„Britanija pre dve decenije izgubila šest miliona goveda i devet milijardi evra“: Ima li razloga za brigu zbog pojave bolesti slinavka i šap u Nemačkoj?

Nemačka je 10. januara prijavila da se u toj zemlji pojavila bolest slinavka i šap koja je veoma zarazna za životinje, a napada prvenstveno papkare – goveda, svinje, ovce, koze…

Bolest se pojavila u oblasti Brandenburg, zapadno od Berlina, a za sada nema potvrda da se proširila na druge teritorije.

Slinavka i šap je potvrđena kod vodenih bivola, od kojih su tri životinje uginule, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

„U Srbiji ne postoji nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj bolesti slinavke i šapa“, dodali su oni.

Iz Ministarstva su upozorili da ova zaraza prouzrokuje značajne ekonomske štete, zbog čega se nalazi na listi najopasnijih bolesti Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Oni su dodali i da je poslednji slučaj slinavke i šapa u Srbiji zabeležen 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije.

Zbog toga je ovo Ministarstvo izdalo naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiju.

Ta naredba podrazumeva zabranu uvoza i provoza pošiljaka poreklom iz zemalja u kojima postoji sumnja ili je potvrđena ova bolest.

To se odnosi na uvoz i provoz živih domaćih goveda, svinja, ovaca, koza i ostalih domaćih i divljih papkara, mesa i proizvoda od mesa, mleka i proizvoda od mleka, ostalih proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, duboko zamrznutog semena i embriona, sporednih proizvoda životinjskog porekla, biološkog materijala kao i prevoznih sredstava za prevoz i provoz živih životinja.

Ove mere zabrane uvoza i provoza pošiljaka mogu se proširiti, smanjiti ili ukinuti, zavisno od analize rizika i praćenjem kretanja bolesti, poručili su iz Ministarstva.

Doktor veterinarske medicine i virusolog Milanko Šekler za Danas objašnjava da je to jedna od ekonomski najproblematičnijih virusnih bolesti za stočarstvo.

„Od nje oboljeva više vrsta, a glavna su goveda, ali i svi drugi papkari. Mogu da obole i bivoli kao što se desilo sada u Nemačkoj, ali i divlje životinje žirafe, kamile, slonovi…“, pojašnjava on.

Šekler ukazuje da u Evropi već dugo nema te bolesti.

„Poslednji slučaj bio je 2011. godine u Bugarskoj, na granici sa Turskom. Zbog toga se ne primenjuju vakcinacije, već se neškodljivo uklanjaju životinje, odnosno ubijaju se sve koje su obolele“, navodi naš sagovornik.

Koliko ova bolest može da bude ekonomski štetna, Šekler pokazuje na primeru Velike Britanije iz 2001. godine.

„Oni su tada zbog ove bolesti ubili šest miliona goveda, a šteta je iznosila oko devet milijardi evra i te godine je devalvirala funta oko 10 odsto samo zbog slinavke i šapa, što nije bio slučaj ni tokom Drugog svetskog rata“, podseća on.

Dakle, ova bolest je u toj zemlji uništila čitavu jednu granu poljoprivrede.

„Tu nastaju i indirektne štete, jer ne može da se uvozi i izvozi, zato je posebno problematično za zemlje koje su veliki izvoznici kao što je Nemačka“, ukazuje Šekler.

On dodaje da je dobro što se to pojavilo kod bivola i što su te životinje odmah ubijene.

„Pozitivno je i to što u ovom nadzoru koji su radili od pojave bolesti nisu zabeležili nikakvo širenje, jer su oni preventivo ubili životinje na još nekoliko najbližih farmi. Ali nisu našli ni izvor infekcije“, navodi naš sagovornik.

Nemci su pedantni, kako kaže, pa su verovatno sve uradili po propisima.

„Za sada nema opasnosti od širenja, jer nije zabeležen drugi slučaj. Čudno je samo što nije pronađen izvor, a on se možda može tražiti u velikoj emigraciji u tu zemlju iz Azije. Turska ima puno slinavke i šapa, a u Nemačkoj ima puno Turaka koji dolaze i moguće da je neko nešto doneo od životinjskih proizvoda, pa da je sa tim doneo i virus“, smatra Šekler.

Ima li razloga za brigu u Srbiji zbog pojave bolesti slinavka i šap?

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović za Danas kaže da je Uprava za veterinu preduzela mere koje su propisane od strane Svetske organizacije za zdravlje životinja.

„To je da se stopira uvoz proizvoda od mesa i mleka kao i sirovo meso i mleko iz Nemačke. Pojava ovako opasnih bolesti je uvek signal da se preduzmu dodatne mere opreza i primena bezbedonosnih principa u primarnoj proizvodnji u stočarstvu“, navodi on.

Kako pojašnjava, to se odnosi na dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, kontrolu prometa, ograničenja ulaska na farme-proizvodne objekte, dezo barijere…

„Svi naši farmeri koji se bave ovom primarnom proizvodnjom treba da primene dodatne mere kontrole i sprečavanja nastanka i širenja bolesti slinavka i šap“, naglašava Budimović.

On smatra da nema razloga za brigu zbog zabrane uvoza.

„Što se tiče snabdevenosti ovim proizvodima koji su na zabrani uvoza, nema realnih očekivanja da će doći do nestašica jer se u Srbiji proizvodi dovoljno. To je ujedno i šansa da se više koriste domaći proizvodi“, ističe Budimović.