku da svakoj majci koja je dobila bebu od početka ove godine, ili koja će roditi u narednom periodu, država pruži pomoći subvencijom za kupovinu novog stana ili kuće u iznosu do 20.000 evra.

U Danasovom podkastu govorilo se o pomenutoj novoj meri pronatalitetne politike – finansijskoj pomoći mladim parovima pri kupovini nekretnine

Autorka Danasovog podkasta Selena Kosorić ugostila je Jovanu Ružičić iz Centra za mame i Mirjanu Stevanović, novinarku ekonomske rubrike u Danasu kako bi predočile kakav će efekat ova mera imati i ko sve na nju ima pravo

“Ako isključimo izbore koji su uvek cilj kada se ovakve mere donose, pre svega bi trebao da bude cilj podsticaj majkama i porodicama da dobiju prinovu bar u ovoj godini pošto će ove godine mera početi da se primenjuje. Sa druge strane, ta podrška nije beznačajna, ona može da ima dobar efekat ali je ipak potrebno vreme da bi se videlo kako se ona u praksi pokazuje. Često se dešavalo da mere koje na prvu loptu deluju savršeno zapravo predstavljaju svoju suprotnost”, objašnjava Stevanović i dodaje da bi pomoć trebalo oceniti kao dobar pokušaj koji bi trebalo da obezbedi finansijsku sigurnost pre svega majkama, jer će imati u zakonu status imovine stečene u braku. 

Ružičić kaže da je ova pomoć namenjena porodicama u kojima dvoje nemaju zajednička primanja preko 136.000 dinara mesečno.

“Podrška je namenjena za kupovinu nekretnine a ostatak porodica treba sama da obezbedi. Takođe, postoji značajna podrška u opštinama koje nisu puno naseljene, da se tu sagrade kuće, što će država subvencionisati do polovine iznosa za gradnju te kuće”, sugeriše Ružičić uz podsećanje da će ovakva vrsta pomoći najviše značiti porodicama u manjim gradovima. 

Razlog za to vidi jer u Beogradu s obzirom na cene nekretnina ovaj iznos će biti možda dovoljan za depozit na dizanje kredita kod banke što bi podrazumevalo zaduživanje od 20, 30 i više godina. 

“Merenje efikasnosti ovih mera mogli bismo tek da merimo nakon isteka ove prve godine. Pretpostavljam da će do izbora, odnosno pred izbore, biti podeljen neki prvi iznos efekta radi, ali pravi efekat će se videti kada istekne godina. Ono čega se ja bojim jeste da neće moći sve porodice koje imaju pravo na pomoć i da je dobiju jer je predviđeno 10 milijardi dinara, što je oko 85 miliona evra. Ako bi išla maksimalna podrška svakoj ženi to bi bilo oko 4.200 korisnika. U Srbiji se godišnje rodi preko 60.000 beba, znači da će mnogi ostati uskraćeni za pomoć ako se budžet ne uveća”, ukazuje Stevanović. 

Ružičić je podsetila da će ova sredstva takođe značiti i onima koji već imaju novca da kupe stan, jer sa 20.000 evra mogu da ga opreme. Sa druge strane, onima kojima stan nije bio na listi mogućnosti, ova mera ga neće ni staviti na tu listu. 

Ona smatra da je važno pre svega razumeti koji je cilj ove pomoći kako bi se moglo znati kada očekivati rezultate efekta pomići. Da li su cilj izbori, da li povećanje mladih porodica koje kupuju stanove ili natalitet. 

“Što se izbora tiče neću komentarisati iako meru vidim kao predizbornu. Ako je ovo pronatalitetna mera, onda je možemo meriti po tome koliko se beba rodilo – a bebe se neće rađati zbog bilo kakve finansijske pomoći. Onaj ko želi imaće dete”, kaže Ružičić ukazujući da su stabilno okruženje i poverenje u sistem mnogo važniji od ove vrste podrške. 

Osvrćući se na neregulisanost sigurne minimalne zarade za žene na porodiljskom, upitala je zbog čega to nije obezbeđeno ako već ima novca za pomoć mamama. 

“Kada mlada žena ode na posao vrlo često biva pitana nezakonita pitanja – da li ima dečka, da li je udata, ko će da se brine o deci, da li planira porodicu. Kome će ta žena da se obrati?”, pita Ružičić.

S obzirom na to da novac za stan dobijaju mame, sagovornice upućuju kakav to značaj ima u praksi.

“Za žene ne znači ništa ako su u braku i ostanu u braku jer zakon već reguliše to da se imovina stečena u braku deli podjednako supružnicima. Mera može da znači ženama koje nisu u braku i ne žive u zajednici, koje same odgajaju decu. Naravno, može im značiti ukoliko sa strane imaju budžet kojim će moći da obezbede ovu nekretninu”, kaže Stevanović i dodaje da imovina koja se vodi na ime žene pruža psihološku sigurnost, ali je u pravnom smislu „tanka“. 

“Tržište nekretnina kod nas je prilično počelo da se naduvava, kod nas su stanovi skuplji nego bilo gde u okruženju. Ono što se sada očekuje jeste povećanje tražnje, a čim se poveća tražnja i cena raste. Stručnjaci za nekretnine strahuju da će se to odraziti na još veći rast cena i da ćemo biti suočeni sa još skupljim kvadratima”, zaključuje Stevanović.

Ružičić još jednom napominje da nije slučajno veća pomoć namenjena za manje naseljene sredine, te da je ključni razlog manje naseljenosti nedostatak škola, vrtića pa i radnih mesta što treba predstavljati prioritet za rešavanje kako bi ona stekla uslove da budu naseljena.

Više o značaju ove vrste pomoći kao i uslovima za sticanje prava na dobijanje sredstava poslušajte u novoj epizodi Danasovog podkasta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.