Šta je afrička kuga svinja i kako se boriti protiv nje? 1Foto: EPA-EFE/ORLANDO BARRIA

U Srbiji je od početka godine potvrđeno 90 slučajeva afričke kuge kod divljih svinja i 48 slučajeva kod domaćih i to na području šest okruga na istoku i jugu zemlje.

Afrička kuga svinja je virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, nije opasan po zdravlje ljudi, a kako mu leka nema jedino kako za sada može da se spreči dalje širenje bolesti jeste ubijanje zaraženih svinja.

“Do juna je zabeleženo 138 slučajeva afričke kuge svinja, a tokom prošle godine identifikovano je ukupno 272. Najugroženija su mesta koja se nalaze uz granicu sa Rumunijom i Bugarskom, odnosno istok naše države”, kaže za Danas Jasna Prodanov Radulović iz Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.

Prva epidemija AKS u Srbiji kod domaćih svinja pojavila se januara prošle godine u opštini Aleksinac, dok su prvi slučajevi zaraze domaćih svinja 2022. zvanično potvrđeni početkom januara u tri naselja u opštinama Majdanpek i Kladovo u Borskom okrugu.

Kako bi zaustavila širenje afričke kuge svinja (AKS), Evropska agencija za bezbednost hrane nastavila je da sprovodi kampanju u borbi protiv te bolesti, treću godinu zaredom u Evropi.

“Kampanja, koju je pokrenula Evropska agencija za bezbednost hrane, ima za cilj da pruži podršku zemljama u blizini pogođenih područja i radi na iskorenjivanju afričke kuge svinja u Evropi. Već više godina postoji podrška, ali ovo je bolest vrlo teška za kontrolu i iskorenjivanja s obzirom da ne postoji vakcina kojim bi se sprečilo dalje širenje na nove jedinke”, kaže Prodanov Radulović.

Ona objašnjava kako su farmeri, uzgajivači, ali i veterinari na terenu, i da će sasvim sigurno prvi uočiti kliničke znake koji ukazuju na to da se nešto neuobičajno dešava.

“Svinje prestaju da uzimaju hranu ili jednostavno pokazuju smanjen interes za hranu, ne reaguju na prisustvo čoveka, izdvajaju se od preostalih jedinki, leže najčešće u uglovima obora, objekta. Ponekad se može zapaziti pojava proliva, povraćanja pa i promene na koži”, ističe naša sagovornica i napominje da je kod ženskih priplodnih grla pobačaj važan klinički znak koji ukazuje da nešto nije u redu.

U slučaju da zapaze znake oboljenja kod svojih svinja, farmeri, napominjeona, treba da kontaktiraju nadležnu veterinarsku stanicu.

Brigu o divljim svinjama koje takođe oboljevaju od AKS brinu lovci koji pretražuju teren i koji u slučaju da pronađu leš uginule divlje svinje treba po hitnom postupku da obaveste nadležnog veterinarskog inspektora.

Kliničke znake kod divljih svinja je teško zapaziti, ističe Prodanov Radulović, ali najčešće se one u slučaju bolesti kreću dezorijentisano, ne pokazuju strah od čoveka ili uopšte nisu svesne da su u prisustvu čoveka.

Ona upozorava na to da u slučaju da se zapazi ovakvo ponašanje, životinjama ne treba nikako prilaziti.

“Važno je da farmeri, uzgajivači preduzimaju biosigurnosne mere, koje su u kategoriji preventivnih mera, da izbegavaju direktni kontakt sa svinjama koje su poreklom iz drugih dvorišta, da onemoguće pristup drugim licima u deo dvorišta gde se nalaze njihove svinje, da na ulazu u deo dvorišta gde su svinje postave dezinfekcionu barijeru za obuću”, napominje ona.

Obavezno je, kako kaže, presvlačenje kada se ulazi u obor kod svinja, ali i da se ne koristi prirodni pripust jer nerast iz sela može da prenosi virus, za ishranu svinja koristiti samo koncentrovanu hranu.

“Ishrana domaćih svinja pomijama u Srbiji je zabranjena”, ističe Prodanov Radulović i dodaje da dvorište, odnosno farma, treba da je ograđena u celini da bi se sprečio eventualni ulazak domaćih svinja iz drugih dvorišta, ali i divljih svinja.

Jasna Prodanov Radulović kaže da je virus veoma otporan u spoljašnjoj sredini i da čovek vrlo često može da bude mehanički prenosilac virusa, i da kontaminiranom odećom, obućom, alatima i opremom prenese virus.

Iako je nedavno objavljena vest da je Vijetnam proizveo vakcinu protiv AKS Jasna Prodanov Radulović kaže da ne postoji zvanično odobrena vakcina protiv ove bolesti.

“Puno se radi na tome da se proizvede vakcina, ali u tome se još nije uspelo. Svi rezultati koji su objavljeni do sada su na nivou eksperimentalnih. Za sada nema licenciranih odobrenih vakcina”, ističe naša sagovornica.

Ona podseća da različite države imaju različite zakonske procedure i regulative i da je Srbija 15. decembra 2019. prestala sa vakcinacijom svinja protiv klasične kuge svinje.

“Afrička kuga svinja je sasvim drugačija bolest, virus protiv koga nema efikasne vakcine. Primena strogih biosigurnosnih mera u svim segmentima proizvodnje, kako kod svinja u seoskim gazdinstvima tako i u industrijskoj proizvodnji svinja može doprineti efikasnoj kontroli ove bolesti”, ističe Jasna Prodanov Radulović i napominje da trenutno na celom kontinentu virus uspešno cirkuliše u populaciji divljih svinja, što predstavlja veliki problem za očuvanje zdravlja domaćih svinja.

Kada se prvi put pojavila AKS?

Od prve pojave afričke kuge u Gruziji, 2007. godine, bolest se progresivno širila u Evroaziji. Virus je ubrzo potom detektovan u regiji Kavkaza i teritoriji Rusije, gde se i danas beleži enzootska infekcija virusom AKS.

“Oboljenje je zvanično dijagnostikovano u Ukrajini 2012. i nakon toga 2013. u Belorusiji. Prvi slučajevi bolesti na istočnim granicama EU su zabeleženi 2014. u regionu Baltika”, ističe Jasna Prodanov Radulović.

Prema njenim rečima, geografska ekspanzija AKS se nastavlja i poslednjih godina, a najmanje dve nove zemlje su bile pogođene svake godine u Evropi: Češka Republika i Rumunija 2017, Mađarska, Bugarska i Belgija 2018, Slovačka i Srbija 2019, Grčka i Nemačka 2020. i kontinentalna Italija i Severna Makedonija 2021. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.