Trening za utakmicu na tržištu Evropske unije

Bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi doneli su rast spoljnotrgovinske razmene svim zemljama potpisnicama. Od nedavno za njih važi jedinstveni, multilateralni sporazum CEFTA 2006, koji je napravljen po uzoru na Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi i koji je zamenio mrežu 32 bilateralna sporazuma. Procenjuje se da će zahvaljujući tom dokumentu poslovanje kompanija u jugoistočnoj Evropi, biti olakšano jer će procedure za izvoz i investiranje biti dodatno pojednostavljene. S druge strane, biće to svojevrsni test konkurentske sposobnosti, jer CEFTA 2006. predstavlja „Evropu u malom“ i donekle reflektuje odnose i načine poslovanja na evropskom tržištu.

Pod lupom zajedničkog komiteta

Zajednički komitet svih članica CEFTA nadgledaće primenu sporazuma i rešavati sva otvorena pitanja. To je neophodno kako se ne bi ponovila situacija iz prošle godine kada je BIH prekršila bilateralne sporazume sa Srbijom i Hrvatskom i podigla carinu na uvoz mesa i mesnih prerađevina, kao i mleka i mlečnih prerađevina. Treba takođe podsetiti, da je BIH 31. jula odložila ratifikaciju CEFTA, a jedan od razloga je i to što poljoprivredni lobi traži da sadašnja carina od 40 odsto na uvoz mesa i mleka bude podignuta na 100 odsto, što je neprihvatljivo. Ipak, delegacija BIH uspela je da u sporazum progura član 23.bis koji nije najprecizniji i nudi mogućnost zemljama da uvedu odgovarajuće mere zaštite ukoliko dođe do poremećaja na tržištu, ali najviše do 200 dana – ističe Dejan Jovović, naučni savetnik.

