Srbija pregovara o gasu iz Azerbejdžana

Navode da bi taj gas Srbija mogla da dobija već od sledeće godine. Dodaju da Srbija razmatra i mogućnost rezervacije određenog kapaciteta gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu u Grčkoj.

zgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da omogući diverzifikaciju izvora snadbevanja, veću energetsku stabilnost i oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa, biće završena pre početka nove grejne sezone, dakle do jeseni ove godine, uveravaju izvori Demostata iz Energetske zajednice.

Gasni interkonektor je ključan za energetsku diverzifikaciju u Srbiji, jer će država dobiti infrastrukturu preko koje će moći da se snadbeva gasom iz različitih izvora.

Međutim, na Srbiji je da sa snadbevačima ugovori kvote, količinu i cene gasa koji će ubuduće stizati tim tokom.

Da li Srbija već ima potpisane sporazume ili dogovor sa novim snabdevačima? Iz kojih zemalja će dolaziti gas? Kada će taj gas krenuti ka Srbiji?

Iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da su sa partnerima iz Azerbejdžana u toku razgovori o količini i cenama gasa, „koji bi Srbija mogla dobijati od iduće godine”.

Takođe, kako navode, Srbija razmatra mogućnost rezervacije određenog kapaciteta gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu.

Podsećanja radi, generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je sredinom marta da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubika gasa u LNG terminalu za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolis.

Iz Ministarstva podsećaju da će završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, Srbija dobiti mogućnost za povezivanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj.

Kako navode izvori Demostata iz Energetske zajednice, Azerbejdžan je najizvesniji snadbevač Srbije prirodnim gasom.

Kad je reč o tečnom prirodnom gasu, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj može da prima gas iz celog sveta, pa bi tako među snadbevačima mogli da budu Katar, Norveška ili američke kompanije, navode za Demostat izvori iz Energetske zajednice.

Cilj smanjenje zavisnosti od Rusije i ruskog gasa 

Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU, Južnog gasnog koridora, čiji je cilj da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa.

Gasni interkonektor bi trebalo da promeni energetsku sliku celog regiona, koji u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.

Kad je reč o Srbiji, gas čini oko 13 odsto potrošnje primarne energije, a trenutno u zemlju može da uđe samo preko dve tačke – iz Bugarske kod Zaječara preko gasovoda Balkanski tok (deo Turskog toka, zajedničkog projekta Rusije i Turske), i iz Mađarske.

Srbija je zavisna od ruskog gasa, koji se do naše zemlje transportuje Turskim tokom – iz Rusije, ispod Crnog mora, preko Turske i Bugarske. Jedan deo ruskog gasa može da prođe i preko Ukrajine i Mađarske. Srbija kupuje ruski gas po povlašćenoj ceni, dok preostali, mali deo gasa, kupuje na tržištu po tržišnim cenama.

Cilj Evropske unije jeste energetska diverzifikacija, posebno nakon što je počeo rat u Ukrajini, zbog čega su se neke zemlje EU oslobodile zavisnosti od ruskog gasa ili su na putu da to urade. 

EU pomaže i Srbiji i regionu da diverzifikuju izvore snadbevanja gasom.

Zbog toga i podrška izgradnji interkonektora Srbija-Bugarska.

EU je, naime, kroz IPA fondove za Srbiju izdvojila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat gasni interkonektor, čija je ukupna vrednost 85,5 miliona evra. I Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od EU dobila grant od 27,6 miliona evra.

Ostatak novca Srbija je obezbedila kroz kredit Evropske investicione banke, a iz budžeta je izdvojeno 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

Ukupna dužina gasovoda Srbija-Bugarska kroz obe države biće 170 kilometara i celom dužinom će biti dvosmeran. Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara.

Gasovod će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Novi gasovod će, kako je najavljeno, obezbediti dodatnih 60 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, koje iznose oko tri milijarde kubnih metara gasa godišnje.

U velikoj meri će povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom i doprineti ciljevima čistije energije.

Ovim projektom će biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, a to su Bela Palanka, Pirot i Dimitrovgrad.