Stručnjaci se ućutali o poslu sa Etihadom

Problem je, kako kažu, u tome što je i dalje nejasno koliki su zapravo dugovi koje će država morati da preuzme, koliko je u stvari Srbija uložila u taj posao, kako će se deliti profit i ko će snositi trošak nabavke novih aviona, zbog čega će tek vreme pokazati da li je ovaj posao povoljan za Srbiju ili nije.

– Najproblematičniji deo aranžmana vezan je za preuzimanje dugova Jata. Tačno je da je država bila vlasnik Jata i da su to njeni dugovi, ali se postavlja pitanje da li bi bilo bolje da je pre prodaje taj avio-prevoznik odveden u stečaj, u kojem bi deo tih dugova mogao da se barem minimalno smanji, jer tu ima i banaka kojima je Jat ostao dužan. Ali, tačno je i da bi to trajalo – kaže za Danas Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Prema njegovim rečima, konačna ocena o povoljnosti ili nepovoljnosti aranžmana sa Etihadom zavisi od detalja ugovora. Ako Er Srbija dugoročno bude profitabilna kompanija, onda to što je država preuzela obaveze Jata ne bi trebalo da bude problem, ali je pod znakom pitanja da li će profita biti ili neće.

– Ako profit dođe zbog subvencija države i ograničavanja konkurencije, a bojim se da se može dogoditi da tako bude, onda to neće biti dobro. Videćemo sve kada dođe vreme da se podele dividende, da li će Srbiji pripasti polovina ostvarenog profita – kaže Gligorov, koji smatra da je ovo rešenje bolje od alternative po kojoj bi država sama probala da oživi Jat tako što bi mu dotirala novac, kao što je radila do dolaska Etihada, ali da možda ne bi bilo loše rešenje da je država potpuno izašla iz avio-biznisa i da se Jat ugasio.

Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija ima kritičniji stav, podsećajući da prema brojkama koje je izneo premijer, proizilazi da Srbija ulaže mnogo više od Etihada.

Ovaj stručnjak podseća i da je premijer priznao da 230 miliona dolara dugova Jata prelazi u javni dug, „što je novac koji će država morati da vrati“. Argument da je 80 odsto dugova Jata prema državi, Bušatlija ne smatra validnim, jer će Srbija recimo dugove za doprinose u svakom slučaju u nekom momentu morati da plati Fondu PIO.

– Treba videti i ko će kupiti 10 aviona za Er Srbiju, da li Etihad ili naša država ili Er Srbija i da li će Vlada morati da pruži garancije i za taj dug. Vreme će pokazati kakav je ovo u stvari ugovor. Pitanje Jata je moralo da se reši i ovo svakako jeste jedno od rešenja, ali se meni čini da je previše skupo. Čini mi se da je ovaj ugovor sličan onom sa Fijatom, samo što se radi o mnogo manjim iznosima. Problem je i to što je u premijerovom govoru bilo suviše dnevne politike, sa stalnim osvrtima na to kako je uvek neko drugi kriv za sve, tako da ne mogu da steknem pravi uvid u ovaj posao – zaključuje Bušatlija.