Sve raznovrsnija ponuda aplikacija

Kada je reč o planu korišćenja drugih bankarskih proizvoda, 11 odsto ispitanika starosne grupe između 30 i 49 godina izjavilo je da u narednih pola godine namerava da uzme dozvoljeni minus, 10 odsto – kreditnu karticu, dok devet odsto njih želi da uzme keš kredit. Ovo su rezultati istraživanja koje su analitičari Erste grupe sproveli među korisnicima bankarskih usluga u Srbiji i u još pet zemalja Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Hrvatska). Situaciju dodatno otežava činjenica da uređaj, kojim je moguće povezati se na internet, ne poseduju svi potencijalni korisnici bankarskih usluga i proizvoda. Preciznije rečeno, tek 57 odsto ispitanika u Srbiji poseduje klasičan mobilni telefon, 37 odsto njih koristi pametni telefon, devet odsto ima tablet, a čak 12 odsto, od ukupno 51 odsto onih koji poseduju računar, izjavilo je da nemaju nikakvu konekciju sa internetom. To može biti razlog što se usluge internet bankarstva putem aplikacija za pametne telefone i tablete, kao i preko internet pretraživača, ne koriste u velikoj meri.

Očekivano, mlađi i ispitanici sa višim primanjima otvoreniji su za njihovo korišćenje. Iako bankarske aplikacije nude veliki spektar različitih usluga, ispitanici, koji ih koriste, najčešće to čine da bi proverili trenutno stanje na svojim računima (22 odsto). Za obavljanje plaćanja aplikaciju koristi 11 odsto korisnika, dok pretraživače na svojim pametnim uređajima više koriste za plaćanje (18 odsto) nego za proveru stanja (14 odsto). Trećina ispitanika koristi kompjuter, ili laptop, za plaćanje ili kupovinu različitih proizvoda. Interesantno je da čak više od polovine ispitanika u Srbiji, bar jednom godišnje, koristi uslugu kupovine preko interneta. S druge strane, 40 odsto ispitanika ne kupuje proizvode, ili usluge, na taj način. Uslugu kupovine „iz fotelje“ najčešće koriste oni starosne dobi između 30 i 49 godina, a kao glavne razloge za to navode bolju cenu i mogućnost direktne isporuke. Predstavnici starije populacije najčešće nisu mogli da preciziraju tačan razlog zbog kojeg ne koriste mogućnosti onlajn kupovine, a kada jesu, isticali su različite razloge, od straha od prevare do nedostupnosti interneta.

U prethodnih 12 meseci svaki drugi korisnik usluga iz Austrije, četiri od deset korisnika iz Slovačke i Srbije i oko trećina iz Češke i Hrvatske posetili su filijalu banke kako bi dobili savet od svog bankara. „Ljudi koji posećuju svog bankara očekuju da dobiju vrhunski savet i da osete da neko za njih brine. Ukoliko žele da idu u korak sa digitalnim trendom, banke će morati da razviju odgovarajuću kombinaciju pružanja usluga u filijali i odmah dostupnih digitalnih usluga“, tvrdi Diter Stok, šef Odeljenja za upravljanje kvalitetom i istraživanjima Erste grupe, i dodaje da je jedan od zaključaka istraživanja da su promene u ponašanju korisnika, i tehnološki napredak, uticali na promenu tradicionalnog bankarskog poslovanja.

Ekspanzija onlajn bankarstva

– Rastući trend korišćenja onlajn bankarstva najviše je izražen u Češkoj Republici – čak 62 odsto Čeha koristi onlajn bankarstvo, što je gotovo dvostruko više nego pre četiri godine. S druge strane, iako je udeo korisnika onlajn bankarstva u Rumuniji relativno nizak i iznosi šest odsto, a u Srbiji samo pet odsto, ohrabruje podatak da je ipak načinjen pomak, s obzirom na to da je pre četiri godine taj udeo iznosio samo dva odsto. Očekujemo trend rasta korišćenja digitalnih kanala na svim našim tržištima, ali fokusiranje samo na aplikacije za mobilne telefone nije dovoljno za privlačenje novih klijenata i njihovu dugoročnu lojalnost – objašnjava Diter Stok, šef Odeljenja za upravljanje kvalitetom i istraživanjima Erste grupe.