Jedna od najvažnijih novina za privrednike je uvođenje sistema dijagonalne kumulacije porekla roba. U okviru bilateralnih sporazuma i kumulacija porekla roba bila je bilateralna što je značilo da je, ukoliko je sirovinom iz, recimo, BIH, finalni proizvod iz Srbije samo u toj zemlji imao srpsko poreklo dok bi uvoz u drugu zemlju podlegao carinjenju. Sada ova, na prvi pogled komplikovana definicija, nudi mogućnost da privrednici iz Srbije u svoj proizvod ugrade sirovine iz jedne zemlje, a da na tržištima svih zemalja CEFTA taj proizvod važi kao srpski. Ova pogodnost najviše će odgovarati preduzećima koja posluju u prerađivačkoj industriji jer im se otvara nova perspektiva za izvoz. Te mogućnosti biće još veće kada Srbija zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, jer će tada i na tržište EU moći da izvozi robu koja su napravljena od sirovina iz regiona.
Dejan Jovović, naučni savetnik i jedan od tvoraca bilateralnih sporazuma kaže da ove godine u razmeni sa zemljama potpisnicama CEFTA Srbija najbolje prolazi sa industrijskim proizvodima s obzirom na to da je izvoz poljoprivrednih proizvoda ograničen kvotama. „Više od trećine našeg izvoza završi na tržištu zemalja u regionu sa kojima ostvarujemo suficit. Takođe, zemlje regiona su naš drugi partner u razmeni, odmah iza EU“, ističe Jovović. Naš sagovornik podseća da CEFTA važi od 26. jula za sve zemlje koje su ratifikovale sporazum, a da će za našu zemlju i BIH početi da važi 30 dana od dana kada Hrvatskoj, kao zemlji određenoj da skupi obaveštenja o ratifikaciji, dostave akta o ratifikaciji. S obzirom na to da bi ratifikacija CEFTA u Skupštini Srbije trebalo da bude obavljena u utorak 28. avgusta kao i da se očekuje da će glasanje usporiti predstavnici Srpske radikalne stranke, obaveštenje o ratifikaciji moralo bi hitno da bude prosleđeno Hrvatskoj, a onda i da nam članice CEFTA progledaju kroz prste ukoliko prekoračimo rok za nekoliko dana. „Ako se Srbija na ministarskoj konferenciji u Skoplju pojavi u statusu posmatrača, ona neće moći da učestvuje u donošenju važnih odluka, kao što su formiranje zajedničkog komiteta, sekretarijata CEFTA, usvajanje poslovnika“, upozorava Jovović.
Za razliku od bilateralnih sporazuma, CEFTA 2006 predviđa i postepenu liberalizaciju trgovine uslugama, a zahteva i unapređenje oblasti zaštite intelektualne svojine, javnih nabavki i investicija.
– Sporazum predviđa da najkasnije do 1. maja 2010. godine bude obezbeđen jednak tretman svih ponuđača u javnim nabavkama što znači da ćemo morati da menjamo naš zakon koji štiti domaća preduzeća. Do 1. maja 2014. neophodno je da se u oblasti zaštite intelektualne svojine obezbede međunarodni standardi iz Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine. Kada je reč o investicijama, tu rokovi nisu precizirani, ali se očekuje da svi investitori imaju jednak tretman – ističe Jovović.
Kraj 2010. godine je rok za formiranje zone slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi, a zona će biti uspostavljena kada bude liberalizovano najmanje 90 odsto trgovine. Deset odsto robe koja ostaje pod zaštitom biće poljoprivredni proizvodi koje svaka zemlja štiti.
– Sigurno će doći do povećanja razmene zahvaljujući CEFTA i mislim da će sporazum biti dobar za Srbiju. Mi već profitiramo od ulaska Bugarske i Rumunije u EU jer sada u razmeni s tim zemljama važi isti režim kao i sa drugim zemljama Unije, odnosno, mi izvozimo bez ikakvih prepreka dok se njihov uvoz u Srbiju carini i na taj način su „oštećeni“ – ističe Jovović.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran kaže da je CEFTA veoma važan korak napred i za sektor poljoprivrede imajući u vidu da je predviđena dodatna liberalizacija trgovine tim proizvodima.
– Ne bi smeli da se ponove problemi slični onom sa BIH i zato su predviđena stroga pravila igre. Zemlja koja se ne ponaša u skladu sa sporazumom može da očekuje sankcije u vidu uskraćivanja ekonomskih pogodnosti. CEFTA je trening za ulazak u EU i svako odstupanje vas stavlja u lošiji položaj u procesu integracija. Zemlje potpisnice su kandidati, ili potencijalni kandidati, za ulazak u EU i ako se ne ponašaju u skladu sa sporazumom na neki način će biti kažnjeni u pogledu perioda pristupanja – ocenjuje Prostran i podseća da su u okviru CEFTA predviđena tri podkomiteta na nivou vlada i tri radne grupe na nivou privrednih komora koji će se baviti dijagonalnom kumulacijom, vancarinskim barijerama i poljoprivredom. On ukazuje i na podatak da u izvozu Srbije u zemlje regiona poljoprivreda učestvuje između 40 i 50 odsto, pa je zato CEFTA veoma važan sporazum. „Sve zemlje u okviru CEFTA, osim možda Moldavije, naši su značajni partneri u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, a posebno zemlje eks Jugoslavije – Hrvatska, BIH i Makedonija“ – napominje Prostran.
Sporazumi o slobodnoj trgovini veoma su aktuelni i u ostatku sveta. Procenjuje se da je gotovo svaka zemlja u svetu član jednog ili više regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini i trenutno je na snazi više od 300 takvih sporazuma. Novi trend je i zaključivanje međuregionalnih sporazuma. Oko 70 odsto svetske trgovine odvija se u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini dok u Evropi taj procenat premašuje 80 odsto. Posle zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i ulaska u CEFTA, Srbija će, računajući i sporazum sa Ruskom Federacijom, oko 80 odsto robne razmene kroz sporazume o slobodnoj trgovini. Najznačajniji partner Srbije među članicama CEFTA kada je reč o izvozu je BIH (drugo po redu izvozno tržište za srpske proizvode). Slede Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Albanija i Moldavija. Na strani uvoza takođe je najvažniji partner BIH (osma ukupno), Hrvatska (deseta ukupno), Makedonija, Crna Gora, Moldavija i Albnija. Srbiji je ostalo da u potpunosti liberalizuje trgovinu sa Moldavijom, Albanijom i Hrvatskom. Iako se mnogi slažu da će CEFTA podići nivo trgovine, investicija i zapošljavanja još je rano za procene koliki bi to rast mogao biti. Kao jedno od ograničenja za postizanje dobrih rezultata je i činjenica da je malo učešće unutarregionalne trgovine u ukupnoj trgovini sa svetom i zemlje CEFTA najviše 30 odsto robe izvoze u region dok je Evropa uglavnom svima najvažniji trgovinski partner, a pre svega Nemačka i Italija. Tu je i problem visoke podudarnosti roba koje članice CEFTA imaju da ponude susedima.