Sve što je zasađeno ide u izvoz

Problem je, međutim, što je domaća povrtarska proizvodnja dosta usitnjena, a mali proizvođači se teško odlučuju na veći uzgoj, jer otkup nije dobro organizovan – kaže za Danas Evica Mihaljević, direktorka Asocijacije proizvođača voća i povrća „Plodovi Srbije“.

Ona naglašava da je u poslednjih pet godina znatno povećana proizvodnja paprike, šargarepe i kupusa, ali da bi količine koje se proizvedu morale da budu veće.

– Smatram da ne bi bio problem naći tržište za domaće povrće, a to je proizvodnja koja se brzo obnavlja, u pitanju su jednogodišnje biljke, i faktor rizika je mnogo manji nego kod voća. Iako zadruge više ne postoje, i još nemamo zakon o zadrugama, ipak možemo da podstaknemo ljude da se organizuju u kooperative, kao što se to radi u Italiji ili Holandiji. To su profitabilna udruženja, potpuno komercijalne infrastrukture, i preko njih bi manji poljoprivrednici mogli da pronađu put do kupaca. Nakon početnih rezultata, verujem da bi ih nicalo sve više – uverena je Mihaljevićeva.

Ona dodaje da je u 2013. izvezeno 55.000 tona svežeg povrća, a da je prošle godine, zbog posledica poplava izvoz bio manji za 10.000. Sa druge strane, objašnjava Mihaljevićeva, izvoz voća se povećava iz godine u godinu, ali je potrebno da se struktura ponude menja u hodu, sa novim zahtevima inostranih tržišta.

– Izvoz svežeg, zamrznutog i suvog voća i povrća pre pet godina ukupno je iznosio oko 270.000 tona, dok sada izvozimo gotovo 500.000 tona. Od 2004. kada je krenuo izvoz jabuke u Rusiju, sa količine od 11.000 tona došli smo na sadašnjih 135.000 tona. Međutim, ta količina je jako mala u odnosu na velika tržišta Rusije ili Evropske unije. Ipak, smatram da je to dobro za naše izvoznike, jer mi tom količinom ne ugrožavamo konkurenciju. Primera radi, Poljska ima rod jabuke od 2,7 miliona tona, a Srbija do 300.000 tona – kaže Mihaljevićeva i dodaje da je sve obrano voće u prošloj godini otišlo u izvoz.

Ona ocenjuje da kvalitetom možemo da garantujemo izlaz na mnoga tržišta, a da Srbija može da bude konkurentna i cenom.

– Za sada je problem proizvođačka cena, ali je neophodno da se šire površine zasađene voćem i tako poveća količina za izvoz. U prvo vreme je najbitnije povećanje proizvodnje, a vremenom će se regulisati i cene zaštite, veštačkog đubriva, smanjenje rizika – kaže Mihaljevićeva.

Poslednjih godina povećana je tražnja za trešnjama, kajsijom, kruškom, breskvom, jagodom, malinom, kupinom, višnjom, pa su i proizvođači više orijentisani na proizvodnju tog voća.

– Sve što je posađeno poslednjih pet godina namenjeno je izvozu, i proizvođači su svesni da moraju da se prilagođavaju i šire asortiman. Apelovali smo da se proširi proizvodnja trešnje, ali još nismo dobili značajnije količine. Napredovala je proizvodnja kruške, interesantna je i kajsija, koja se do sada nije pojavljivala u izvozu, a prošle godine je plasirano čak 7.500 tona – objasnila je Mihaljevićeva.

Sa kvalitetom, istakla je ona, domaći proizvođači nemaju problema. Kako kaže, kada se jednom ušlo u implementaciju evropskih standarda, ostali su bili samo nadogradnja, jer su proizvođači svesni da su deo evropskog tržišta. Uveden je Iso standard, ali i takozvani Global Gap, potpuno praćenje proizvoda. Međutim, ono što nedostaje Srbiji je nacionalna referentna laboratorija, a zanemarene su i naučne institucije poput Instituta voćarstva i povrtarstva, koji bi mogli da pruže i stručnu pomoć proizvođačima, zaključila je Mihaljevićeva.

Potrebno na hiljade sadnica

Mihaljevićeva ističe da je još jedna neiskorišćena šansa u proizvodnji sadnog materijala, koja je sad svedena na minimum.

– U centralnoj Srbiji sadni materijal se proizvodi više od sto godina i mogla bi da se organizuje kooperativna proizvodnja hiljada sadnica. Država bi mogla da pomogne i u prodaji, a najpre u podsticanju te proizvodnje, kako bi se vratila na nekadašnji nivo – dodala je Mihaljevićeva.

Sve više šljiva

Napredak se vidi i u izvozu sušene šljive, za kojom se tražnja iz godine u godinu povećava. Pre sedam godina šljiva se svodila na proizvodnju rakije i veoma mali izvoz, sada izvozimo do 30.000 tona sveže, 7.000 tona sušene šljive ali i oko 5.000 tona pekmeza.