Svi u regionu beleže rast, samo u Srbiji pad

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku industrijska proizvodnja u Srbiji je u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, bila manja za 0,6 odsto. U maju 2019. u poređenju sa istim mesecom 2018. godine, zabeležen je pad od 1,6 odsto u prerađivačkoj industriji.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe za Danas da je proces koji se odvija u Srbiji u potpunosti suprotan sa dešavanjima u drugim zemljama istočne i centralne Evrope.

– U tim zemljama regiona, koje se suočavaju sa istim problemima kao i Srbija u prvom kvartalu ove godine industrijska proizvodnja je porasla za tri odsto dok je kod nas ona pala u odnosu na isti period prošle godine. Takva situacija je loša jer industrija treba da bude zamajac razvoja privrede jedne zemlje a ne da bude u padu – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima postoji više razloga zbog kojih se industrija u našoj zemlji našla u takvoj situaciji.

– U prvom redu to je uvođenje taksi na izvoz robe iz Srbije na Kosovo , smanjenje proizvodnje u fabrici automobila Fijat-Krajsler u Kragujevcu i uvođenje kvota za izvoz čelika u Evropsku uniju. Podsetimo da je Fijat planirao da u ovoj godini proizvodnju automobila u svojoj fabrici u Kragujevcu smanji za pola u odnosu na 2018. godinu što automatski utiče na pad industrijske proizvodnje. I da je situacija u navedenim sektorima drugačija Srbija bi svejedno kaskala za drugim zemljama u regionu kada je reč o industrijskoj proizvodnji. Naime, pojavom jake konkurencije kada je reč o cenovnoj politici izvoz iz Srbije stagnira i to takođe uzrokuje pad industrijske proizvodnje u Srbiji i zaostajanje za drugim zemljama centralne i istočne Evrope u tom segmentu – kaže Arsić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ koji navodi da je u velikom raskoraku između onoga što govore zvaničnici u Srbiji i realnog stanja kada je reč o industrijskoj proizvodnji.

– Kada slušate predsednika Srbije Aleksandra Vučića i republičku premijerku Anu Brnabić pomislili biste da smo, kada je reč o razvoju industrije i stepenu životnog standarda, na nivou Kalifornije. Međutim, kada se analizira realno stanje dolazi se do jasnog zaključka da na tom planu Srbija stoji veoma loše. To potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku koji u poslednje vreme u javnost plasira istinite podatke, i kao što je sada slučaj. Osnovi razlog za loše rezultate u industrijskoj proizvodnji je da krupna industrija, koja je zamajac razvoja privrede, u praksi ne postoji u Srbiji. Većina industrijskih preduzeća se bavi razvlačenjem kablova te imamo svega nekoliko velikih fabrika koje mogu da izvoze svoje proizvode. U ovom trenutku u tom segmentu u potpunosti zavisimo od rezultata Fijata koji je smanjio broj proizvedenih vozila u Kragujevcu. Druga kompanija koja je značajan izvoznik je HBIS Srbija vlasnik smederevske železare. U toku jula bi u železari trebalo da se obave remonti i kada dođe do toga ponovo ćemo se suočiti sa padom industrijske proizvodnje jer na tom planu zavisimo isključivo od učinka HBIS-a i Fijata. Dosta je da jedna od te dve fabrike zakaže i odmah dolazi do pada industrijske proizvodnje kod nas – navodi Veselinović.

On dodaje da industrijska proizvodnja opada i zbog toga što je Vlada oterala u stečaj Azotaru u Pančevu koja je spadala u red najvećih izvoznika iz Srbije.

– Dakle, zbog toga što Vlada Srbije sprovodi pogrešnu ekonomsku politiku, to jest ne sprovodi proces reindustrijalizacije, koji je jedini način da ta privredna delatnost izađe na „zelenu granu“, zbog toga što uništava i ono malo domaće industrije koja je preostala poput Azotare i što vodi potpuno neispravnu politiku subvencija stranim investitorima koji ne mogu da garantuju da će održati proizvodnju na određenom nivou i tako sačuvati radna mesta, su osnovni razlozi za stagnaciju industrije u našoj zemlji. S obzirom da je u državama koje nas okružuju sasvim drugačija situacija na tom planu jasan je pokazatelj nesposobnosti aktuelne vlasti u Srbiji da privredi, a samim tim i industriji omogući nesmetan i uspešan razvoj – zaključuje naš sagovornik.

Prehrana podbacila

Poredeći po namenskim grupama, u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, došlo je do pada u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (5,9 odsto) i kapitalnih proizvoda (0,3 odsto). Obim industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018, opao je u 16 oblasti koje sa 50 odsto učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje, dok je rast zabeležen u 13 oblasti. Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec lane, imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja pića, proizvodnja derivata nafte i proizvodnja odevnih predmeta.