Šoškić o inflaciji i cenama nekretnina: Jedna dobra i jedna loša vest 1foto FoNet/Dragan Antonić

„Ubrzan pad inflacije očekujemo naredne godine i vraćanje u očekivane vrednosti 2024. godine“, to je optimistična ocena koju je iznela viceguvernerka NBS Ana Ivković. Od bivšeg guvernera NBS i profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića portal Nova.rs zatražila je odgovor ima li razloga za slavlje i da li pad inflacije znači i pad cena.

Prema njihovom pisanju, Šoškić ima jednu dobru i jednu lošu vest – inflacija će se zaustaviti, ali to ne znači da će se cene vratiti na prethodni nivo.

„Predviđanja NBS o budućem kretanju inflacije isuviše često se nisu ostvarivala poslednjih kvartala, pa i godinama unazad, i to nije dobro za kredibilitet bilo koje centralne banke, posebno one koja, kao NBS, zvanično cilja inflaciju. Ipak, očekujem da će se inflacija zaustaviti u svom daljem rastu u prva dva kvartala naredne godine i da će do kraja iduće godine inflacija postepeno početi da se snižava, ovo i stoga što će recesija verovatno pogoditi dosta Evropskih zemalja“, kaže Šoškić za Nova.rs.

Ipak, kako pišu, vraća nas u realnost i otrežnjuje sledećom konstatacijom:

„Treba, međutim, imati u vidu da pad inflacije nije isto što i vraćanje cena na prethodni nivo. Pad inflacije je, zapravo, samo usporavanje rasta cena. Mi smo još uvek u zoni rasta inflacije, tj. u periodu ubrzavanja rasta cena u Srbiji. Ono što naročito zabrinjava jeste da je tzv. bazna inflacija vrlo visoka i sve to ukazuje da je reakcija NBS na inflaciju iz 2021 i 2022 bila zakasnela, ali je zauzeti monetarno restriktivni stav načelno ispravan. Ono što nije isključeno je da će se narednih kvartala postepeno isključivati špekulativna komponenta u rastu cena energenata i hrane i da je moguće da dođe i do postepenog smanjivanja nekih cena u tim vrstama proizvoda. Ipak, inflatorni pritisci neće prestati lako i brzo, jer su zakasnelom reakcijom centralnih banaka, kreirana inflatorna očekivanja koja nije jednostavno i brzo dovesti na pređašnji nivo“, zaključio je Šoškić.

Objašnjenja i optimizam viceguvernerke

Viceguvernerka Narodne banke Srbije objasnila je da je infaciije nastala pre rata u Ukrajini, nakon pandemijske krize, kada je došlo do naglog povećanja tražnje na svetskom tržištu, koju ponuda nije mogla da prati, pa je došlo do problema sa snabdevanjem, a da je nakon toga ukrajinska kriza dodatno pogoršala situaciju.

„Većina centralnih banaka je procenjivala da je kriza kratkoročna, ali je nakon početka rata u Ukrajini kriza postala trajnija“, rekla je Ivkovićeva.

Ona je istakla da porast cene energenata i hrane u svetu sa 65 do 70 procenata utiču na domaću inflaciju.

„Ne vidimo sa strane tražnje inflatorne pritiske, što se duguje reakciji kroz monetarnu politiku NBS-a, a naše tržište nije pregrejano i dinar je ostao stabilan i u vreme kada je u martu i aprilu vladala panika u svetu“, istakla je Ivković.

Podsećamo da je, prema poslednjim podacima, inflacija na godišnjem nivou narasla do 15%. Ipak to je podatak koji ne pokazuje pravu sliku stvari i svih poskupljenja kojima svakodnevno svedočimo u prodavnicama. Ovih 15 posto iz zvanične statistike predstavlja opštu inflaciju, a realnost je da su sve one prehrambene namirnice koje najčešće kupujemo poskupele od 20% pa do čak 50%.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.