Srbija ne zna ni svoju energetsku granicu s Kosovom

Iako je Srbija još 2013. u Briselu potpisala sporazum o energetici kojim je predviđeno osamostaljivanje kosovskog elektroenergetskog sistema, sada kad je objavljeno da je proces tranzicije okončan, da se Kosovo u celini izdvojilo iz elektroenergetskog bloka Srbije, u kome su još u Severna Makedonija i Crna Gora i pripojilo albanskom, otvorile su se i brojne dileme.

Među prvima je status potrošača sa severa Kosmeta koji ne znaju kakvo će biti snabdevanje, kome će plaćati račune i da li će morati da izmire višegodišnje dugove prema srpskoj distribuciji.

Oni su do sada struju primali iz Srbije preko trafostanice Valač a ona je sada deo kosovskog operatora KOSTT. U Elektromreži Srbije, međutim, tvrde kako je ona još uvek u njihovom sistemu.

Nedoumice oko toga gde je energetska granica između Srbije i Kosova ima i oko 50 kompanija koje na regionalnom tržištu trguju strujom, ali ni na njihove mejlove iz Elektromreže ne stižu odgovori.

Nikola Nedić iz kompanije Energia Gas & Power kaže za Danas da još niko nije dobio informaciju da li je trafo Valač i fizički prešao u ruke KOSTT-a.

– EMS još ne objavljuje nikakve podatke. Znamo da se Kosovo oko toga dogovorilo i sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, o tome se već dve nedelje piše na Linkedinu, ali ne i sa Srbijom. A to bi morali da urade odmah da bi struja mogla da teče. Moguće je da su ti dogovori u toku, ali niko ništa ne obelodanjuje. Činjenica je da se ta podela dogodila brzo i da su je kosovske vlasti odmah predstavile kao politički uspeh, otcepljenje od Srbije čime su joj dale političku konotaciju. Ali, postoji i druga strana. Sada kad su u energetskom bloku sa Albanijom, ona je dužna da pokrije svaki nedostatak u mreži, iako ni sama nema dovoljno energije. Oko 90 odsto struje Albanija dobija iz hidroelektrana, u periodima kad se akumulacije spuste mora da potegne rezerve što je preskupo. Na takvu situaciju se dodaje Kosovo sa termocentralama koje su stare, ispadaju iz pogona i Albanija će biti u velikom problemu – kaže Nedić i dodaje da EPS i KOSTT treba da utvrde ko će upravljati dalekovodima između Kosova i Srbije, ko će organizovati aukcije i naplaćivati zakup tih kapaciteta kako bi se provlačila struja tokom uvoza i izvoza.

Ali, to ne zatvara listu pitanja.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da izdvajanje verovatno nije moglo da se spreči jer je EPS deo jedinstvene evropske konekcije i da smo se protivili, to bi proizvelo posledice, neke kaznene mere koje ne bismo smeli da rizikujemo jer se kroz te mreže, u liberalizovanim uslovima trgovanja, dosta zarađuje na prenosu energije preko Srbije.

On podseća da u zarobljenoj srpskoj imovini na Kosmetu, prema ranijim podacima, najviše udela ima energetski sistem i da izdvajanjem iz bloka sa Srbijom ne znači da su do kraja rešeni imovinski odnosi.

– Analogno sporazumu o sukcesiji koji se primenjuje kod razgraničenja sa bivšim republikama, imovina se vraća zemlji u kojoj je matično preduzeće, a ta paralela je primenjiva jer je i Kosovo u SFRJ imalo status pravnog entitieta. I dok kod osamostaljivanja energetskih kapaciteta verovatno ništa nije moglo drugačije da se uradi, po pitanju vlasništva može i na Srbiji je da u narednim decenijama traga za tom imovinom – kaže Savić i dodaje da Srbija sigurno neće moći da preuzme i upravlja tim objektima, ali će moći da računa na nadoknadu.

Na praktična i strateška pitanja koja se množe odgovore ne daje ni jedna strana.

Kosovsko Ministarstvo ekonomije i životne sredine, u okviru koga je i resor energetike nije odgovorilo Danasu na pitanje šta će se u načinu snabdevanja i plaćanja promeniti za potrošače na severu Kosova i kada se očekuje da dva srpska preduzeća u oblasti elektrosnabdevanja dobiju licencu.

Ni srpsko Ministarstvo energetike i rudarstva, ni EPS nisu objasnili šta za Srbiju znači odvajanje kosovskog energetskog sistema, šta i da li Srbija time nešto gubi, da li je to otimanje imovine EPS-a kao i šta se menja kod potrošača u pokrajini.

EMS, u koga su uprte sve oči, kaže da „sva pitanja u vezi sa snabdevanjem električnom energijom nisu u nadležnosti Elektromreže Srbije AD“.

Srpske firme još bez licenci

Sporazumom koji su 2013. uz posredovanje Ketrin Ešton potpisali tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, Srbija je preuzela obaveze u oblasti energetike, između ostalog i da kosovski operator bude priznat za celu teritoriju Kosova a da će mu Elektromreže Srbije pružati podršku za članstvo u Evropskoj mreži operatera ENTSO. Precizirano je i osnivanje preduzeća Elektrosever i EPS Trgovina, koja bi kao ćerka firme Elektroprivrede Srbije radile po kosovskim zakonima a snabdevale uglavnom opštine na severu pokrajine. Trafostanicu Valač, ključnu za prenos struje iz Srbije na Kosovo, dogovoreno je da preuzme KOSTT, koji je to pokušao još 2018. ali je Srbija blokirala jer firme koje je EPS formirao za sever Kosova nisu dobile licencu. Ipak, u decembru prošle godine KOSTT je sa albanskim operatorom sklopio sporazum i već u aprilu ove godine postao je deo kosovsko-albanskog regulatornog bloka a početkom decembra objavljeno je i da su preuzimanjem trafostanice Valač ostvarili samostalnost na čitavoj teritoriji.