Rat na Bliskom istoku podiže cene i menja turističke tokove: Šta to znači za Srbiju?

Rat na Bliskom istoku traje već više od mesec dana, a trenutno nema naznaka da će sukobu doći kraj.

Cena Brent sirove nafte danas je prešla 117 dolara po barelu, a tako visoke cene nafte prete da izazovu veliki inflatorni pritisak, što bi dovelo do poskupljenja gotovo svih proizvoda i usluga.

Mnogi sektori su ili će tek biti pogođeni, a među prvima je tu i turizam.

Naime, kada dođe do krize, putovanja su jedna od prvih stvari kojih se ljudi odriču. Takođe, kako je veliki broj zemalja direktno ili indirektno obuhvaćen ovim i drugim ratovima, mnogima su propali planovi za putovanja u te zemlje. To se posebno odnosi na popularne turističke destinacije poput Dubaija.

Ipak, zbog uticaja ove krize na globalnu ekonomiju, nijedna zemlja neće ostati imuna, pa samim tim ni Srbija, čiji turizam će pretrpeti određene posledice, ali će potencijalno i osetiti određene benefite.

Turizam u Srbiji, posle pretežno loše 2025. godine počeo je da se oporavlja, što pokazuju i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U februaru je broj dolazaka turista bio veći za 14 odsto u odnosu na februar 2025. godine, dok je broj noćenja bio veći za 12,1 odsto.

Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević za Danas ukazuje da će uticati u oba pravca – i u smislu odlazaka iz Srbije na godišnje odmore, letovanja i uopšte putovanja, a da će sigurno uticati i na dolaske kod nas.

„Pre svega će uticati u cenovnom smislu, jer će aviokompanije zbog porasta cena kerozina poskupeti karte. Zato će posebno biti manje gostiju koji dolaze u Srbiju avionom, a to su uglavnom gosti koji su visoko platežni“, objašnjava on.

Kako dodaje, ova situacija uticaće i na skraćivanje boravka.

„Skratiće se putovanja, a i verovatno će dolaziti turisti pretežno iz zemalja Balkana“, smatra Krasojević.

Dodatni problem je, prema njegovim rečima, što na svaku naznaku krize ljudi počnu više da štede.

„Pošto putovanje nije osnovna životna potreba, oni štede na tome, ali neće se u potpunosti odreći odmora. Samo neće ići na 10 noćenja, nego će ići na sedam noćenja. Neće ići u hotel sa pet zvezdica nego će ići u hotel sa tri ili četiri zvezdice i sigurno će imati manju potrošnju po danu. Recimo, neće ići na veliki broj nekih turističkih atrakcija, fakultativnih izleta i tako dalje“, upozorava on.

Međutim, kako ističe, postoje i prednosti za naš turizam u ovoj situaciji.

„Dok nekom ne smrkne drugom ne svane. Srbija ima veliku šansu da mnogi sada dođu ovde, posebno oni koji ne insistiraju na letovanju u smislu da moraju da budu na moru. Oni mogu da koriste srpske banje, da obiđu srpske planine, pa možda i nacionalne parkove i slično“, poručuje Krasojević.

On pojašnjava da u svetu dolazi do preusmeravanja turističkih tokova.

„Neke zemlje, koje su bile veliki hit i gde se puno putovalo, u međuvremenu su postale manje bezbedne ili su u ratu, direktno ili indirektno. Što se više ljudi i zemlja uključuje u tako nešto, više se i širi ta oblast koja postaje nesigurna i nebezbedna za turiste“, navodi.

Krasojević naglašava da će svakako mnogi i dalje putovati, ali da će sada birati bezbednije i verovatno bliže destinacije.

Tu se javlja još jedan problem za nas, smatra on.

„Moram da kažem da smo mi u dosta lošim odnosima, čak vrlo lošim odnosima sa zemljama u okruženju. I sa Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom, i sa Hrvatskom. Nemamo problem s Bugarima i Rumunima i relativno nemamo ni sa Severnom Makedonijom. Zbog toga ni u turističkom smislu nismo dobro kotirani u tom okruženju“, upozorava.

Dodatni problem je, napominje naš sagovornik, što ako se rat nastavi, može da se očekuje i poskupljenje smeštaja.

„To vuče čitav lanac – od rata kreće skuplja nafta, pa samim tim skuplji saobraćaj, plus inflacija, pa pad kupovne moći i tako dalje. Mnoge zemlje, ako ne i ceo svet, ući će u recesiju. A u takvoj situaciji turizam sigurno neće biti prioritet, ali će kretanja širom sveta i dalje biti vrlo zastupljena, to je neminovno“, smatra on.