Stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini iznosila 21,7 odsto 1Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji smanjena je jer su porasli prihodi onih koji su najsiromašniji, i dobro je što je država pomogla, ali način na koji je to učinila nije bio dobar, izjavio je danas Slobodan Cvejić iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu na današnjoj konferenciji za medije u Beogradu.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini bila je 21,7 odsto, što je za 1,5 procentnih poena niže nego u 2019. godini,

Država se zaista potrudila da pomogne, ali način na koji to radi nije dobar i mere nisu ciljane, rekao je Cvejić, precizirajući da su oni kojima nije bio preko potreban novac dobili finansijsku pomoć, dok oni kojima je bio potreban nisu, jer nisu prepoznati kao društvena grupa.

Mere države nisu bile efikasne, jer je socijalne mere sprovodilo Ministarstvo finansija bez saradnje sa resornim ministarstvom.

Najugroženije društvene grupe tokom pandemije su neformalno zaposleni, samohrani roditelji, mladi i starije osobe, istakla je Marija Babović iz SeConS.

Prema njenim rečima, na tržištu radne snage došlo je do povlačenja radne snage u neaktivne, dok oni koji su izgubili posao nisu ni tražili novi.

Ove godine imamo povećanje zaposlenosti, ali, kako kaže Babovićeva, nismo dostigli broj zaposlenih iz 2019. godine.

Iz podataka koje je predočila primetan je pad broja neformalno zaspolenih, jer je u drugom kvartalu 2019. godine bilo 564.200 neformalno zaposlenih, dok ih je u drugom kvartalu tekuće godine 374.700.

Ta kategorija društva ocenila je svoje finansijsko stanje kao veoma teško, a mentalno zdravlje kao stanje anksioznosti i straha.

Romska populacija nije imala pristup izvesnim pravima koja su ostali građani uživali, jer nemaju lična dokumenta, a poseban problem imali su i sa obrazovanjem, zbog digitalne nejednakosti i nepostojanja tehničko-tehnoloških sredstava za praćenje nastave, dodala je Babovićeva.

Pripadnici te populacije svoje mentalno zdravlje definisali su kao stanje straha, dok ga mladi karakterišu kao stanje frustracije i anksioznosti, naglasila je ona.

Kako je navela, posebni problemi sa kojima su se mlađi ljudi u Srbiji susreli tokom pandemije su ograničenost kretanja i smanjena socijalna interakcija i loš kvalitet obrazovanja, jer obrazovni sistem nije bio usklađen, nego su se fakulteti snalazili kako su znali.

Sistem je zapostavio decu, iako su deca mnogo pogođenija siromaštvom nego odrasli, rekla je Marija Babović i dodala da je nejednako deljena pomoć, pa je par bez dece dobio isto novca, kao i par sa troje dece.

Starije stanovništvo, prema oceni Babović, bilo je izolovano od svoje porodice, zbog čega se povećao osećaj usamljenosti na šta je dodatno uticao nedostatak digitalnih veština.

„Važno je imati celovitu strategiju za smanjenje siromaštva, što Srbija nema od 2008. godine“, naglasila je predstavnica SeConS, dodajući da istovremeno treba unapređivati mere socijalne zaštite, usmeriti pažnju na obrazovanje i da sve mere budu rodno senzitivne.

Izvršni direktori Fonda za otvoreno društvo Miodrag Milosavljević istakao je značaj ravnomernog razvoja poručivši da je važno da se stanovnici Trgovišta ili Vlasotinca osećaju isto kao i stanovnici beogradske opštine Vračar.

„Naročito je značajno sagledati uticaj javnih politika i propisa na one najmanje vidljive delove društva“, napomenuo je Milosavljević.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini iznosila 21,7 odsto”

  1. Jel su ovo podaci Ursule fon der Lajen ili Viole fon Kramon? hahaha. Veliko siromaštvo, svi po dva auta, najnoviji telefoni. Deca po osnovnim školama IPhone najnovije. Puni kafiću u sred bela dana. Ubismo se od siromaštva.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.