Srbija obezbedila snabdevanje energijom, investitori traže i bržu digitalizaciju

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurović rekao je da je glavni zadatak komore da pomogne kompanijama da se usled energetske krize koja pogađa svet i rastuće inflacije snabdevaju najbolje i najjeftinije moguće.

„Kada je počeo rat Rusija-Ukrajina, Srbija nije imala inflatorne pritiske, a danas imamo uvezenu inflaciju upravo zbog gasa i nafte. Uprkos tome, BDP u Srbiji raste, dupliran je u poslednjih 10 godina“, rekao je Vučurović na skupu u Savudriji. Govoreći o gasu kao osnovnoj sirovini o kojoj kompanije razmišljaju kada odlučuju u koju zemlju će premestiti proizvodnju, on je rekao da velike količine gasa iz Rusije prolaze kroz EU, a Srbija je u sredini.

„Srbija je mnogo uradila da osigura snabdevanje energijom, a mnogo radimo i na diversifikaciji preko Azerbejdžana, Bugarske, Grčke. U ovom momentu koristimo ruski gas, ali i zapadne kompanije, na primer nemačke koje posluju u Srbiji i tu zapošljavaju oko 100.000 ljudi, koriste taj jeftiniji gas“, rekao je Vučurović.

Na panelu posvećenom digitalizaciji kao meri za poboljšannje uslova poslovanja privrede, izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je NALED ponosan na rešenja koja je, u saradnji sa Vladom Srbije, uspeo da implementira.

„Dobar primer je sistem elektronskih dozvola, čiju primenu u Srbiji smo zagovarali i pomogli još 2016. godine, što je otvorilo vrata za slične sisteme i u drugim oblastima. Takvim primerima doprinosimo bilateralnoj saradnji, boljitku celog društva i bržem pomeranju regiona ka EU“, rekla je Jovanović, ističući da Srbija, kada je reč o digitalizaciji procedura, u odnosu na region ima političko liderstvo.

Na ovogodišnjem skupu organizacije SEEBDN učestvovali su i nekadašnji premijer Belgije Iv Letern, kao i nekadašnji predsednik Vlade Crne Gore Igor Lukšić, koji su govorili o širenju EU na Zapadni Balkan. Letern je konstatovao da je EU trebalo brže da se širi na ovaj region, ali i da još nisu rešena brojna pitanja na obe strane. Lukšić je rekao da je, kada je bio premijer smatrao da će Crnoj Gori biti potrebno deset godina da se pridruži EU, ali da do toga očigledno nije došlo. Lukšić je rekao da smatra da je potrebno da EU promeni pristup prema Balkanu, odnosno pristupnu proceduru, to jest da uvede pridruženo članstvo.