Srbija bi mogla da traži više novca za NIS

Pozornost je izazvala izjava potpredsednika ruske vlade Igora Sečina data Komersantu da Gasprom i vlada proučavaju različite mogućnosti minimizacije troškova pri realizaciji projekta Južni tok.

– Varijanta izgradnje pogona za proizvodnju tečnog gasa na Crnom moru može biti dodatak ili jedna od alternativa gasovodu. Pri tome, pogon za tečni gas može biti izgrađen i na severu, kod nalazišta Jamal – rekao je Sečin.

Komersant piše da je na traženje alternativnih mogućnosti Rusiju naterao upravo tvrd stav Turske o eksluzivnoj ekonomskoj zoni.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović naglašava da bi se odustajanje od izgradnje Južnog toka odrazilo na sporazum koji su postigli Rusija i Srbija.

– U uslovima zavisnosti srpske strane od ruskog gasa iluzorno je očekivati da Srbija može da postavlja naročite zahteve. Ono što je neosporno je to da u slučaju odustanka od jedne stavke predviđene u sporazumu Moskve i Beograda, a reč je pored Južnog toka i o izgradnji skladišta Banatski dvor i kupovini NIS-a, partneri u poslu moraju ponovo sesti za pregovarački sto. Evidentno je da Srbija u toj hipotetičkoj situaciji ne bi mogla da traži raskid kupoprodajnog ugovora za NIS, ali bi svakako mogla da pregovara o kompenzaciji. Ukoliko su Rusi ozbiljno zainteresovani da zadrže NIS sigurno je da bi ponudili nešto zauzvrat umesto Južnog toka. S druge strane, kao što sam već rekao, srpska pregovaračka pozicija u tom slučaju ne bi bila jaka jer joj je potreban ruski „plavi energent“ – kaže Pavlović za Danas.

Vojislav Vuletić, generalni sekratar Udruženja za gas Srbije ističe da je uloga Turske u izgradnji Južnog toka potpuno nebitna.

– Južni tok treba da prođe severnim delom Crnog mora, a Turska je u južnom delu. Ta zemlja je 1.000 kilometara daleko od trase gasovoda tako da ne vidim kakvu bi pretnju mogla da predstavlja u realizaciji tog posla – smatra naš sagovornik.

Ruski analitičari procenjuju da Rusija ne može da odustane od Južnog toka jer bi to ugrozilo ugled premijera kao i sve sporazume koji su potpisani sa zemljama Istočne Evrope među kojima su Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska i Austrija. Magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja. Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra.

Mogući blef

Ruski eksperti tvrde da je da pretnja Moskve odustajanjem od Južnog toka pokušaj pritiska na Tursku. „Svi razgovori o izgradnji pogona za tečni gas su blef za turske uši. Ako se zaista bude gradio pogon, onda će morati da se grade terminali za regasifikaciju u Bugarskoj ili Rumuniji. A izgradnja pogona na Jamali je utopija jer je plovidba tamo moguća svega dva meseca godišnje“, smatra Mihail Krutihin, partner u konsalting agenciji Rusenerdži.

Šmatko: Alternativa samo za more

Ruski ministar energetike Sergej Šmatko izjavio je juče da Moskva ne razmišlja o odbacivanju projekta Južni tok. Šmatko je novinarima kazao da za Rusiju Južni tok ima značaj zbog uzajamnih odnosa sa partnerima u Evropi, sa koji ima zaključene međuvladine i međukorporacijske ugovore. „Južni tok za nas je alternativna mogućnost direktnog isporučivanja gasa evropskom potrošaču i zato se može govoriti samo o alternativi gradnje morskog gasovoda i to je sve“, kazao je Šmatko. Beta

Konuzin: Putin donosi planove

Premijer Rusije Vladimir Putin predstaviće srpskim vlastima tokom predstojeće posete Beogradu konkretne planove za realizaciju projekta Južni tok, rekao je juče ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin. On je naveo da će privredna saradnja, pre svega u oblasti energetike, biti glavna tema Putinovih razgovora sa srpskim zvaničnicima. „Znamo da je srpska strana veoma zainteresovana da čuje pojedinosti o tome kako će biti realizovan projekat Južni tok. Premijer Putin će srpskim vlastima predstaviti konkretne planove na tom polju“, rekao je Konuzin.