Stručnjaci za energetiku: Srbija zakasnila s merama za štednju struje 1Foto: Beta/Milan Timotić/EV

Stručnjaci za energetiku ocenili su danas da se zakasnilo sa uvođenjem mera štednje električne energije u Srbiji i da ih je trebalo uvesti već 2021. godine, posle havarije u termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu.

Konsultant za energetiku Velimir Gavrilović rekao je za Betu da je mere štednje struje trebalo uvesti još krajem 2021. godine kada je nekvalitetan ugalj izazvao havariju u TENT-u jer je bilo očigledno da Elektroprivreda Srbije (EPS) narednih meseci neće moći da je proizvede dovoljno, već da će morati da uvozi struju po cenama višim nekolko puta.

„Najavljen popust za uštedu električne energije je dobar, ali je trebalo krenuti odmah posle kolapsa u TENT-u sa isključenjem dekorativne rasvete, smanjenjem javne rasvete, gašenjem bar svake druge sijalice i određenim merama u državnim preduzećima“, rekao je Gavrilović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u subotu znatne popuste za potrošače električne energije koji smanje utrošak određenog meseca ove godine u odnosu na isti prošle godine.

Srbiji, kako je rekao Gavrilović, dnevno nedostaje 20 odsto struje koja se za poslednji kvartal kupuje po 600 evra po megavat satu (MWh), a za sledeću godinu se ugovara i po 700 evra.

„Struja za privredu od 1. septembra trebalo bi da poskupi sa 75 na 91 do 95 evra po MWh za samo dva meseca, a nakon toga da poraste na 100, a sledeće godine na 110 evra, ali i to je malo“, rekao je Gavrilović.

Dodao je da računica pokazuje da će EPS četiri petine proizvedene struje koštati u proseku 45 evra po MWh, a da će je sa svim tim poskupljenjima prodavati u proseku po 65 evra, a uvoz jedne petine nedostajuće će plaćati po prosečnoj ceni od 650 evra, deset puta više od cene po kojoj je prodaje.

Na toj petini nedostajuće i uvezene struje stvaraju se, kako je rekao, „nenormalni“ gubici EPS-a koji će od sredine oktobra ove godine do marta sledeće, do kada traje grejna sezona, iznositi 1,5 milijardi evra.

Najavljeni popusti za uštedu struje u odnosu na prošlu godinu u ovoj situaciji kada je struja u Srbiji najjeftiniji energent, neće, kako je rekao Gavrilović, biti dovoljno stimulativno jer je ona jeftinija i od peleta.

„Ne verujem da bi domaćinstva mogla da ušede više od deset odsto u odnosu na do sada potrošenu struju, što nije mnogo, gotovo je beznačajno, kao i popust od pet odsto za račun plaćen na vreme“, rekao je Gavrilović.

Istakao je da bi najbolje bilo da država odvoji novac i intezivnije motiviše potrošače za postavljanje solarnih panela na krov.

Instaliranje panela, po njegovim rečima, može relativno brzo da se završi, a na taj način bi se smanjila potrošnja električne energije proizvedene u termoelektanama i hidroelektranama, kao i uvezene.

Stručnjak za energetiku u Dilojtu Željko Marković rekao je da je teško komentarisati mere koje još nisu precizno saopštene, ali da je trebalo da budu uvedene ranije kako bi se za 10-15 odsto smanjila potrošnja struje, odnosno uvoz.

„Nije samo problem novac koji se daje za uvoz struje, već i to što neće imati ni od koga da se kupi jer je nema na tržištu“, rekao je Marković.

Dodao je da postoji niz mogućih mera za uštedu: od toga da prodavnice ne rade nedeljom, jer ne rade ni u nekim evropskim zemljama, zatim organizovanje rada od kuće gde god je moguće, smanjenje dekorativne i javne rasvete, održavanje sportskih takmičenja u doba dana kada se ne koriste reflektori, ograničavanje grejanja i korošćenje klima uređaja, zamena starih sijalica javne rasvete led sijalicama koje manje troše…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.