„Ko se lača mati, nek računa na posledice sopstvenih odluka“: Ko je kriv za drastičan pad turizma u Srbiji?

Društveno-politička kriza u Srbiji traje već gotovo pola godine, a kraj joj se ne nazire.

Prošlo je šest meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je stradalo 16 osoba, a koja je bila okidač za brojne društvene proteste predvođene studentskim blokadama.

Kako se kriza produbljuje, a neizvesnost raste, u toj meri trpi i srpska ekonomija kojoj ove nepredvidive okolnosti ne odgovaraju.

Ova dešavanja uticala su na brojne aspekte domaće privrede, ali možda i najveći pritisak trenutno trpi turizam.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u martu 2025. godine, u odnosu na mart prošle godine, broj dolazaka turista manji je za 11,1 odsto, a broj noćenja manji je za 14,6 odsto.

Ono što je zabrinjavajuće jeste to što je broj noćenja domaćih turista manji za čak 22,8 odsto, dok je broj noćenja stranih turista manji za 5,4 odsto.

Podaci pokazuju i da pad ukupnih poseta banjama iznosi 17,8 odsto, a broj noćenja za 21,7 odsto. Što se tiče planina u Srbiji, tu je broj dolazaka opao za 16,6 odsto, dok je broj noćenja manji za 28,1 odsto.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava za Danas da najnoviji podaci RZS za mart pokazuju značajan pad broja noćenja domaćih turista, dok je i broj stranih turista u padu, iako je u februaru još uvek bio u porastu.

„Uzroci ovog trenda povezani su pre svega sa političkom nestabilnošću u zemlji, koja je poslednjih meseci izazvala proteste, blokade i povećanu percepciju rizika kod potencijalnih posetilaca“, ukazuje naš sagovornik.

On navodi da su strani turisti, naročito iz Slovenije, Hrvatske i Zapadne Evrope, otkazivali ranije zakazane rezervacije.

„To su radili upravo zbog zabrinutosti za bezbednost, dok je kongresni turizam dodatno pogođen otkazivanjem brojnih poslovnih skupova i događaja“, upozorava Mijušković.

Ako se ovakav negativan trend nastavi, prema njegovim rečima, posledice bi mogle biti ozbiljne po turističku privredu Srbije.

„Već sada se oseća pritisak na ugostiteljski sektor – hoteli, restorani i drugi subjekti beleže finansijske gubitke zbog manjeg broja gostiju. Uz to, realna je pretnja gubitka radnih mesta u ovom sektoru, kao i smanjenje deviznih priliva koje turizam inače generiše, što može imati šire negativne efekte na ekonomiju zemlje“, objašnjava Mijušković.

Zaustavljanje ovog pada zahteva brzu i koordinisanu akciju, poručuje naš sagovornik.

„Pre svega, neophodna je stabilizacija političke situacije kako bi se obnovilo poverenje turista u bezbednost destinacije. Paralelno s tim, važno je pokrenuti ciljane promotivne kampanje koje će istaknuti prednosti Srbije kao turističke destinacije i pokušati ublažiti negativan imidž nastao usled poslednjih dešavanja“, smatra on.

Takođe, Mijušković veruje da bi privremena podrška ugostiteljima kroz državne subvencije i olakšice mogla pomoći da se prevaziđe najteži period.

„Ako se ovakve mere sprovedu efikasno, realno je očekivati da bi oporavak sektora mogao da počne u drugoj polovini godine, dok bi potpuna stabilizacija i povratak na nivoe pre krize mogli potrajati 12 do 18 meseci“, zaključuje on.

Milorad Filipović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu smatra da je ova situacija očekivana.

„Svaka nestabilnost, pogotovo politička, dovodi do zaustavljanja investicija, putovanja, usporavanja proizvodnje i slično“, ukazuje on.

Filipović dodaje da nije baš sve u ovim okolnostima negativno.

„Pad zvaničnog turističkog prometa je sasvim izvesno posledica nestabilnosti i protesta, ali ima i pozitivnih kretanja koja statistički sistem ne beleži, kao što su šetnje studenata, bicikliranje, unutrašnji promet…“, ističe naš sagovornik.

On objašnjava da svaka akcija ima reakciju.

„Uostalom ‘ko se lača mati…’ nek računa i na posledice sopstvenih odluka“, zaključuje Filipović.